Понеком овај текст неће пријати јер се образовни систем последњих 100 година труди да се наша историја тумачи на одређен начин. Ипак, моја мисија је истина и желим да скренем пажњу великом делу наше русофилске нације на мање познате и под тепих гурнуте ствари о улози Русије у нашој модерној историји.
Истина је потребна како би као држава добро одмерили своје односе и са истоком и са западом без заваравања и романтике. Ево пар најзначајнијих дешавања али из српског угла гледања на историју:
Издаја Карађорђа
Карађорђев устанак је могао бити завршен 1806. године ослобођењем Београда јер је тада султан понудио Карађорђу сепаратни мир и аутономију Србије али су нас Руси наговорили да то не прихватамо како би нападали Турску они са једне, ми са друге стране. Срби су још 7 година ратовали. На крају су Руси потписали сами сепаратни мир, а онда је султан окупио све трупе и упутио их у Србију. Тако је сломљен Први српски устанак 1813. Кажу да је након тога преко 100.000 Срба продато у робље.
Када је 1810. Карађорђе послао високу делегацију Руси нису хтели ни да их приме. Пресудна је била улога тадашњег амбасадора Радофињикина који је клеветао Карађорђа код руског цара.
Делегација никада није ни стигла до цара јер су је код Молдавије зауставиле извиђачке јединице руске армије. Гроф Прозоровски је тада био главнокомандујући и када су му рекли да иду у Русију код цара, он им је одговорио да је Русија склопила мир са Турском ”какав цар, какви бакрачи, ја сам овде цар” викао је гроф ”па неће ваљда Русија да зарати са целим светом ради Србије”. Гроф се уствари бојао да Срби не успоставе своје древно царство и да не завладају чак и самим Цариградом.
Ево још једног извора, гроф Шувалов је 1811. изјавио: ”Русија би била сретна ако би Србија опет постала турска провинција”, ево и у оно време забрањене књиге ”Убице народа српског” коју је 1917. године објавио мајор Р. Лазаревић у Лозани. 
Убиство кнеза Михајла
Овај страх од успостављања старог српског царства је обликовало и каснију политику Русије. За њих је Бугарска била пожељан савезник због тога што излази на Црно море и близу је Босфора. Преко Бугарске би Русија брзо изашла на Средоземно море и зато су се заложили за Бугарску.
Јачање Србије или некакве пан-словенске државе на Балану никако није било у интересу Русије и зато су у позадини лагано стварали раздор између два највећа народа – Срба и Бугара. Ова иста политика је такође одговарала и Аустрији.
Кнез Михајло је радио на великом балканском савезу Срба, Бугара, Румуна и Грка. Међутим, убијен је у атентату и након тога тај савез се распао, а повољни моменат за окупљање православаца у једну јаку балканску државу је изгубљен. С тим у вези у Архиву Србије може се пронаћи један запис руског дипломате Стремоукова који је 1872. године Србији поручивао:
”Прошло је оно време када је Грчка на вас погледала, Бугарска пред вама клечала, Црна Гора у вашим рукама била. На Бугаре после њиховог успеха у црквеном питању, не рачунајте. Они вас мрзе, и у вашем рату с Турском били би на Турској страни…”
Организатори атентата су били Карађорђевићи, а народ је на то наивно гледао као на освету за убиство Карађорђа.
Српска делегација на челу са кнезом Михаилом уочи пријема код Порте и Султана у Истанбулу 1867. Историјски архив у Београду. Након мирне предаје турских тврђава у Србији делегација је тражила преузимање Босне на управу под султановим суверенитетом. Исте године долази до Аустро-Угарске нагодбе и стварање Двојне монархије што је довело до страха од анексије како Србије тако и Босне. Следеће године, кнез Михаило је убијен у атентату.
Подржали су велику Бугарску и изазвали рат
Русија дипломатски, новчано и војно подржава буђење бугарског национализма. Убрзо након убиства кнеза Михајла 1868., Бугарска од султана добија самосталну цркву 1870. са седиштем у Цариграду.
