Три Каталонца на фрески у Хиландару

Једна кратка прича о три Каталонца који су се замонашили у манастиру. Изнад улаза у трпезарију манастира налази се икона која приказује три мученика са карактеристичним каталонским шеширима. Која је прича иза овога?

Негде у 13. веку Каталонци су напали Свету Гору и Хиландар. Каталонци су плаћаничке трупе, католици из Шпаније који су дошли након што је освојен Цариград да бране Латинско царство које је држало Цариград. Познати су под именом ”каталонска компанија”.

Многе манастире су опљачкали али манастир Хиландар нису успели. Прича каже да је каталонска група првобитно бројала 1000 људи. Они су се поделили у две групе и искрцали се тако да избегну луку манастира Хрусија (да у то време то је био србски манастир) и Милутинов пирг јер су имали јаке зидове и посаде спремне на одбрану.

Ово се вероватно десило у време архиепископа Данила III који је и сам био војсковођа пре него што се замонашио и ојачао је манастир тако што је довео монахе који су били ратници способни да бране манастир.

Две каталонске групе су кренуле око пирга са идејом да се сусретну испред манастира и затим га нападну. У међувремену је пала велика магла и легенда каже да су те две групе наишле једна на другу и у густој магли помислили да су у питању српске трупе. Ту се сукобе и настане општи покољ, који су преживела само три каталонца.

Ово се по причи десило тамо где се сада налази маслина цара Душана и редови кипариса. Сумњам да су се Каталонци потпуно сами поубијали, верујем да су у томе помогле и српске посаде које су биле у близини. Међутим, генерално прича о магли и општем метежу у коме су страдали чини се врло вероватном.

Поље на коме се вероватно догодио судар каталонаца под маглом

Каталонске кациге

Та три преживела Каталонца су одведена у манастир и временом су се замонашили по именима светаца Мануел, Савел и Авив.

Фреску је насликао Георгије Митрофановић. Ја сам се раније бавио истраживањем оружија, оклопа и борбених метода средњег века у Европи и када сам први пут видео ову фреску одмах сам помислио да се ради о Каталонцима због њихових шешира. Ти шешири су у ствари карактеристичне шпанске кациге.

Каталонске кациге

Интересантно ови свеци су познати од раније али никада нису насликани са шпанским кацигама. Чињеница да је Георгије Митрофановић насликао те кациге је потврда предања које постоји у манастиру.

Историјске белешке

По мишљењу историчарке Мирјане Живојиновић, врло је вероватно да су јула-августа 1307. године Каталонци по први пут напали Свету Гору. Светогорце је о каталонској опасности обавијестио лично василевс Андроник II.

Архиепископ српски Данило, тј. његов биограф је записао: „Ови (…) дођоше са својим силама у Свету Гору, и опколивши је, разграбише сва богатства сабрана у њој, и скоро је сву опустошише.“

Та судбина није мимоишла ни српски Хиландар. О нападу на Хиландар у Даниловој биографији наводи се: „Велико је било страдање… Велика множина њих почеше сећи врата манастира Хиландара, а други дио њих позади разбијаху зидове града, хотећи ући унутра… Стријеле падаху као капље дажда (кише), пуштене рукама безбожника, и ратне тубе кликтаху, и само се једногласно дераху… Страшно бјеше видјети њихов убојни строј. И овај господин мој (Данило), храбра душа, против тог љутог рата остаде неполебљивим, мушки борећи се са безбожницима од јутра до вечери.“

У средњем веку ова врста капе је била уобичајна за тешку пешадију и копљанике како би се заштитили од кише стрела и камења са виших позиција.

Хиландарске зидине су одољеле налетима Каталонаца, али су они манастир и даље опседали. Због недостатка хране међу бранитељима, многи „скончаваху од те најљеуће смрти – глади“.

„Ништа, дакле, нису оставили недирнуто својом навалом. Све је уништено, све је нападнуто. Све је пуно мртвих и лешева и великог убијања и страшног за све покоља. А потоци крви, умјесто неког другог таласа, текли су на све стране“, свједочи Тома Магистар, познатији као монах Теодул (око 1330).

Данилов биограф каже како се и у Хиландару склонила „велика множина световних људи са имања тог манастира који бјеху унутра прибјегли са женама својим и дјецом.“

Ово горе је опис првог напада али овај о коме говоримо када су се побили у магли се десио касније.

Британски археолог Ричард М. Докинс тридесетих година 20. вијека оставио је опис фреске у хиландарском параклису – саграђеном на путу од манастира према пристаништу – посвећен Богородици Тројеручици. Ту је на фрескама представљен, сматра се, напад Каталонаца на манастир Хиландар.

Имао сам прилику да сликам ову сцену у Богородичином параклису.

Извор приче

Ову причу је забележио Нићифор Дучић у својој 4. књизи Књижевни радови – 1895. године. Касније је ова прича поново штампана у Хиландарском зборнику. Мени је на ову причу скренуо пажњу мој духовни брат Александар, а ја ето припремих за вас.

