Повод овог мог писања је повеља краља Твртка из 1378, која се налази у Дубровачком архиву.
То је једна прелепа повеља коју је писао логотет Владоја којег је Твртко довео из Србије. Владоје је текст написао савршено дипломатски по свим правилима православног Ромејског царства и српске државне канцеларије Немањића. Она својом раскоши превазилази све раније скромне и неугледне документе из босанске владарске канцеларије. луксузна и кићена, ова повеља не заостаје за најлепшим документима западне европе, а превазилази документа угарске државне канцеларије тога доба.
Ова свечана повеља је најстарији документ из групе босанских повеља у коме постоји потпис владара Босне. Документ димензија 43 х 51 цм, пергамент је изузетно квалитетан и израђен у Италији. За документ је коришћена цела кожа и највећа је повеља која је до тада написана од стране владара Босне. Печат није сачуван. Повеља се налази у Државном архиву у Дубровнику где се чува у колекцији Diplomata et acta, br. 120, bečki ćir. br. 1024. Сачуван је и препис ове повеље у Codex Ragusinus.
Документ је писан ћирилицом, а значајни изрази и почетна слова су писана црвеном бојом (цинобаром). Твртков потпис је такође црвеном бојом у ћириличном вјазу писан на начин како су се потписивали владари Немањића и цареви Ромејског царства (правно прописан начин потписа владара још 470. године од стране ромејског цара Лава I).
Кликните за већу слику. Квалитетна фотографија повеље на интернету није до сада била доступна, па је овде објављујем.
Тврткова титула и српско порекло
За нас је најзначајни овај део који је рашчитан код Миклошића.
Текст каже:
„Такође, затим и мени, своме слузи, за милост свога Божанства, дарова да процвета изданак племенито укорењен у роду моме и удостоји ме двоструким венцем, (1) како бих управљао обема господствима – најпре у Богом даној нам земљи Босни, а потом ме господ мој Бог почасти да наследим престо прародитеља мојих, господе српске, (2) зато што су ти моји прародитељи, у земаљском царству царствујући, потом прешли у небеско царство.“
„Ја, пак, видевши земљу својих предака остављену након њих и да нема свог пастира, пођох у српску земљу, желећи и хотећи да обновим престо родитеља мојих. И идох у србске земље,(3) бех крунисан Богом дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени (4) Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама. (5) И потом почех с Богом краљевати и уређивати престо српске земље, желећи оно што је пало уздићи и оно што се разорило обновити.“
Твртков потпис ”Краљ Србије и Босне и Приморија”
(1) двострука круна – прво крунисан титулом ”бана” у Босни, а касније окруњен као ”стефан” од српске цркве. Напомињем да у потпису стоји ”краљ србљем и Босни и Приморјем”, дакле не босанаца и Срба, већ Срба (народ) и Босне и Приморја (територија).
(2) Твртко је по оцу био Немањић јер је мајка његовог оца Јелисавета Немањић, тако да је имао право наследства краљевске титуле.
(3) ”идох у србске земље” је веома битно из угла расправе о томе где је крунисан Твртко јер се појављују фалсификати да се не мисли на манастир Милешеву, већ на место Мили код Високог. Дакле, нема сумње да је крунисан у Милешеви, а могуће је да је у Милима проглашен за бана.
(4) Од Бога постављен значи да је црква обавила чин крунисања, са литургијом у присуству властеле која је наведена у овом документу. Није могао бити католик јер српска црква није по Законоправилу могла да прихвати католика у цркву јер је јеретик, а камоли да га постави за владара како фантазирају одређени историчари.
(5) сам каже шта му је намера, а то је да обнови српски престо и краљевину.
Кратак историјски преглед
Мислим да прво треба рећи да Тврьтко на старо-србском значи ”непоколебљив” или ”чврст” јер родитељи када детету дају име увек имају неки разлог за то.