Сан-Стефановским миром 1878. Русија је обећала Бугарској српске територије (Приштину, Призре, Охрид, Ниш, Пирот) и тиме су посејали семе раздора између два народа.
Кулминација свега горе наведеног је српско-бугарски рат 1885. године. Резултат овог рата је био да су Обреновићи променили политику према Русији и окренули се стабилним односима са Аустро-Угарском која нам је у том тренутку помогла.
Треба рећи да су две главне силе које су помагале Србе против Турака и обликовале нашу историју Аустро-Угарска и Русија. Међутим, ни једној ни другој није одговарала јака Србија са излазом на било које море (Црно или Јадранско), нити обнављање политике кнеза Михајла о савезу православних народа Балкана. Зато су Срби помагани и гурани у ратове и буне против Турака али редовно остављани на цедилу како не би успели да ојачају превише.
Када постане јасно да ће Турска бити потиснута са Балкана велике силе мењају политику спречавајући Србе да иду ка уједињењу са Румунима, Бугарима или Албанцима. Отуда се политика великих сила окреће везивању Срба православаца у државу са католицима (Хрватима и Словенцима) како би се ослабио утицај православља као силе уједињења.
Због тога је настао пројекат Југославије који ће главне силе подржати али је за тај пројекат морао бити доведен нови владар у преврату.
Мајски преврат
Русија и Француска су тајно помагале опозицију у Србији како би слабила Обреновиће, пре свега преко породице Карађорђевић и помагањем странке Либерала, углавном младих људи који су из иностранства критиковали династију.
Почетак рушења српства је почео убиством краља Александра Обреновића и Драге Машин, тада је у свега пар дана убијено и око 200 других истакнутих људи, чланова породице Обреновић и кључних сарадника те династије.
О овом злочину се није смело говорити, ни писати. Крваво започета владавина династије Карађорђевић ће се у истом маниру и наставити јер ће ова милитаристичка династија повести Србију у серију ратова у којима ће страдати преко милион Срба.
Велику улогу у читавој ствари је имала тајна организација ”Црна рука”. Официри који су довели Карађорђевиће на власт су имали огроман утицај на политику земље. Усудио бих се да кажем да су их они довели на власт и на крају и склонили са власти.
Многи аутори који су писали о преврату напомињу да је руски посланик Николај Валеревич Чариков са прозора посланства посматрао цео ток пуча. Један метак је чак случајно пролетео кроз прозор дипломате и замало га убио.
Царска Русија је увек подржавала Карађорђевиће, па је чак ушла у I светски рат због Србије.
Анексија Босне
Уочи анексије Босне и Херцеговине престолонаследник принц Ђорђе одлази у Русију. Прима га Цар Николај Други Романов. Ђорђе тражи да Русија не да зелено светло за анексију. Цар Николај није рекао да Русија то неће дозволити, већ је рекао да ће учинити све што буду могли. Међутим, Руси су дали зелено светло Аустрији да анектира Босну. Принц Ђорђе о овоме пише у својим мемоарима и сматра то својим највећим дипломатским поразом.
Питање је да ли би се десио Гаврило Принцип и дошло до Сарајевског атентата на Франца Фердинанда да су Руси одлучили у нашу корист.
Дешавања у I светском рату
У Првом светском рату царска Русија је помогла Србији свом снагом. Међутим, пред крај рата 1917. године избија грађански рат у Русији и комунистичка револуција што ће имати катастрофалне последице по Србију.
Од пријатеља, Србија постаје један од главних непријатеља Русије због тога што се у Србију склонило десетине хиљада белогардејаца и много руских племића са породицама. Краљевина Југославија прекида дипломатске односе са Русијом који ће бити обновљени тек 1931. године ако се добро сећам.
Комунистичка Русија ствара Интернационалу са циљем обарања влада у целом свету и довођења комуниста на власт. Један од главних циљева те политике је промена власти у Југославији.
