Српско јеванђеље из 4. века?

Ових дана је поново популаран овај пост на друштвеним мрежама о српском четворојеванђељу из 5 века које се чува у ирском музеју. У њему се наводно налази српска азбука из доба Свевладовића и повезује нас са винчаницом. Даље се каже како Мирослављево јеванђеље није наше и како ћирилицу погрешно зовемо…

Данас и јуче до мене је ова вест дошла неколико пута, чак ми је шаљу и читаоци блога. Захваљујем али морам да кажем да сам ја ову тврдњу видео још пре пар година и да сам потрошио доста времена у потрази за тим јеванђељем, распитао се код пар људи из академске заједнице и чак контактирао музеј у Ирској и закључио да је цела прича измишљена. Обична рекла-казала од човека до човека, па свако још мало закити и ето ти сада.

Иначе у Ирској, у Даблину, заиста чувају два наша друга ћирилична јеванђеља – Српско четворојеванђеље (са краја 13. / почетка 14. века) и Николјско јеванђеље (са краја 14. и почетка 15. века), и то у библиотеци Честера Битија. Можда је неко погрешно чуо 14. век у 4.

Слика која прати пост је иначе из књиге Радивоја Пешића која говори о винчанском писму.

Вирални пост са друштвених медија.

Иначе ови вирални постови нам чине велику штету и понекад размишљам да ли су можда намерно постављени да збуњују људе. Драги читаоци ви добро знате да наша историја сва лежи у лажима, ипак оваква писања служе да још више збуне људе да верују у свашта.

Посебно опасан део текста је напад на Мирослављево јеванђеље и нашу ћирилицу. Хрвати би радо преузели Мирослављево јеванђеље, немојте наседати. Оно што су Ћирило и Методије урадили, затим Мирослављево јеванђеље и касније Свети Сава је за нас Србе најважнији део историје јер је наша нација тада поново редефинисана. Од тог момента сви Словени у Европи и Азији су почели да говоре истим језиком. То је био највећи удар за западне силе и њихов црквени пројекат.

Нажалост тај панславенски језички пројекат је у периоду 16.-19. века потпуно разрушен па су своје посебне језике добили Румуни, Украјинци, Хрвати, Мађари и многи други.

Свети Јероним и превод Библије

Ако ћемо већ да причамо о најстаријем нашем јеванђељу онда је најстарији документ сличног типа је Библија светог Јеронима у Ватикану. То је уствари најстарије Свето писмо написано на латинском познато као Библија Вулгата. Та књига јесте из 4. века, писана је латинским тј. језиком тадашњег Римског царства.

Свети Јероним је био Илир из Далмације. Нажалост о овоме нико не говори и не капира се важност. Ваљда се људи брецну када се помене Ватикан, међутим у 4. веку није било шизме већ је била једна црква, још није формиран католицизам. Тако да Јероним није католички светац, већ је он део хришћанске историје на коју и православни имају право.

Св. Јероним је рођен око 347. у Стридону, на граници Далмације и Паноније — то је област римског Илирика. Ево да не бих ја нешто тврдио цитираћу хрватског историчара Франу Булића који је написао рад ”Родно мјесто Светога Јеронима: расправа повјесно-географска” 1920. године. Ту он каже да се стари Стридон налазио поред Босанског грахова. Игром случаја био сам у том граду у малој експедицији, тај град је одувек српски. Да не помињем да су у у 2. Светском рату у свим околним градовима позиције држали четници Војводе Момчила Ђујића и да су свуда унаоколо наше православне цркве из средњег века.

Наравно данашњи историчари ће рећи да је Јероним Илир и да је писао латински и грчки и да свакако није Србин. Јероним је рођен 347. године у Далмацији која је тада била део Римског царства, био је врло образован. Рођен је у нашим крајевима, а како ”сеобе словена” није било ви закључите  сами о његовом пореклу.

Шта је Јероним урадио? Он је први превео Свето писмо на латински језик. Пре њега Свето писмо је било на грчком и арамејском језику и било је доступно само ученим римљанима. Он је књигу учинио доступном већини римских грађана на народном тј. латинском језику (вулгата). Сам Ватикан каже да је Јероним преводом Светог писма сам латински језик учинио хришћанским.

Јероним је провео је време у Палестини (данашњи Израел), на Синају где је постао свештеник. Тамо је поред грчких почео да проучава и арамејске изворе. Енциклопедија Британика и Јеврејска енциклопедија желе да верујемо да је користио углавном хебрејске изворе али многи модерни историчари тврде да је он уствари преводио грчку Хексаплу и уклапао превод са античким причама (вероватно арамејским и хебрејским).

Јероним је уместо буквалног превода, под утицајем Оригена и источних хришћанских учења, користио тумачење алегорија. Био је изузетан познавалац античке прехришћанске филозофске литературе па је у преводу старозаветних књига налазио паралеле са античким причама.

1. године учествовао је на другом Васељенском сабору у Цариграду и постао помоћник римског папе Дамаза. Његов највећи допринос је уствари превод Старог завета на латински.

