О старим заставама, симболима и титулама српским

Које је значење боја наше заставе – црвено, плава, бела?

Црвена је крв јер имамо племенито порекло и памтимо своју историју, своје мученике и краљеве који су живот дали за српство. Плава је симбол воде и зноја које ми за живота проливамо трудећи се да подигнемо своје породице и одбранимо своје. Бела је у средњем веку била боја туге, на сахранама се носило бело и наши епископи су носили беле одежде. Бело је симбол неба, небеске Србије и наше цркве која нас све окупља.

Зато мислим да популаран израз ”крв, зној и сузе” уствари симболично описује боје наше заставе.

Интересантно наша застава је обрнута руска застава. Па се поставља питање да ли је руска настала од наше средњевековне или је можда модерна наша настала обртањем руске заставе за време ратова за ослобођење од Турака. Није ни чудо што су нас Енглези тога доба звали ”малим Русима”.

Лево руска застава, а десно српска.

А које смо имали заставе у средњем веку?

Имамо белешке о нашим старим заставама на неколико места. Рецимо син краља Владислава, жупан Деса је 1281. године послао писмо у Дубровник да се врате ствари из очеве благајне која се тамо налазила. Ту се помиње и “застава црвене и плаве боје” (“vexillum unum de zendato rubeo et blavo” – “застава од платна црвеног и плавог”.

У Хиландару имамо пар сачуваних застава цара Душана. Обе су у лошем стању од старости. Једна се користи као литијска застава (зелена) а друга је највероватније била Душанова застава која се користила у боју. Ратне заставе у средњем веку су биле троугласте јер су се тако боље вијориле када би их носио коњаник.

Заставе цара Душана које се чувају у Хиландару. Лево литијска застава, десно бојна застава.

Имамо записе историчара да су обе заставе биле у лошем стању још пре 100 година. Један познаник ме упита ”а зашто шаховница на Душановој застави?” па одмах да кажем да се не ради о ”шаховници” већ о техници растера тако да застава из даљине изгледа блештаво црвенкаста.

Како је стварно изгледала застава Цара Душана?

Такође скрећем пажњу свима на крст нацртан на застави о коме сам већ писао у тексту о крсту из Пијенце. Ради се о патријаршком крсту Светог Саве, симболу царске власти. Тај крст је Тома Палеолог који је иначе био брат цара Константина XI Драгаша продао римском папи Пију II.

Треба имати у виду да је на челу војне колоне увек била икона Богородице и да је било и литијских застава других светаца. Постоје записи о томе и за нашу војску и за ромејске јединице у Грчкој.

Постоји интересантан податак у једном грчком музеју о застави краља Милутина. Наиме у цркви Светог Николе у Солуну нацртан је Свети Димитрије са заставом у руци, па се сматра да је то застава краља Милутина.

Можемо претпоставити да је војска цара Душана имала Богородицу на челу, затим литијске заставе са свецима, па барјак бојни Душанов, затим заставу са двоглавим орлом и заставе појединачних племићких породица.

На сличан начин се и данас у литијама износе заставе и иконе.

Јесмо ли имали грб у средњем веку?

Свака племићка породица за себе је имала свој породични грб. Треба имати у виду да је реч ”грб” на једно слово од ”гроб” или ”греб” како су у средњем веку говорили. Грб као и гроб чува сећање на наше претке.

Грб Душановог царства из Моденског грбовника. Моденски грбовник припада збирци рукописа маркиза Кампорија, племићке породице из Модене.

Немањићи као владајућа породица су носили грб ромејске царске породице она ”четири С” и на то треба да будемо поносни. Ни једна друга земља сем нас и Грка није носила овај грб а то је зато што су Немањићи били у породичној вези са царским породицама Ромејског царства – Анђелима, Палеолозима, Кантакузинима. То значи да смо имали право на царски трон и позиције деспота (заменика царског). За ово што говорим доказ је да смо на крају ми Срби дали неколико царева Ромејског царства Душана, Уроша, Синишу, Константина…

Постоји теза у уџбеницима да је Душан био цар ”српског” царства. Међутим он је био цар Ромејског царства и тако се потписивао. У потпису је стајало да је цар (”василевс”) Ромејски и краљ српски и поморја. Јасно су биле раздвојене титуле краља и цара. Када му је стасао син Урош он је на њега пренео краљевску титулу, па се потписивао само као цар (”василевс”). То је велика ствар која је некако остала сакривена деловањем САНУ и историчара из Титове радионице. И увек треба наглашавати да је Ромејско царство уствари Римско царство које је било православно. Последњи римски цареви су били Срби и полу-Срби. То је врло битно да разумемо.

Значење двоглавог орла?

Грб Немањића

Неки историчари сматрају да је двоглави орао симбол деспотства, међутим ја сматрам да двоглави орао представља симболично државно уређење, тј. симфонију државе и цркве. То је православно државно уређење, базирано на Номоканону (Законоправилу) још из доба цара Јустинијана. Многе данашње државе које су биле део Ромејског царства имају двоглавог орла на грбу – Србија, Албанија, Русија, Јерменија, Црна Гора. Међутим само ми и Грци имамо ”четири С”.

Шта значи четири С?