1918.године је формирана Југославија. Велике силе су направиле тај накарадни калем православаца и католика како Србима не би падало на памет да се удружују са православним народима на Балкану и на тај начин обнове оно што је некада било Душаново царство.
Српско племство, војска и интелектуалци су ову идеју прихватили због своје мегаломаније и на тај начин се огрешили о српску народну душу – православље. Нажалост тај грех ће касније цео народ платити Јасеновацем, комунистима, Косовом, ратовима 90тих и другим недаћама.
Убиство краља Александра
Комунистичка Русија сматрала је Србију буржоаским елементом, а Хрватску и Словенију револуционарном страном и због тога комунистичка тајна служба НКВД подржава организације хрватских комуниста, усташа и македонско-бугарског ВМРО у борби против српске краљевске породице. Тада је осмишљен израз ”велико-српска политика”.
Кажу да је краљ Александар пред крај живота решио да напусти идеју Југославије и отцепи Србију (са Босном, Македонијом и Црном Гором) од Хрвата и Словенаца али ово неће бити могуће јер ће га убити управо Усташе и ВМРО.
Треба имати у виду да су Немачка и Русија на почетку II светског рата имали савез. И једној и другој сили је одговарало да краљ Александар буде убијен, а Срби да буду ослабљени.
Немци ће водити операцију ”Тевтонски мач” а у Београду је било разних НКВД агената. Међутим, јавна је тајна да је Мустафа Голубић бивши припадник Црне Руке а касније високи официр НКВД и Стаљинов лични пријатељ учествовао у организовању убиства српског краља. Постоје индиције да је Мустафа 1933. године донео новац сарадницима из ВМРО а овај новац употребљен за финансирање атентата у Марсеју 1934. године.
Приликом ослобађања Београда специјална НКВД јединица је ископала остатке Мустафе Голубића из парка у Београду и он је сахрањен у Москви као херој Совјетског савеза.
Симптоматично је што су Мустафа Голубић и Божин Симић припадници Црне Руке у другом светском рату били официри НКВД комунистичке тајне службе. Враћам се на тврдњу да су они који су довели на власт Карађорђевиће били ти који су их на крају склонили.
Подржали су хрватске комунисте и македонски ВМРО
У периоду пре II светског рата комунистичка Русија инспирише и помаже радничке и антимонархијске покрете у Југославији. Циљ им је био обарање монархије и довођење комуниста на власт.
Након убиства краља комунистичка Русија наставља да пружа подршку комунистима у Југославији, македонском ВМРО али и да одржава добре односе са усташама који су били немачки савезници, а Русија је опет имала мировни споразум са Немцима.
Рецимо мало је познато да је прва амбасада НДХ отворена управо у Москви. Данас све чешће данас до јавности допиру документа која показују повремену сарадњу комуниста и усташа током Другог светског рата. То је разумљиво јер је на почетку рата постојао мировни споразум између Руса и Немаца престао да важи, тада ће и Русија променити политику према НДХ и наставља да пружа помоћ само комунистима.
Ипак однос комуниста према усташама је био благ, никада они нису заборавили да су раније били савезници. На крају крајева то је један од разлога зашто партизани никада нису напали Јасеновац и што су дозволили да пред крај рата стотине хиљада усташа пређе у јединице комунистичке јединице ЈНА. Притом постоје документа која показују да је на неким местима то било због инсистирања Русије.
Познат је и пример оца Стипе Месића (последњег предсеника СФРЈ) који је био усташа, борио се за Хитлера код Стаљинграда у 369. усташкој пуковнији, а касније био партизан.
Довели су Тита на власт
Није најјаснија улога Русије у демонстрацијама 27. марта у Београду. Међутим, са сигурношћу можемо рећи да је утицај постојао. Рецимо познато је да је Божин Симић, који је иначе бивши припадник ”Црне руке”, а касније агент НКВД-а, дошао у Југославију пред сам војни пуч 1941. године и успео да убеди председника владе пучиста Душана Симовића и друге представнике да ће Совјетски савез стати иза Југославије уколико она одбије потписивање Тројног пакта.