Стефан је заиста био чврст у одбрани православља и Срба. Одбранио је Босну од Угарских утицаја и одбранио је Поморје од утицаја Венеције и Дубровника. Како је то урадио? Пре свега, тако што је подигао нови град – Херцег Нови и тако се утврдио у Которском заливу. У његово време Босна је имала излаз на море. Треба напоменути да је Котор био главна лука Стефана Немање, па се и у овоме види да је наследник српске политике.
Носио је дуплу круну, наследну титулу ”бана” и српску титулу ”стефана”. У повељи сам каже да га је Бог удостојио двоструком круном. Био је савезник Кнеза Лазара и учествовао је избору угарског краља.
У његово време Задар, Шибеник, Обровац и Книн су српски градови, као и острва Брач, Хвар и Корчула о томе сведоче писма угарских посланика. Дубровник је плаћао закуп Пељешца и солана у Стону српским владарима, након крунисања и ове повеље тај данак је ишао Твртку.
Турски паша Лала Шахин је предводио војску у бици на Марици када су Мрњавчевићи и цар Урош побеђени 1371. Међутим, њега је до ногу потукла Тврткова војска 1388. код Билеће коју су водили Влатко Вуковић Косача и Радич Санковић. Они су турске трупе десетковали. Дакле само годину дана пред Косовски бој, није ли можда ово био повод за бој на Косову?
Мапа показује неспорне територије, мада је Твртко пред крај живота држао чак и делове Истре што се овде не види.
Мапе које постоје о Твртковим територијама су прилично нетачне. Рецимо познато је да је пред крај живота је држао чак и делове Истре а то се овде не види. Западне стране су овде приказане погрешно, сматрам да је његова територија ишла више на запад у данашњу Хрватску.
Многи југословенски историчари су бацали маглу на Твртка желећи да га искористе за стварање босанске нације, писма ”босанчице”, државе Босне, измишљених ”богумила” и на крају муслимани узеше љиљане за свој симбол.
Треба напоменути да су љиљани као симбол говорили о родбинским везама Немањића са Угарима и Венецијом. Исто као што је двоструки орао био симбол круне Стефана и Ромејског царства. Дајем пример једну слику из музеја у Венецији.
Мачеви музеја у Венецији – Дуждове палате. Све дршке су украшене ”љиљанима”. Дакле, овај симбол нема везе са муслиманима, нити је то ексклузивно српски знак.
Приче о Твртковом католицизму су почеле са Руварцем који је тврдио да је Твртко био католик по мајци, затим су југословенски историчари тежили да прикажу Твртка као унијату, јеретика (”богумила”) и слично како би суживот православаца и католика у новој држави Југославији био историјски поткрепљен и за време Тита оваква ”историја” је била корисна. Међутим, данас када имамо Законоправило Светог Саве јасно је да католик никада не би могао бити проглашен за краља од стране православне цркве.
Сва горе поменута наклапања о Твртковом католицизму најбоље побија папски архивар из Ватикана, Пјетро Балан у књизи „Католичка црква и Словени у Бугарској, Србији, Босни и Херцеговини“ пише:
„И Босна гдје се толики труд улага, да се сачува чиста од манихеизма, паде у руке Твртку владару шизматику … Показао се охолим и таквим који не трпи узда, те је штитио шизматике и противан био католиком, прогонио је паче властитога брата Стјепана зато, што је био католик… Даде се окрунити од схизматичкога патријарха и назове се Стјепан Твртко I. краљ Босне и Расије.[65]
Повеља из 1378., о којој је овај текст, писана је у Дубровнику како би ”стонски доходак” био исплаћиван наследнику Немањића и зато у њој постоји јасна декларација српске краљевске титуле.
Твртко је само подигао српски барјак на западу Балкана и полагао право на оно што је раније држао Душан у Босни, Далмацији укључујући данашњу Црну Гору (поморје) и делове Хрватске (западне стране). Миклошић погрешно у препису пише ”србљем” малим словом, а Босни даје велико слово.
Правопис је био мало другачији у средњем веку. Босна, приморје и западне стране се пишу малим словом у повељи јер се то односи на територије, Србљем се пише великим словом јер је у питању народ. Ови детаљи су битни јер данас кажу да је Твртко босански краљ, међутим није тако већ је исправније рећи као што пише у повељи да је он краљ Срба у босанској земљи и осталим наведеним крајевима.