Писао сам већ о томе детаљније па кога интересује може да прочита. У основи она нама данас значи ”само слога србе спасава” али у средњем веку то је био грб царске породице Палеолог са којом се овенчао Стефан Првовенчани и од тада се користи тај грб. То је уствари грб са четири ”В” и носи јеванђељску поруку ”краљ краљева, господар господара”.

Грб Обреновића

Порука се односи на Христа и у принципу значи да је изнад цара Христ у чије име он влада на земљи. Дакле, није тиранин који влада својом вољом, већ постоји закон Номоканон по коме се влада. У Србији је важио Номоканон Светог Саве (Законоправило).

Поједини историчари тврде да су Палеолози од нас узели идеју о четири оцила, што је врло могуће.

Шта значи Стефан и зашто Првовенчани?

Стефан долази од грчког стефанос и значи ”овенчан” а то је стара титула која је давана онима који имају у себи крви царске породице. Српски владари су у доба Немањића а и пре тога били венчавани са ћеркама Ромејских царева. Отуда Стефан Немања и сви Немањићи који носе ”стефан” имају теоретско право на царски трон православног царства ромејског.

Дакле Стефан није име то је титула.

Само је један Стефан Првовенчани јер је он први краљ кога смо ми Срби сами слободно изабрали. Пре њега владаре у Србији постављао је својом вољом Ромејски цар, они су углавном били жупани и српство је било изломљено у више провинција жупанских.

У уџбеницима историје које нам нажалост хрватске издавачке куће издају, а САНУ уређује, пише да је Стефан Првовенчани зато што је први српски краљ. То је обична глупост. Нити је први краљ јер имате рецимо пре њега Јована Владимира, нити је постојала само једна српска држава.

Напорима Стефана Немање постали смо самостална краљевина у оквиру Ромејског царства са правом да бирамо свога вођу (краља) и свога архиепископа. Стефан Немања је неколико жупанских територија освојио и подигао Србију на ниво краљевства.

Људи не разумеју да је Стефан Првовенчани проглашен за краља не само вољом његовог оца већ одобравањем читаве цркве. То је та симболика двоглавог орла – не може самовоља племства, већ је морала и црква да одобри. Првовенчани је на великој церемонији у Жичи проглашен за краља. Сабор онога времена је био на један начин институција парламента и то много пре Енглеског парламента.

Треба приметити да Вукан није изабран за краља јер је шуровао са католицима. Црква сигурно не би пристала да да благослов за некога ко је ратовао са својим братом под благословом римског папе.

Шта значи Немања?

Немања је често име међу Србима и пре Стефана Немање. Сви Немањићи су били и Немања јер то је династичко име. Сви су носили то име од времена Стефана Немање како би јасно ставили до знања од кога потичу.

Немања је иначе библијско име (2. краљевима 5. поглавље). Ту постоји јака симболика јер је Неман био губави командир сиријске војске кога позива пророк да му дође. Он долази и након што се понизио и био окупан у реци Јордан бива ослобођен од губе.

Грци су име Стефана Немање писали управо Немаан како се и пише у Старом Завету, па је врло могуће да је Немања узео то име себи након одласка у ропство у Цариград где је живео неко време у манастиру Богородице Евергетиде. Након заточеништва он се враћа у Србију са потпуно чврстим ставом да спаси православље и истера све католичке мисионаре. Тада долази до истеривања Богумила са наших територија.

Сабор против јеретика, црква светог Ахилија у Ариљу (1290)

На тај начин он је као библијски Неман препорођен, можда је тада и поново крштен под тим именом. У прилог овој идеји иде и запис да је Немања био прво крштен латинским обредом наводно јер је у то време та област била под утицајем римског папе, а да је касније крштен поново како треба, као православац. Можда му је Немања ново крштено име, то не знамо са сигурношћу.

Ето то је моја теорија, а сматрам да је сам Немања је био или Деса Вукановић или сам Белош Вукановић који касније узима друго званично име.

Шта значи Урош?

Урош је такође титула, а не име. Сви Немањићи су били и ”уроши” а то је угарска племићка титула. Ур на угарском је господар. Урош значи да има право на престо у Угарској јер је племићког порекла још од времена Уроша I Вукановића, Белоша Вукановића и његове сестре Јелене Вукановић која је била угарска краљица.

Геза II, мајка му је Јелена Вукановић краљица Угарске и сестра Белоша, Десе и Уроша.

Мајка Јелене Вукановић је била, ћерка ромејског цара, Ана Диоген, па су они били први Стефани. Њен брат Белош је био палатин угарског двора што је највиша дворска титула и у једном тренутку владао Угарском, па су зато били Уроши.

Велики део наше историје је сакривен. Мислим да ће се ускоро сазнати право порекло Стефана Немање и онда ћемо видети да су они као породица владали Хрватском и деловима Угарске (Срем, Славонија) још за време када је Угарска била православна.

Касније у Угарској долази до борбе за власт где једну страну подржава православна Ромеја, а другу страну римски папа. Побеђује папина страна и од тада су Угари католици, а Стефан Немања постаје жупан у Србији и главни савезник цара Манојла I Комнина у борби против католика.

Сад кад причамо о Урошу, сетим се тумачења ”Урош нејаки” па кажу историчари у доба Тита како је он био слаб владар, међутим он је нејак јер није успео да створи наследника а не зато што је био слаб као владар.

До следећег читања…