Споразум о пријатељству и ненападању између Совјетског Савеза и Југославије је потписан непосредно након преврата, а потписивању у Москви присуствовао је генерал НКВД-а Мустафа Голубић.
Руска војска у Београду
Нема недоумица је да су 1945. године руске јединице ушле у Србију и сломиле отпор четника и на власт довели комунисте на челу са Титом. Партизанске јединице из Босне и Хрватске уз помоћ Руса однеле победу у Србији и тиме нам је Русија запечатила судбину до данашњих дана.
Озна и касније Удба ће обезглавити српство, геноцид Срба у Хрватској ће бити на силу заборављен зарад ”братства и јединства”. Није био дозвољен повратак краља у Србију, а црква је све више слабљена и у њене редове су инфилтрирани агенти. Републике унутар Југославије направљене су да представљају контратежу евентуалном поновном уздизању Срба и православља.
Руске трупе су осигурале да се краљевска породица замени Титом и комунистима који ће деценијама радити на брисању националне свести и сећања Срба. Ипак Руси то нису могли урадити без сагласности Британаца и Американаца који ће им у томе помоћи. Тако је судбина нашег народа у овом веку запечаћена.
Срби су поражени у рату, над њима је извршен геноцид и зато ће се многи све чешће изјашњавати као Југословени како би били део победничке стране. Идентитети република су претварани у народе, Србија је добила и две аутономне покрајне, права мањина су била наглашена… и тако све до данашњих дана.
Дешавања око Косова
У новије време Русија и даље држи најважније узице у земљама бивше Југославије. Када је избио рат око Косова и када нас је бомбардовало 26 земаља НАТО-а, Русија нам је обећавала војну помоћ и фамозни С-300 систем против-ваздушне одбране. Међутим до тога није дошло. Питање је каква би била наша политика да нам је било јасно да помоћ неће стићи.
Присетимо се и да је Милошевић сео на преговоре са НАТО тек када је руски генерал рекао да ће ”Србија бити равна ко тепсија…” , слично је било када је Милошевић сишао са власти. Такође, ту је и немили догађај када су руски падобранци напустили аеродром у Приштини.
Знам да је 90тих па и у време сукоба око Косова, Русија била на коленима и да нису могли превише да учине али такође знам да је тада као и раније Србија била згодна за поткусуравање и трговину глобалних сила.
Не желим да идем предубоко у ову анализу, жеља ми је да инспиришем друге да на мало другачији начин истражују. Оно што је сигурно је да је политика Русије судбоносно утицала на нашу историју као нико други.
Одговор на питање да ли су нам увек били пријатељи је: јесу, били су увек пријатељи оних које су сами довели на власт у складу са својим глобалним интересима.
Немојте ме схватити погрешно, нисам против Руса и свима су нам познате добре ствари које је Русија учинила за Србе али ипак треба сагледати нашу историју у целини и не идеализовати никога.
У гротескној игри тајних служби Руси ће за већину ствари оптужити Енглезе, а опет Енглези ће оптуживати Русе. Истина је да су нам и једни и други кројили судбину.
Циљ овог текста јесте одмереност. Жеља ми је да људи схвате да се не требамо превише везивати ни за запад, ни за исток, већ да се уздамо у себе. Нисам ни за Амере, ни за Русе, већ за српску страну и нашег Светог Саву.
П.С. Пажљиво пратите. Ових дана наш председник иде у Русију да моли да цена гаса остане ниска. Шта би било када би цена гаса скочила 10-20 пута? Такође у Србији се одржавају војне вежбе, а помиње се и ПВО систем Панцир С1.
Овоме се нема шта приговорити. Једино је питање када је руска политика била стварно руска. По мени период од Ивана Грозног до Петра Великог и после само Николај други. Уједно тада смо били физички најдаљи од њих па су слабо могли да помогну.
