Како је стварно изгледала застава Цара Душана?

Када сам се пре пар година упутио у манастир Хиландар један од основних циљева био ми је да видим чувену заставу цара Душана за коју сам чуо да се тамо чува. Нажалост то нисам успео, добио сам одговор да застава није у најбољем стању.

Међутим питање Душанове заставе је наставило да ме занима а ових дана сам налетео на врло интересантну књигу која ми је помогла да разрешим питање ”зелене” боје Душанове заставе. Та несрећна зелена боја је послужила многим србомрсцима да се подсмевају како Душанова застава нема везе са бојама заставе Србије.

Дакле, цар Душан је приликом посете оставио свој ратни барјак у Хиландару и он је тамо вековима чуван све док се скоро није распао. О томе је оставио сведочење Димитрије Аврамовић 1847. године у књизи ”Сказание србске древности” у белешкама са Свете Горе.

”Са леве стране до певнице стоје две свилене заставе, обе једнаке, једна нова, а друга стара. Ова је друга Стефана Душана, коју су калуђери метнули на ново копље, а на старо копље Душанове заставе, метнули нову заставу. Заставе су одозго и одоздо од црвене, а у среди од зелене свиле, са зеленим свиленим ресама око краја; само са једне стране има златан крст пришивен. Копља су црвеном бојом омазана. ”

Аврамовић је и прецизно скицирао Душанов барјак. Оно што је за нашу причу значајно је да је Аврамовић приметио да су горња и доња трака црвене боје. Зашто је ово за нашу причу битно? Зато што сто година касније у опису заставе се пише да су та поља жуте боје. Ово нас доводи до закључка да је боја од сунца и старости избледела са црвене на жуту боју. Овај запис управо то потврђује.

Ипак остаје питање зелене боје. Сви су увек били зачуђени одкуд та зелена боја на српској застави? На срећу наишао сам на слику Душанове заставе у ризници Хиландара на страници Пријатељи Хиландара.

Застава цара Душана која се чува у Хиландару.

Види се да застава потпуно одговара каснијим записима о изгледу заставе који говоре о горњем и доњем пољу жуте боје. Та поља на застави су у доба Аврамовића 1847. године била црвене боје!

Касније публикације о овој теми бележе прецизне димензије и боје заставе.

Димензије барјака цара Душана.

Реконструкција садашњег изгледа боја заставе.

Овде се јасно види да је горње поље заставе наранџасте боје мање избледело, док је доње поље потпуно жуто. Прва мисао ми је била да та два дела заставе нису подједнако избледела вероватно због разлике у платну које је коришћено или због угла под којим је сунце падало на платно.

Застава у манастиру Хиландар 1910. година, поред прозора на сунцу.

Дошао сам у посед фотографије где је раније стајала застава цара Душана једно време. На њој се може видети да је застава поред иконе Тројеручице и прозора као и да је на јакој сунчевој светлости. Јасно је видљиво да је врх заставе изнад руба прозора и да светлост мање хвата сам врх застве што објашњава зашто је горње оранж поље изгубило мање оригиналне боје и ближе је црвеној боји.

Узимајући у обзир кретање сунца у току дана светлост, види се да светлост не може да ухватити врх заставе али са друге стране у зависности од дела дана и године светлост је хватала доње делове заставе што објашњава зашто је горњи део заставе наранџасти, а доњи жуте боје. Једноставно доњи део је више избледео због излагања сунцу, горњи део је ређе био на сунцу па је ту боја ближа оригиналној црвеној боји.

Поставља се питање која је била оригинална боја заставе пре него што је позеленела?

Прави изглед барјака цара Душана

У Дубровачком архиву постоји запис да је син краља Владислава, жупан Деса 1281. године послао делегате из Котора у Дубровник да врате ствари из очеве благајне која се тамо налазила, а у списку ствари је између осталог била укључена једна застава “vexillum unum de zendato rubeo et blavo” – једна застава од платна црвеног и плавог.

Oвај запис мора да се узме у обзир јер се ради се о запису пола века пре доба цара Душана и сведочи да су се боје заставе у доба Немањића поклапале са данашњим бојама српске заставе. Ово је историјски извор који нас упућује да је и барјак цара Душана са великом вероватноћом био црвено плаве боје, наравно пре него што су боје избледеле.

Реконструкција правог изгледа заставе цара Душана.

Можемо закључити да је садашња зелено-наранџасто-жута боја заставе последица изблеђивања и оксидације црвеног пигмента на тканини после 680 година излагања сунчевом зрачењу.

Како је дошло до промене боја?

Очигледно је да се ради о промени боја због излагања сунцу. Танка свилена тканина од које је израђена застава је током 680 година била изложена ултраљубичастом зрачењу сунца па се десила фотоoксидација боја. Баш из овог разлога се у музејима користе лед лампе и замрачене просторије како би се избегло оштећење експоната путем УВ зрачења.