Стекао је много непријатеља пре свега због чудних ставова о браку јер је проповедао аскетизам и одржавао пријатељство са побожним и имућним хришћанкама из Рима, због тога су га многи оспоравали. Рекао је:

”Не намеравам збацити старе преводе, напротив, ја сам их поправио и превео са грчкога на латински за оне који познају само наш језик (латински). Ко жели нека са слашћу пије старо вино, а нека одбије моје ново.”

Имајте у виду да је његов превод Светог писма на латински угледао светлост тек 380. године, а да је Рим је пао под Готе 410. године. То значи да је прошло само 30 година, што је мало времена и није помогло паганском Риму да се преобрати па су Готи који су иначе били хришћани, освојили Рим да би протерали паганског цара. Јероним Стридонски је умро око 420. године, тако да је био сведок пада Рима и освајања од Гота. У том освајању су страдали неки његови ближњи о чему је он и писао.

Ја полако истражујем историју православља на нашим просторима, поготову период пре Немањића и хтео бих да вам кажем да наше корене треба да тражимо у правцу Далмације и Дукље (Диоклеције), а не у некаквим Карпатским планинама, Лужичким Србима и руским пространствима. То су флоскуле које су комунистички историчари доказивали упућивали у погрешном правцу. Многе сеобе су биле из тих праваца ка нама али ми нисмо дошли одатле. Историјски наши корени се налазе у четвороуглу између Далмације, Босне, Рашке и Скадарског језера.

Дакле можемо рећи да је најстарији латински превод Светог писма је урадио далматинац Јероним из околине Грахова, у близини код манастира Крка су проповедали св. Петар и Павле.

Видео када смо посетили катакомбе испод манастира Крка, где су сахрањивани први хришћани.

Завод Светог Јеронима

Преко 1000 година касније Ватикан оснива институцију којој даје име овог далматинског свеца.

1453: папа Никола V даје рушевну цркву Св. Марине и плац „илирским/словенским“ свештеницима за цркву и прихватилиште посвећено Св. Јерониму (из Далмације). То је почетак оснивања Илирског завода св. Јеронима у Ватикану.

Бонифацијев летак из 1584, Илирски завод св. Јеронима, на себи има грбове Далмације, Хрватске, Славоније и Босне.

Након пада династије Немањић и освајања Турака на Балкану многи балкански крајеви једини спас виде у помоћи Ватикана. Познато је да ће се под утицајем Ватикана полако формирати хрватска нација и католичка црква на Балкану.

Поред хрватских крајева, завод св. Јеронима организује и људе из албанских крајева који су се под Скендербегом опирали Турским освајањима. Тако настаје идеја и идеја оснивања албанске нације. Пре тога времена и хрватски и албански крајеви су били део Немањићког корпуса.

Дакле Завод св. Јеронима из Ватикана је радио на ширењу католицизма, одбрани од турских освајања и формирању нових нација које су отргнуте из руку православне цркве. Завод се и те како бавио исправкама историје на православним територијама. Поменућу само пар:

• замена надгробне плоче на гробу Катарине Косаче где су православни натписи замењени католичким под изговором обнове гроба. То се касније користи као тврдња да је њен отац био католик.
• тврдња да је св. Јероним осмислио глагољицу, која је историјски нетачна али служила је да појача ауторитет католичке цркве на Балкану.
• тврдња да су Богумили у Босни јеретици а односи се уствари на православне свештенике у Босни и представља покушај гашења православља на нашим територијама позивом на крсташки рат.

Screenshot

Screenshot

И опет долазимо до једног историјског мита који каже како се Српска православна црква одрекла Срба католика из Далмације. Ово није тачно али је некако усађено у главе наше академске заједнице, истина је међутим супротна. Тачно је да се Ватикан променом имена завода св. Јеронима из Илирског у Хрватски око 1901. године практично одгурнуо Србе католике од себе и поручио им да морају бити Хрвати. Интересантно, како се историја лако криви и пласира у поробљеном народу.

Данас дакле Завод св. Јеронима у Ватикану није више ”илирски”, већ се слови као ”хрватски” и то је коначно промењено 1971. године. Сада се тамо налази факултет за угледне Хрвате.

Закључак

Овде сам кратко осврнуо шта је Завод Светог Јеронима радио, међутим не треба мешати бабе и жабе. Свети Јероним далматинац је живео у 4. веку пре настанка католичке цркве и нема везе са оним што је касније радио завод који је носио његово име. Оно што је битно је да је он човек који је превео Библију на латински језик, пре тога је Библија била на грчком и арамејском језику (Синаитикус).

Сам св. Јероним, није био католик, већ хришћанин и у том смислу треба да останемо свесни да је са нашег поднебља потекло хришћанство и не требамо се тога одрицати. Треба се усредсредити на праве изворе и не падати на виралне постове са почетка текста који само збуњују људе и удаљавају нас од наше праве историје.

Не гледајте у измишљено ”ирско јеванђеље”, не пљујте Ћирила и Мирослављево јеванђеље, обратите пажњу на Далмацију и историју пре Немањића и пре поделе цркве на источну и западну и пре поделе народа на данашње нације.

Превише народа у нашој близини покушава да присвоји наше наслеђе, ту пре свега мислим на Хрватску и Албанију, али и на Ватикан и Израел који својатају хришћанство поништавајући наше православне корене од Синаја и Светог Саве.

** слика са почетка текста је најстарије илустровано јеванђеље – оно је из Етиопије.