Оно што мислим да је морало да се помене је њихова помоћ од 1820-их до 1840-их да тековине Првог и Другог устанка буду “цементиране”
Hvala na tekstu, dosta zanimljivih momenata iz istorije sam saznao. Za neke sam znao, i isto razmišljam o iznezenim istorijskim momentima, tako i o glavnoj temi, rusko srpski odnosi.
Velike države su velike izmedju ostalog i što svoje interese tvrdo drže. Imaju moćne interesne grupe koje nemaju emocije van sopstvenih interesa. Rusija, KuK, možda i Vatikan i još neki entiteti su koristili ili koriste Srbe, kao i druge male narode. Primer toga je uloga Srba i Hrvata u gušenju Madjarske revolucije 1848.
Kada se sabere, samo ono što su naši preci izborili, to je naše.
Pojava novčane i delatne pomoći srpskim hramovima od stranaca je moderna tema. Razlozi za prihvatanje takve pomoći nisu samo iz razloga potrebe.
Treba biti pametan. Dugoročne zablude puno koštaju u zivotu, i čoveka i naroda.
Veliki pozdrav!
Додатак :)
Био је стриц Стипе Месића и звао се Марко, једини који одликован од стране Вермахта за храброст (у борбама за Лењинград, јединица НХД која је послата на источни фронт,сматрајући да је погинуо на фронту), и од стране Стаљина за храброст (заробљен са остатком јединице на руском фронту, дата им шанса да се боре са партизанима).
Марко Степић је извршио велика зверства у партизанској униформи над Србима, 1945. године када су руске јединице ушле у Србију.
Велики поздрав
Хвала, управо то је поменуто у тексту…. :)
Народи немају пријатеље, Српски понајмање. Када то схватимо можда и почнемо да се понашамо рационално, као нација.
Hvala na informacijama koje opet ne moraju da znače baš ništa. Kao i svaka velika sila i Rusija je kroz istoriju sledila svoje interese. Koliko znam rusi nas ipak nikada nisu ubijali, pa ne vidim šta je problem pozitivna emocija koja postoji kod Srba prema njima.
Већ дуже вријеме пратим Ваше постове јер сматрам да су одлични и углавном пишу о садашњим актуелностима као и историји српског народа (што ме већ дуже вријеме занима).
У појединим чланцима сте писали да сте били на Хиландару и да познајете добро поједине монахе!
Пошто сматрам да сте без “длаке на језику” замолио бих Вас да нешто кажете о Вашим сазнањима о “типику Светог Саве” у 40. глава, а посебно о глави 12. из истог (О СЛОБОДИ МАНАСТИРА)! Даље у вези са тим да ли од друге интронизације манастир Хиландар самостално бира игумана без утицаја (одобрења) Кинотита, Цариградског патријарха или грчког? ХВАЛА унапријед!!!
Објективан пре свега и врло користан текст. Са јасно наглашеним правилима игре великих сила, према Србији. Наравно, положај Русије тада и сада није исти. Као ни положај Србије. Уствари, ако погледамо данас односе Србије и Русије они имају врло великог потенцијала да буду још бољи. Потписивање споразума о слободној трговини, прво некада само са Русијом, после Белорусијом и Казахстаном а сада кроз споразум о слободној трговини са Евроазијском Економском Заједницом (уз још Јерменију и Киргистан), заиста представља добру основу са старт. Наравно, то су само основе. А надоградња у којем би Србија имала још боље односе са Русијом би било успостављање директног платног промета са Русијом, Белорусијом, Казахстаном, Јерменијом и Киргистаном (чланице ЕЕЗ) и коришћење домаћих валута у међусобном платном промету. Процес тзв. “дедоларизације” Русије је увекико у току. А тај процес може да доведе то преко потребне “динаризације” Србије.Опет ниси у ЕЕЗ али имаш споразум о слободној трговини са њима, директан платни промет и коришћење домаћих валута. Тада постаје Србија много важнија Русији, него сад што је. П.С. Што се тиче слања ПВО система С300 Србији, прича око тога зашто нам Руси нису помогли, своди се на ниво “политичари-војска”. Руси су хтели да нам у врло кратком року модернизују ПВО системе НЕВА и КУБ. За врло реалну цену. Као и да нам испоруче модернизоване а коришћене такве ПВО системе (1 дивизион КУБова и 1 дивизион НЕВА-мобилних). Војска Русије је то предложила и све би се одрадило у року од месец дана. Тзв. “инстант-модернизација-испорука”. Е сад власт је имала пара али је хтела све то “џабе”. Војска Југославије је већ имала спремно особље за те системе али је почела прича о С300 и остала фолирања.
