Како је стварно изгледала застава Цара Душана?

Када сам се пре пар година упутио у Хиландар један од основних циљева био ми је да видим чувену заставу цара Душана за коју сам чуо да се тамо чува. Нажалост то нисам успео, добио сам одговор да застава није у најбољем стању.

Међутим питање Душанове заставе је наставило да ме занима а ових дана сам налетео на врло интересантну књигу која ми је помогла да разрешим питање ”зелене” боје Душанове заставе. Та несрећна зелена боја је послужила многим србомрсцима да се подсмевају како Душанова застава нема везе са бојама заставе Србије.

Дакле, цар Душан је приликом посете оставио свој ратни барјак у Хиландару и он је тамо вековима чуван све док се скоро није распао. О томе је оставио сведочење Димитрије Аврамовић 1847. године у књизи ”Сказание србске древности” у белешкама са Свете Горе.

”Са леве стране до певнице стоје две свилене заставе, обе једнаке, једна нова, а друга стара. Ова је друга Стефана Душана, коју су калуђери метнули на ново копље, а на старо копље Душанове заставе, метнули нову заставу. Заставе су одозго и одоздо од црвене, а у среди од зелене свиле, са зеленим свиленим ресама око краја; само са једне стране има златан крст пришивен. Копља су црвеном бојом омазана. ”

Аврамовић је и прецизно скицирао Душанов барјак. Оно што је за нашу причу значајно је да је Аврамовић приметио да су горња и доња трака црвене боје. Зашто је ово за нашу причу битно? Зато што сто година касније у опису заставе се пише да су та поља жуте боје. Ово нас доводи до закључка да је боја од сунца и старости избледела са црвене на жуту боју. Ово сведочење управо то потврђује.

Ипак остаје питање зелене боје. Сви су увек били зачуђени одкуд та зелена боја на српској застави? На срећу наишао сам на слику Душанове заставе у ризници Хиландара на страници Пријатељи Хиландара.

Застава цара Душана која се чува у Хиландару.

Види се да застава потпуно одговара каснијим записима о изгледу заставе који говоре о горњем и доњем пољу жуте боје. Та поља на застави су у доба Аврамовића 1847. године била црвене боје!

Касније публикације о овој теми бележе прецизне димензије и боје заставе.

Димензије барјака цара Душана.

Реконструкција садашњег изгледа боја заставе.

Овде се јасно види да је горње поље заставе наранџасте боје мање избледело, док је доње поље потпуно жуто. Јасно је да та два дела заставе нису подједнако избледела вероватно због разлике у платну које је коришћено или због угла под којим сунце пада на платно.

Можемо претпоставити да је и зелена боја такође избледела као и жути делови јер је застава стара преко 850 година. Поставља се питање која је била оригинална боја заставе пре него што је позеленела?

С обзиром да је Душан био цар, можемо да претпоставимо да је средње поље можда било боје пурпура јер је то била царска боја још од доба Римског царства. Друга опција је да је средишње поље било плаве боје као данашња застава Србије. Дакле вероватно се ради о некој плавој или плаво-љубичастој боји коју су добили потапањем тканине у плаву, а затим у црвену боју.

Очигледно је да је црвена боја избледела у жуту боју, то смо већ утврдили. Па се поставља питање коју боју бисмо добили ако би слој црвене боје избледео у жуту. Таблица мешања боје нам даје одговор на ово питање.

Таблица мешања боја. Шта се добија када се помеша црвена или жута са плавом.

Одавде можемо закључити да је платно оригинално фарбано плавом бојом, а затим потапано у црвену боју да би добили плаво-љубичасту нијансу. Међутим после 800 година црвени пигмент је пожутео као што се то десило за жутим пољима на застави и из таблице горе можемо видети шта се добија када се помеша плава и жута боје – зелена.

На следећој илустрацији сам пробао да представим како би црвена боја која оксидира после пар векова у жуту утиче на основне боје тканине. Видљиво је да би тамно плава боја постала зелена.

Прави изглед барјака цара Душана

У Дубровачком архиву постоји запис да је син краља Владислава, жупан Деса 1281. године послао делегате из Котора у Дубровник да врате ствари из очеве благајне која се тамо налазила, а у списку ствари је између осталог била укључена једна застава “vexillum unum de zendato rubeo et blavo” – једна застава од платна црвеног и плавог.

Ако се овај запис узме у обзир, а ради се о запису пола века пре доба цара Душана онда је јасно да је барјак цара Душана са великом вероватноћом био црвено плаве боје.

Реконструкција правог изгледа заставе цара Душана.

Рекао бих да поуздано можемо закључити да је садашња зелена боја заставе последица изблеђивања и оксидације црвеног пигмента на тканини после 850. година.

Било би лепо направити ову заставу и даће Бог да се једна таква реконструкција поново завијори у Хиландару.

Прилог 1.

Прелазак црвене боје у жуту је документован код свечане одоре кнеза Лазара која је сачувана из времена Косовског боја и чува се у Музеју СПЦ. После 7 векова одора је из црвене боје прешла у жуту јер је боја од старости избледела.