Монах, Сава Хиландарац, у књизи Света Гора, 1893. године, стр. 163., помиње једну хиландарску заставу и описује је:„С леве стране више певнице виси стег Цара Душана, који је оставио у овом манастиру сам Душан за успомену, када је био на Св. Гори 1347‐1348 године. Застава је у облику троугла од јаке црвене и зелене свиле; увек је завијена око држала и покривена платном.“

Дакле из списа можемо видети да су монаси улагали труд да заштите заставу од сунца и пропадања јер су је у то време држали покривену платном. Међутим, на слици из 1910. године видимо да је застава понекад и излагана без заштите. Са друге стране монаси нису знали да сунчево зрачење поред светлости има и УВ део спектра и да УВ зрачење може проћи кроз тканину у зависности од њене дебљине и врсте.

Треба имати у виду и да је ово једна од најстаријих сачуваних застава у Европи. Свила као материјал током старења има особину да жути, а боје имају особину да бледе. Постоји рад у музеју СПЦ као и још радова у Европи који показују како црвена свилена тканина после више векова постане жута.

Прелазак црвене боје у жуту је документован код свечане одоре кнеза Лазара која је сачувана из времена Косовског боја и чува се у Музеју СПЦ. После 7 векова свилена одора је из црвене боје прешла у жуту јер је боја од старости избледела.

Одора цара Лазара и њена реконструкција како је некада изгледала.

На сајту музеја СПЦ пише: ”Одора је првобитно била порфирна (црвена), а познато је да су на њој до половине 18. века били пришивени бисери. Бисери су поскидани, док је боја одоре данас избледела и добила беж основни тон.” Треба напоменути да је одора Лазарева израђена од италијанске свиле из града Лука. Ето потврде како свилена тканина после шест векова из црвене пређе у жуту боју, на исти начин како се то вероватно десило на Душановој застави у Хилендару.

Дакле са великом сигурношћу можемо тврдити да је црвена боја избледела у жуту и наранџасту боју, баш како је о томе записао Аврамовић још 1847. године.

Када се хартија или тканина остави на сунцу и после много времена боје бледе и постају жуте. Исто се дешава и са тканином и ово свака домаћица која суши веш на јаком сунцу зна.

Како боје бледе на сунцу – излагањем на сунцу плава постаје зелена, црвена прво постаје наранџаста, а после више излагања сунцу чак и жута.

Пигменти на застави су сигурно били високог квалитета али собзиром да се ради о танкој свили и јако дугом временском периоду од 680 година, застава је драстично изгубила боје.

Пронашао сам и могуће разрешење наранџастог поља. Чувени хералдичар Пера Поповић је 1938. године прегледао заставу и написао књигу ”Из Хилендарске ризнице” у којој преноси текст Станоја Станојевића у коме он наводи неколико битних ствари. Прво застава је пришивена на јаче платно да би се сачувала, затим примећује да на зеленом пољу постоје закрпе обичном платном сличне боје. Примећује да разлику између шава оранж поља и доњег жутог поља, каже да се по ободу оранж поља налазе остаци жуте свиле сличне оној у доњем жутом пољу и закључује да је оранж свила накнадно зашивена вероватно у недостатку жуте свиле сличне доњем пољу.

Дакле оранж поље је накнадно додато и од потпуно је другачијег материјала и другачијег шава од доњег жутог поља. Доње жуто поље је најбоље очувани део свиле и за њу каже да има дезен у такњу који подсећа на кинеску свастику, наглашава да је дезен у ткању, а не у боји. Ово је изузетан траг да се проучи порекло овог материјала.

После 680 година, тканина је променила боју тако да данас имамо само обрисе старе заставе.

Oво помињање кинеска свастике може указивати да је свила дошла из Кине јер је трговина свилом преко Златне хорде била присутна на нашим просторима. Ево пар примера мотива ”Ван свастике” у ткању из доба Јуана (1271-1368), мада без увида у тканину не вреди се даље удубљивати.

Међутим постоје ти мотиви и у Немачкој, рецимо ово је свастика на текстилу (свила и вуна) из Келна 14-15. век. Познато је да је цар Душан имао ”алеманску гарду” тј. плаћенике из Немачке па би и из тог правца могла доћи тканина.

Дакле да црвена постане жута – то је могуће имамо на примеру свилене одоре цара Лазара. Оранж поље је накнадно додато вероватно приликом поправке заставе. Плаво поље је лако фотоксидацијом временом могло да постане маслинасто зелене боје, за ово постоје многи примери у књигама. Тиме мислим да смо разјаснили садашњи изглед заставе.