Каталонске сузе

Мало је познато да у манастиру постоји вино ограничене серије под називом ”Каталонске сузе”. Мислим да је урађено само 1000 флаша, баш колико је и било каталонаца. Ово вино је изузетног квалитета и износи се у посебним приликама.

Интересантно Нићифор Дучић наводи причу о Каталонцима као порекло имена Хиландар – као хилио андаро, тј. хиљаду магли.

Морам да приметим да назив ”хиљаду суза” на грчком звучи као ”хилиа дакро” па би могло бити да назив има везе са тиме.

хиљаду – χίλια (хилиа)

суза – δάκρυ (дакри)

Међутим, овај назив може имати везе само са изразом ”хиљаду суза” или можда ”хиљаду и једна суза” ако је суза писана у једнини али свакако не може имати везе са Каталонцима јер се име Хиландара појављује у хрисовуљама много пре доласка каталонаца. Могуће је да се тај назив утицао да каталонска кампања порасте на хиљаду људи, а да је у стварности број пљачкаша можда био мањи.

Шта се крије испод шешира?

Фреску је нацртао Георгије Митрофановић око 1621-1622. године. Он је тада обновио фреске старе трпезарије.

Познато је да је пре обнове фресака постојао три века старији животопис али се наводи да је у трпезарију уведена дрвена нова таваница па је наручен нови животопис по налогу игумана Илариона.

Питање је шта се тада десило и зашто су фреске обнављане? То је био период када су Грци и фанариоти преузимали управу над манастирима Свете горе од Срба. Тада су књиге спаљиване, а иконе и фреске мењане.

Нажалост је не могу да не коментаришем ову чињеницу. Свако ко је био у Хиландару зна да се време оброка не зна тачно, већ само одприлике. Оброк је тесно везан са службом у цркви јер се сматра да је литургија духовна храна, а затим се прелази у трпезарију да се нахрани тело али под врло строгом дисциплином.

Положај фреске у трпезарији

Како се фреска налази на баш истакнутој позицији улаза у трпезарију питам се шта је било на старој фресци која је морала бити обновљена. Можда је фреска заиста само обновљена, а можда је било нешто друго на тој позицији.

С обзиром да су Хиландар основали Немања и Сава, они су онда били а и данас су узори и учитељи свим будућим монасима манастира. Сви будући монаси градитељи српске државе и царства хранили и духовно напајали у задужбини Немање и Саве. Било би логично да су изнад улаза у трпезарију ликови Немање, Саве, а можда и Стефана Првовенчаног касније монаха Симона.

Питање је шта је било на старој фресци, зашто шешири и прича о хиљаду магли и то баш у време када је икона Тројеручице ”дошла на магарцу”.

Уобичајан приказ Светих мученика – Манојла, Савела и Исмаела. Они се никада не приказују са каталонским шеширима на фрескама.

Постоји и чудна подударност имена светитеља светих мученика који се у изворима наводе као свеци Мануел, Савел и Исхмаел.

Saints Manuel, Sabel, and Ishmael

Мануел, Савел и Исхмаел

Немања, Сава и Симон.

Немања је цркву основао, Сава се за аутокефалност изборио, па смо добили краља Првовенчаног тј. првог ког смо изабрали сами. Црква + држава = краљевство. Са оца на сина…

Моје нагађање, и халуцинација… праштајте али нешто ми није дало мира. а да не поменем ову идеју у тексту.

Познато је да су неке наше фреске и свеци под осудом етнофилетизма брисане код Срба од стране фанара. Тако рецимо Арије постане Свети Ахилије, Душан изгуби ореол светости, а Ђурђиц уместо дана рођења Карађорђа ослободиоца постане ”пренос моштију”.

Симболика фреске Светих мученика је оданост, достојанство и мир. Имена Мануел – грчко, Сава – могло би да се односи на св. Саву тј. Србе, и Исмаил – турско. Можда симболика овога треба да буде јединство у време када су Турци, Грци и Срби водили тежак духовни бој око унијатства.

Или је можда порука тих имена следећа Мануел (назив за Исуса у старом завету Емануел – хришћани), Савел (старозаветни Бог Отац – Саваот) и Исмаил (ислам). То би симболизовало јединство свих религија (старозаветни, новозаветни и ислам) како је и било гарантовано у Турском царству које тада влада Светом Гором.

Ко зна… можда се испод шешира крије нешто? Без истраживања старијег слоја фресака не можемо знати и све остаје само моје маштарење.

П.С.

Постоји разлика у имену једног свеца. Нићифор Дучић каже да је име трећег свеца Авив али званично светац се зове Исмаил. Покушах да нађем смисао назива Авив и ево до чега сам дошао.
Значење имена: „Aviv/Abib“ је и хебрејска реч (אָבִיב) која значи отприлике „пролеће / зелено, младо класје (јечма)“, па се користи и као назив првог месеца у старом библијском календару.

Није ми јасно одакле Авив јер на самој фрески пише Исмаил.