Ово лето је специфично јер добили смо бебу, мали креће у школу у септембру и имали смо свега пар дана да нађемо смештај или да уопште не идемо на море ове године. Сви добри смештаји су давно резервисани, авио карата нема, а за смештај имамо високе критеријуме јер ипак путујемо са бебом од пет месеци.
Пронашли смо одговарајући апартман у Црној Гори решили да путујемо колима и направимо пар екскурзија по одласку и повратку. Нећу превише да детаљишем сем кроз коментаре на сликама.
Дурмитор
На путу до мора стали смо на Дурмитору и посетили ледничко Црно језеро. Остао сам фасциниран лепотом природе на Дурмитору и Жабљаку. Све је јако лепо организовано, прилаз, паркинг, игралишта за децу, стазе. Ипак, ја сам највише времена провео на стазама у шуми. Одавно нисам видео овакве шуме, можда у филмовима само…
Порто Монтенегро
Преко airbnb-а смо пронашли апартман са феноменалним погледом на Боку Которску. Испунио је сва очекивања помало изгубљених родитеља једне бебе и предшколца – wifi, кухиња, базен, две спаваће. Апартман је доступан само колима јер је једно 10 минута кривудаве и мучне вожње изнад града. Логика је била да ако нам беба буде правила проблем једноставно нећемо нигде ићи него ћемо седети на базену.
Порто Монтенегро је уствари лука у Тивту. Неки светски богаташи уложили су озбиљне паре у шеталиште, хотеле, апартмане и луку. Морам признати да је све јако лепо и да смо свакодневно уживали у шетњи и пар ресторана који се ту налазе. Поједине јахте које су привезане у луци вреде и по 50-60 милиона долара. Све у свему поприлично ексклузивна тачка Црне Горе. Бока је огроман залив што је згодно за бродове јер је море мирно. Тиват има стратешки добру позицију унутар Боке јер је ту аеродром и лако долазите до Котора кроз изграђени тунел (15 мин вожње) и Херцег Нови трајектом.
Манастир Михољска Превлака
Ја верујем у случајност. Тако смо случајно покупили једног аутостопера код острва цвећа. Кад је човек ушао приметих да је у свештеничкој одори. Представи се као брат Дарко и тада ми објасни разлику између “оца” (свештеног лица) и “брата” (послушног у манастиру). Причали смо тако неко време о историји тог острва и манастира. Човек ме је одушевио енергијом и посвећеношћу. Ја иначе упијам све што се тиче историје религије па смо ту нашли заједничку црту. Исприча ми тада причу о манастиру и “превлачким великомученицима”.
Исприча ми како је св. Сава поставио прво седиште српске цркве на ово острво у тадашњи манастир св. Михаила, међутим након слабљења српске државе млечани решавају да се реше православног манастира око 1441. године и праве подвалу у којој убијају 70 православних монаха. Платили су локалног србина да сипа арсен у казан монасима и распоредили галије око острва. Када су монаси отровани и почели да бауљају по манастиру неко са млетачких галија лажно повика “Куга!” и галије отворише ватру из топова. Манастир је срушен и спаљен, монаси побијени под изговором да је куга напала манастир. Кажу да је ово вероватно једини случај у историји наше цркве да су монаси тако убијани и манастир топовима разнесен. Због тога је манастир Михољска Превлака познат и као манастир “Превлачких Великомученика”.
Манастир Михољска Превлака је прво седиште зетске митрополије коју је поставио св. Сава. Када погледате карту Боке Которске угледате два мала острва од којих се једно данас зове “острво цвећа” и на њему се налази манастир. Острво је и данас прелепо са бујном вегетацијом мада је лоше одржавано и ту се налази пропало војно одмаралиште чије су кућице вероватно дате на употребу бившим војним лицима.
Оно што је на мене оставило утисак је како ја никада нисам чуо за ову причу а сам манастир је како кажу за Црну Гору важан исто колико Жича за Србију. Ако се зна да је прва немањићка држава била на овој територији у време када се још није правила толика разлика између католичке и православне цркве. Немањин двор је био у Котору, седиште цркве на превлаци и одприлике у то време на овој територији настало је Мирослављево Јеванђеље најстарији српски писани документ.
Котор
Мени омиљени град на мору. Ти мали тргови, камен, палате, цркве и зидине које иду преко планине. Ресторани у Котору су одлични, где год да седнете клопа је одлична и цене нису високе.
Улични свирачи.
Кањон Таре
При повратку, негде на пола пута до Београда налази се кањон Таре и овај сјајан мост. Мост је иначе био највиши у старој Југи, а саграђен је 1938. године. Лепо место за кафу са погледом на кањон.
Интересантно ту се налази највећи Zip line у Европи. Уствари од прошле године није највећи направили су један већи на Алпима, али је и даље највиши у Европи са дубином од скоро 200 метара и дужином од 850 метара.
Нисам одолео морао сам да се спустим. Није страшно, чак је могуће спуштање са дететом. Мени је једино била фрка да ми ветар не однесе мобилни јер сам се држао једном руком а другом снимао. Ипак, опрема изгледа јако озбиљно и екипа која ради је врло увежбана. Спуштање zip line-ом је 20 eur за одрасле, 10 eur за децу.
Утисак
Све у свему летовање прошло одлично. Мени је ово први пут да сам био на мору а да се нисам окупао у мору. Једноставно не могу ја те шљункане плаже пуне туриста уз ту и тамо мутну воду. Верујем да је власницима бродића много боље јер могу да оду на места где нема гужве. Ми смо уживали на базену, а и незгодно нам је било због бебе да се превише шетамо.
Црну Гору не треба везивати само за јефтини туризам. Свуда важи исто правило – колико пара, толико музике. На пример у Црној Гори нема лепих плажа као у Грчкој, али зато су ресторани много бољи. Свака дестинација има своје посебности.
На путу назад до Београда смо преспавали на Златибору кога не желим да поменем једном речју. То је нека врста вашарског туризма који ја не капирам. Такође, не желим да помињем путеве у Србији до Црне Горе и срамоту што још увек немамо аутопут до тамо. Треба ићи авионом, ми нисмо нашли карте у том тренутку али ако на време резервишете није проблем.
Za letovanje sa bebom – odlično! Usput da se pohvalim da od nedavno plovim sa AdriaHostom… :)
A hvala i nadam se da ćeš biti zadovoljna sa Adriahostom.