На Солунском фронту су се раме уз раме са нашим прецима борили и 10.000 руских војника који су после Октобарске револуције напросто избрисани из историје.
Русија је за време Првог светског рата давала огромну помоћ Србији у опреми, наоружању и муницији, и то бесплатно. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много хваљенија Француска помоћ при реогранизацији српске војске на Солунском фронту износила је 100.000 пушака, које су, наравно, наплаћене. Руси су послали своје минере да зауставе мониторе на рекама, артиљерце који су учествовали у одбрани Београда и формирали дунавску флоту за снабдевање Србије.
Иако се и о томе мало зна, много мистериознија је судбина више од 10.000 руских војника који су се херојски борили заједно са Србима на Солунском фронту.
Руси Солунски, или како га они зову Македонски фронт често називају „заборављеним фронтом“. После Октобарске револуције у заборав је гурнута и Друга посебна дивизија која је 1916. формирана од најбољих војника московског војног округа по личној наредби цара Николаја и послата у Солун. Јунаштво те јединице било је изузетно, њена пешадија је са српском коњицом ослободила Битољ. Сви савезнички команданти су им се дивили, одавали им признања и дословно се отимали око тога у чији ће контингент ући. Руска команда је одлучила да буде у саставу Прве армије коју је водио војвода Живојин Мишић.
Тешко је наћи сведочанства о судбинама тих људи, јер се део се вратио у Русију где је упао у хаотичне револуционарне догађаје, а део је остао у емиграцији. Тела палих јунака, 65 официра и 4.149 подофицира остало је расејано по целом Солунском фронту а бољшевичке власти се нису интересовале за њих.
Зна се да је на београдском Новом гробљу 1935. свечано откривен Споменик руске славе, прво спомен-обележје на свету подигнуто у част руских војника у Великом рату. У целом свету.
Слава палој браћи, слава прецима!
Извор: Србадија/Фејсбук
Помози Бог,
Хвала на коментару Ненаде.
Све је то већ познато. Слава јунацима, међутим већ 1917. комунисти долазе на власт у Русији и следећих неколико деценија поткопавају власт Карађорђевића све док не убише краља и док комунисту Тита нису довели на власт. Војска СССР је поразила четнике у Србији и довела комунисте на власт.
Такође ни за подршку Романова немам лепе речи. Подржали су убиство Обрновића и активно радили на томе да Србија не обнови случајно Душаново царство. Зато су подржавали Бугарску. Погледајте шта се десило кнезу Михајлу и шта се десило Миловану Миловановићу када је направио православни савез на Балкану. На крају су довели Карађорђевиће на власт који су повели Србе у највећу кланицу своје историје. За некога је то сјајан подвиг, а ја се не ложим превише на то јер ја сам за то да се наша деца рађају и да села расту, а не да се гине.
Ни Русија, ни Америка, ни Француска, нити Свети Петар – већ само слога Србе спасава.
“Циљ овог текста јесте одмереност.”
Циљ вам беше племенит, али га добрим делом промашисте.
У чланку је наведено неколико чињеничних грешака, које не узимам за злу намеру аутору (попут оне о оцу Стипе Месића, а у ствари је у питању био стриц… итд) и које битније не мењају суштину чланка.
У чланку ипак провејава покушај једностраног тумачења повесних збивања у смислу осветљивања мање познатих повесних чињеница. Поједине чињенице су потпуно на месту, које су добрим делом биле изостављане, скриване или другачије тумачене у нашој историографији.
