Gde su sahranjeni otac i brat Skenderbega?

Prošle godine sam sa prijateljem bio u Hilandaru i jedna od želja nam je bila da pitamo i vidimo gde su sahranjeni otac Jovan i brat Repoš čuvenog Đurađa Skenderbega. Međutim, kada smo tamo bili pitali smo par ljudi i niko nije znao da nam kaže gde se to tačno nalazi.

Vratismo se kući praznih šaka. Bilo bi dobro da imamo taj podatak zbog rušenja priče da je Skenderbeg Albanac ali nije nam pošlo za rukom. Srećom pre neki dan naiđem na podatak koji je izneo otac Benedikt, iguman manastira na Miholjskoj prevlaci (u knjizi ”Srbi u Albaniji”, Biljana Živković):

”Nјegov (Skenderbegov) otac i brat sahranjeni su u Hilandaru. Repoš Kastriot, brat Đorđa Kastriota i njihov otac Jovan sahranjeni su u akrosolijumu, uz severni zid priprate kralja Milutina u Sabornoj hilandarskoj crkvi.

Južno od manastira, na oko jedan i po kilometar, nalaze se ruševine tzv. Arbanaškog pirga koji su Kastrioti izgradili, pošto su dobili adelfate (prava da se nasele u na Svetoj Gori). Postoji povelja kojom su Skenderbegov otac i brat ostavili na uzdarje građevine u Hilandaru. ”

Kada smo bili u Hilandaru pričali smo sa ljudima svi su pominjali pirg (kula) Sv. Đorđa, međutim sada shvatam da je došlo da zabune i da se ne radi o kuli unutar manastira, već o drugoj kuli koja je par kilometara udaljena od manastira. Taj pirg je bio pravo malo utvrđenje sa kulom sa nekoliko objekata i velikim zidom koji je sve to štitio. To se može videti na bakrorezu iz 1757. godine.

Pretpostavlja se da je u kuli na vrhu bila crkva sv. Đorđa.

Pronađoh taj bakrorez iz 1757. godine i mada je loša rezolucija mogu se sa južne strane manastira videti dve grupice objekata. Ona dalja grupica objekata je skit sv. Trojice odnosno ”Spasove vode”, tako da bi ova bliža trebala da bude pirg i u to vreme skit Kastriota. Inače, oni su bili zamonašeni i živeli su po tipiku kao i ostali monasi.

Bakrorez iz 1757. godine, ovde je prikaz adelfata koji je su davno Kastrioti zakupili, nedaleko od Spasovih voda, tj. skita ”Svete Trojice”

Iz povelje Kastriota u Hilandaru može se videti da ”gospodin Jovan Kastriot sa svojim sinovima Repošem, Konstantinom i Đorđem, zaželeo da kupi pirg Sv. Đorđa sa vinogradima, maslinjacima i opravdanijem (pripadajući objekti), tako da sva ta dobra čine četiri adelfata.” Posle njihove smrti imovina se vraća u vlasništvo manastira. Kao protivuslugu Kastrioti će dati 60 florina.

Na par mesta na sajtu Hilandara nađoh da je ”arbanaška kula”, kako se često zove, u pravcu Spasovih voda. Takođe nađoh da je ”nedaleko od skita Sv. Trojice”. A zatim nađoh i da je 1643. godine u skitu Sv. Trojice ”boravio monah Petronije, kao i u Arnautskom pirgu”. Te iz toga se može shvatiti da je on u neposrednoj blizini Spasovih voda, kao što se i vidi na bakrorezu. Spasove vode je izvor gde se nalazi skit Svete Trojice.

Trebalo mi je vremena da odredim gde je jug, gde se nalaze Spasove vode i da pregledam mapu kako bih našao verovatnu poziciju ostataka tog adelfata.

Na Google mapama sam našao moguću poziciju ali nisam siguran.

Kastrioti su Hilandaru 1426. godine poklonili i dva sela Trebište i Radostuše (sela se nalaze u Makedoniji, severoistočno od Debra, u dolini reke Radike, Radostuša selo se danas zove Rostuše – verovatno značenje ”Radost duše”). Oba sela su hrišćanska i po podacima iz turskih deftera iz 1467. vide se srpska imena stanovnika, u to vreme sela su imala po 15-20 porodica.

Dakle pirg (kula) se nalazi izvan Hilandara i ovde možete videti slike tih ruševina. Akrosolijum je podzemna grobnica, verovatno ispod poda crkve na severnom zidu unutrašnje priprate dela crkve koji je podigao kralj Milutin.

Verovatna pozicija grobnice oca i brata Đurađa Skenderbega

Repoš Kastriot je sahranjen 1431. godine. Iznad grobnice piše: ”Za spas njegove duše obraćaju

Позиција гроба Репоша Кастриота у цркви

se Bogorodici Sveti Georgije i srpski svetitelji Simeon i Sava.” Odavde saznajemo da je Sveti Đorđe verovatno bila njegova slava, ista kao i Nemanjićima. Inače grobnice se nalaze u blizini jedne male ikone Bogorodice. Pored ovog nalazi se još jedan grob sa sličnom posvetom i možemo pretpostaviti da je to grob njegovog oca Jovana, mada je natpis odavno izbledeo pa nismo sigurni.

Iz svega ovde navedenog jasno se vidi da su otac i braća Đurađa Kastriota – Skenderbega bili Srbi. U to nema sumnje. Dobra knjiga napisana na tu temu je knjiga Nikole Vulića iz 1897.

Kada sam pre pet godina krenuo u istraživanje pravoslavlja sve je počelo praktično slučajno upravo na Miholjskoj prevlaci gde sam imao razgovor sa jednim monahom. Inače na tom ostrvu je bio manastir i prаvo sedište arhiepiskopije i tu je najverovatnije pisano Miroslavljevo jevanđelje. I onda ključnu informaciju danas pročitam u knjizi baš od igumana tog manastira. Izgleda, da u životu postoje neki začarani krugovi…

P.S.

Ardijan Klosi, albanski pisac, albanolog, izazvao je buru na televiziji kada je u jednoj emisliji otkrio prave podatke o poreklu Đurađa Kastriota Skenderbega koga smatraju albanskim nacionalnim junakom.