Погрешна реконструкција боја

Нажалост у нашој јавности су се још раније појавиле погрешне реконструкције заставе буквално примењујући боје које су видели у манастиру без разумевања да су те боје измењене због старости тканине. Неки момци направише заставу са зеленим и наранџастим бојама.

Мало су појачали боје са садашње оштећене Душанове заставе и добили ову зелено-жуту варијанту јарких боја.

У клипу они наводе нацрт архитекте Пере Поповића који је лепо написао да су горње и доње поље црвене боје, па је јасно да је тканина променила боју од излагања на сунцу. Ту погрешну заставу поклонише принцу Филипу Карађорђевићу, а он даље поклони манастиру. Ова мала грешка ће на крају да повампири исламске фанатике да се позову на ту зелену боју.

Њихове намере су свакако биле узвишене али нажалост боје су погрешно одредили.

Закључак

Ових дана добих на поклон од пријатеља једну мању реплику заставе према тексту који сам писао. Сви у породици смо се одушевили јер ћемо сада имати славску заставу. Ово је реплика Душанове заставе само 4 пута мање површине. Било би лепо направити ову заставу у правој величини и даће Бог да се једна таква реконструкција поново завијори у Хиландару.

Реконструкција заставе цара Душана из Хиландара коју добих на поклон.

Извори:

1. Боје у византијским текстилима 

Mantzouris, D., Karapanagiotis, I., Karydis, M.
Identification of Cochineal and Other Dyes in Byzantine Textiles of the 14th Century from Mount Athos
https://www.academia.edu/28093736

→ Један од најбољих радова о стварним анализама боја у византијским текстилима (индиго, weld, кермес, кошенила).

Petroviciu, I., et al.
Natural Dyes in Embroideries of Byzantine Tradition
Heritage Journal (MDPI)
https://www.mdpi.com/2571-9408/7/6/153

→ Анализа боја у текстилима византијске традиције (индиго, карминске боје, зелена добијена мешањем жутог и плавог).

Karapanagiotis, I., et al.
Dyes in Post-Byzantine Silk Textiles from Romanian Collections
https://link.springer.com/article/10.1007/s12221-023-00414-2

→ Врло добра анализа свила из византијског културног круга.

2. Средњовековни текстили и идентификација боја

Cabrera Lafuente, A.
Textiles from the Museum of San Isidoro, León
Brill
https://brill.com/display/book/9789004424593

→ Важан рад јер показује како старење мења читање боја на средњовековним свилама.

Metropolitan Museum of Art
Identifying Natural Dyes in Textiles
https://www.metmuseum.org/essays/identifying-natural-dyes

→ Добар преглед природних боја коришћених у средњем веку.

3. Старење и блеђење природних боја

Padfield, T., Landi, S.
The Light-Fastness of the Natural Dyes
https://www.conservationphysics.org/fading/lfnd.pdf

→ Класичан рад о томе како природне боје бледе под светлом.

Izzo, F. et al.
New Insights into the Fading Problems of Safflower Red Dyed Textiles
https://iris.unive.it/bitstream/10278/3708537/5/Manuscript_Izzo%20et%20al%20_carthamin.pdf

→ Веома важан рад о томе како црвене боје могу да пожуте.

Ahmed, H., Darwish, S.
Effect of Museum Conditions on Historical Dyed Silk Fabric with Madder Dye

→ Истраживање старења свиле бојене мадарама.

4. Деградација плавих пигмената (плаво → зелено)

Green Degradation Products of Azurite in Wall Paintings
Studies in Conservation
https://www.jstor.org/stable/1506644

→ Доказ да плави азурит може временом да развије зелене производе.

Dang, D. et al.
Color Damage of Visible Light on Plain-Woven Silk

→ Рад о жутењу свиле под светлом.

5. Анализа пигмената у рукописима

Giordano, A. et al.
Multi-analytical investigation of pigments in the Codex Slavicus 8
Heritage Science
https://www.nature.com/articles/s40494-019-0262-1

→ Анализа боја у средњовековном рукопису (азурит, органске боје).

6. Опште књиге о природним бојама

Cardon, Dominique
Natural Dyes: Sources, Tradition, Technology and Science
Archetype Publications

→ Најкомплетнија књига о природним бојама у историји.

Hofenk de Graaff, J.
The Colourful Past: Origins, Chemistry and Identification of Natural Dyestuffs

→ Стандардни приручник за идентификацију историјских боја.

7. Наше књиге

Никола Гиљен
Српске средњевековне заставе
Дерета

Димитрије Аврамовић
Сказание србске древности, 1847.

Сава Хиландарац 
Историја манастира Хиландара, 1897.

Пера Ј Поповић
Из Хилендарске ризнице, 1938.