С друге стране, поједине изнете мисли су обичне конструкције аутора – прилично слободно протумачене, као извесна назнака и сумња да су иза одређених закулисних радњи и збивања стојали “Руси” са својим злим намерама наспрам Србије, а све је то изнето датих без чврстих доказа.
Немам илузија што се тиче историје, како наше, тако и светске, и стога немам ни најмању намеру да изигравам ничијег “дрвеног адвоката” и оправдавам било кога. Политика Русије према Балкану, поготово у 19. веку је препуна катастрофалних потеза – које су нас превише коштале – у то нема сумње. Опет, историјска збивања се не могу посматрати изоловано и ван свог историјског контекста. Најдрастичнији пример из овог чланка ми се чини повлачење Русије по питању своје дотадашње балканске политике 1812., године, – при чему не поменусте никакве разлоге за то, а што је уследило након Наполеоновог напада на Русију. Хтели ми то да признамо или не, али свака држава – па и Русија, у таквој ситуацији мора да минимализује губитке и свакако је да је Русији у томе тренутку одбрана Карађорђеве Србије тада била далеко мање битна од сопственог спашавања.
И на крају, да не дужим, колико је реално идентификовати народ са државом и појединим личностима и режимима?
Кад помињете у чланку Русе и Русију у контексту периода након Октобарске револуције, и идентификујете их са комунизмом и СССР – то је исто када би Србе и Србију идентификовали са титоизмом и Југославијом.
Међу неке од наших највећих зликоваца, који су својим деловањем радили све у корист пропасти Срба и Србије свакако спадају особе које су србског етничког порекла: од комуниста па надаље.
И поред свега изнетог, узевши у обзир све околности, уколико упоредите спољну политику Русије (не СССР), са другим државама које су нам кројиле капу током повести, попут Француске, Британије, Немачке и Аустрије, ипак можемо да закључимо да је Русија била та захваљујући којој данас још увек опстајемо као народ и држава. Да смо били остављени западним силама на милост и немилост, не би нас данас било.
Текст није нимало објективан, чак ни истинит, јер се криви реалан контекст свега. Кривити Русе за слом првог српског устанка је смијешно, то као прво. Колико је руса погинуло у ослобађању Србије у првом српском устанку? Тај податак изостављаш, наравно. Па 70 посто оружја које смо добијали са стране је било руско, и то најмање 70 посто. Швабе су нас и тада лагале, и стварале такву причу која се и данас потенцира. Јел ти схваташ своју контрадикторност у томе што пишеш, прво кажеш како су Руси рекли Србима да не потписују сепаратни мир док се не ослободе. А касније кажеш да Руси уопште нису хтјели да приме Карађорђеве изасланике, јел капираш контрадикторност? И да, кључна ствар у свему томе, коју си наравно изоставио, Русија није потписала сепаратни мир са турском да би издала Србију, него зато што је Наполеон напао, и касније стигао до Москве.
Ајмо сада даље,
Велика Бугарска, и Санстефански мир. А шта је узрок таквог руског потеза? Јеси ли некад чуо за Кримски рат? Е видиш, када је руски цар тражио помоћ од Србије, да се ми њима одужимо за њихова учешћа у оба наша устанка, поготово у првом, јер је доста руса ту погубило главе, ратујући са нама против Турака, шта се десило? Ми нисмо помогли, а Бугарска, она је помогла. Србија се ту већ окренула ка Аустрији и западу уопште. Аустрија је за вријеме Обреновића стекла огроман утицај у Србији, и то је тако било и у то вријеме.