Тврткова титулација у писму јасно каже ”Стефан краљ Србљем и босне и поморја и западних страна”. Намерно сам оставио мала слова на начин како је писано у тексту јер је само ”Србљем” писано великим словом јер се мисли на народ, територије се пишу малим словом (босна, приморје, западне стране).
Након прегледа повеље, Тврткове биографије и онога што су други писали о њему у то време, нема никакве сумње у његову православну веру, нити српску краљевску титулу.
Скорашњи наслов из новина показује како се и данас ломе копља око тога чији је Твртко
Ћирилична калиграфија
Не могу а да не коментаришем овај краснопис повеље. Данас се тежи да текст буде свима разумљив, међутим стари средњевековни владарски документи нису лаки за ишчитавање и траже много искуства.
Прво треба разумети структуру дипломатских повеља, затим треба разумети правопис, рашчитати калиграфске детаље и на крају када дођете до текста и даље имате проблем јер је структура реченица другачија од начина говора данас, а онда је то поетски украшено и преплетено хришћанским предањем. Дакле, тежак задатак чак и за образованог човека данашњице.
Ипак не треба дизати руке већ се морамо борити. Писање докумената се генерално дели на краснопис (мајускула), брзопис (минискула) и уставно калиграфско писање старије форме. Овде имамо пример краснописа.
Краснопис у Твртковој повељи
У писању овог документа постоји неколико лепих елемената које морам да приметим:
- краснописом украшена појединачна слова у тексту најчешће – х, ж, у, д, а, ф, м, з…
Повеља је писана краснописом или калиграфски како се данас каже. Дајем овде кратко упутство да бисте могли рашчитавати повељу јер су нека слова написана доста другачије од данашњег начина писања.
Са леве стране су данашња слова, а са десне примери из Тврткове повеље.
Што више људи буде разумело и писало на тему српских средњовековних повеља то ће мање бити манипулација историјом. Кључ је наравно у учењу старословенског језика и писма. Зато вас позивам да сами зароните у текст.
Ево једне реченице коју можете рашчитати користећи моју белешку о словима.
”И идеху во србскиу земљу жели и хоће укрепити престол родитеља моих”
- црвеном бојом су наглашене поједине речи и почетна слова пасуса.
”Стефан краљ Србљем…”
- калиграфски вјаз у потпису црвеном бојом
”Краљ Србљем и Босне и Приморја”
Потпис је урађен ћириличном калиграфијом, црвеном бојом која је резервисана за владаре, техником калиграфског веза (вјаз).
Недоступност докумената
За крај да кажем да пишем овај текст јер су ова документа релативно тешко доступна за обичног читаоца, већ су резервисана за назови ”стручњаке”. Сматрам да у 21. веку људи треба да могу сами да прегледају и упореде оно што пише у старим повељама и тиме да не дозволе политичку инструментализацију историје.
Многе контраверзе постоје око тога да ли је Твртко био православан или католик, где је крунисан и чији је био, па је у том светлу битно да овај документ буде лако доступан јер ће помоћи у јавној расправи.
Домаћи историчари у Србији пасивно посматрају контраверзе и расправу избегавајући да буду део политичког сукоба око порекла бошњака. Међутим, сматрам да је њихова обавеза да образују и расветле читаву ствар из правог угла, а не да замагљују и збуњују јавност чињеницама.
Референце:
https://www.academia.edu/8300980/Nada_klaic_srednjovjekovna_bosna
https://www.researchgate.net/publication/331382367_Povelja_kralja_Tvrtka_I_Kotromanica_Dubrovniku_Zrnovnice_10_april_1378_-_Trstivnica_17_juni_1378_The_Royal_Charter_of_king_Tvrtko_I_Kotromanic_issued_to_the_Ragusan_commune_Zrnovnice_10th_April_1378_-
https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_12_l.html
Најновији коментари