Мајски преврат, какве везе имају Руси с тим, а и да имају, нека су побили те неспособњаковиће. Споменуо си српско-бугарски рат, али ниси рекао да смо га изгубили, и да су неспособни Обреновићи изгубили рат од Бугара, који су у том тренутку ратовали са Турцима, и да су молили Аустроугарску за помоћ, срамота. Пошто познајеш историју, знаш да је више Срба живјело и у Хрватској, и у Босни него у Србији, према аустроугарском попису из 1854. А не зна се колико их је било у шоплуку, у Влашкој, у Војводини, у Албанији, у старој Србији, у Егејској Србији. Е сад, кључна ствар, пошто сви ви величате Обреновиће, јер су прозападни, колики корпус Срба је био под њиховом влашћу? 10ак посто отприлике Срба је живјело у обреновићевској Србији, за 70 година њихове владавине. Какви год били Карађорђевићи, бар 60 посто Срба су ставили у ту неку државу. И нису губили ратове од Бугара један на један.
Мрзи ме више писати…
Обично не одговарам на овакве коментаре али…
– Истина добијали смо оружје од Руса, били смо добро топовско месо а онда су нас издали због договора са Аустријом.
– не кажем ја да нису хтели да приме Руси Карађорђа већ то кажу књиге тога доба.
– Србија се окренула Аустрији јер је Русија није хтела помоћи а то опет из разлога што је постојао договор Аустрије и Русије о подели Балкана по коме је Србија припадала Аустријском интересу.
Све си дечко побркао. Ја не величам Обреновиће већ говорим о трагедији наше историје и чињеницама које нису познате.
Аутор оптужује Русију да је склопила сепаратни мир са Турском у периоду Првог српског устанка! Желим да подсетим да је Русија ратовала са Турцима 6 година, али је мир склопила тек 28. Маја 1812. године! А већ 24. јуна Наполеонова велика војска од 600 хиљада војника напала је Русију. У ствари, то је био поход Целе Европе против Русије и руска влада је добро знала о будућем рату! А где је овде издаја Карагеоргијевића?
Моје мишљење је да Русија није смела да потпише сепаратни мир са Турском без да у тај мир угради заштиту Срба. То се није десило а пре тога су молили Карађорђа да он не потпише сепаратни мир. Према томе издали су нас тада и барем 300к Срба је страдало због тога.
Оптужујете Русију да смо се кладили на Бугарску у Сан Стефану! Али сетимо се да је управо у том периоду Србија водила антируску политику и била је потпуно оријентисана на Аустријско царство! Ристић је у својим говорима у Скупштини изричито изразио да Србија под аустријским покровитељством може постићи такву снагу какву никада неће чекати под покровитељством Русије, да ће уз помоћ аустријске политике Срби добити прилику да оснују велику јужно-словенску државу, од Дунава до Егејског мора и од Искера до Јадранског мора, и да се само овим путем може окончати руски утицај и под заштитом Хабзбуршке монархије ставити национално српско благо, Српски језик, књижевност, уставну противтежа “московским тајним намерама”. Руска влада је добро знала да је Србија у том тренутку била у потпуности у орбити аустријске политике!
Није све тако црно-бело. Русија такође терба да има одговорност за своју политику. Краљ Милан је толико пута тражио невесту у Русији али је био одбијен… има доста примера.
Хвала на коментару.
Na početku Drugog svjetskog rata, pogotovo među zapadnoslavonskim partizanima bili su većinom Srbi koji su dobrim dijelom imali rodbinu u logoru, braće, sestre, očeve. Oni su sami svjedočili da su htjeli osloboditi Jasenovac. Međutim, ovaj logor je bio između tri rijeke – Struga, Save i Une. Na podvodnom terenu, teško pristupačnom, osim toga izuzetno dobro branjenom, između pruga, cesta, relativno blizu Zagreba. Sama ustaška posada je imala oko 3000 ljudi koji su odmah mogli dobiti pomoć. Osim toga, i sami logoraši su znali i signalizirali onima vani da su ustaše njima govorili da ako dođe do ofanzive i partizani pokušaju njih osloboditi, da će prvo oni biti ubijeni, a ako će partizani i poubijati ustaše, mi to više nećemo vidjeti.
Prema tome, bilo kakve priče o tome da se logor nije htjelo oslobađati, ne samo da su besmislene nego su i vrlo vrlo ružne. Partizani su htjeli oslobađati Jasenovac više od svega.