Пре неки дан позове ме другар и каже: ”Јел си видео да се испунила молитва оца Доментијана?” Ја се у првом моменту не сетим, па га питам на шта мисли. А, он каже: ”Људи се у колонама враћају у Србију! На Батровцима колона дугачка 42 км, беже од Короне”.
Тада се сетих разговора које смо водили у манастиру. О заборављеном српству, о губљењу идентитета, о одласцима младих из Србије. Отац рече: ”Знаш сине је муцам неке моје молитве за спас Србије и надам се да ће се једног дана сви они вратити у колонама назад у Србију и да ће схватити шта је запад…”
Када смо причали последњи пут ја му поменем да се испунила његова молитва, мада сам одмах знао шта ће ми рећи: ”А није то до мене сине, то је вероватно до Богородице или самог Бога јер они имају ту снагу. Ја сам ништа и од свих последњи, тако да знаш није то због мене…”. Одговорио је на начин карактеристичан за једног православног монаха, скромно потпуно поништавајући сваку могућност да је он за нешто заслужан. Избегавајући сваку врсту славе и гордости.
Замислих се да ли је уопште тако нешто могуће? Да ли је могуће молитвом променити стварност? Сетих се једне јапанске зен приче о монаху који је терао тигрове.
Цела Србија је стала
Наставио се наш криптични и изузетно занимљив разговор. Рекох му да сам помислио како је ово дешавање са епидемијом Короне натерало све људе у пост. Већина људи по градовима је заборавила шта је велики пост и не пада им на памет да се тиме бакћу. Ипак од кад се појавила Корона, сви су се затворили по кућама, ретко се иде у набавку па се калкулише са храном, нема дружења и кафића и изнад свега појавила се нека богојажљивост међу људима који свакодневно размишљају о свом животу и животу својих најмилијих.
Велики пост пред Ускрс је најстрожи пост у току године. Тада се не једе месо, сир и јаја. Људи једу мало и углавном веганску храну. Међутим постити се може и другачије. Пост пре свега представља уздржавање од неког свог порока, рецимо коцка, секс, неумерено гледање фудбала, оговарање и слично… И свети оци у књигама кажу: ”Пости ногама, рукама, ушима, очима, језиком и умом. Нек те твоје ноге не воде тамо где ћеш починити грех, нек твоје руке не чине грех, нек твоје уши не слушају зле језике, нек твој језик не оговара и не псује и на крају пости умом тако што ћеш избегавати зле помисли.”
Невољно цела Србија због Короне пости хтели то или не, сећали се традиције или не. Ногама не можемо нигде, ограничени смо на кућу и од силног страха који смо сви навукли од могућности да завршимо на респираторима сада нам само остаје да вежбамо контролу мисли како не би полудели.
Да би сачували разум и пронашли смирење, требамо угасити тв. Саслушај вести 15 минута, информиши се и угаси га. Нема потребе гледати сав тај јад по свету. Отац Тадеј је написао књигу ”Чувајте своју душу”, а ја мислим да се душа троши и да је ми повређујемо када преко ТВ-а и интернета гледамо патњу и смрт из целог света. Без утицаја ТВ-а и интернета, човек би у свом животу видео 99% мање зверстава и патње, јер би видео само оно што се дешава њему, породици, комшијама.
Сада се треба борити против тих помисли, а то значи да очи не гледају, уши да не слушају а мој језик да не шири панику. Сачувај душу, не претвори се у животињу која панично режи и завија. Шта буде, биће.
Ако изузмемо панику светске магнитуде, све је лепо и као да смо на одмору. Цео дан сам са породицом, у Београду је коначно чист ваздух и увече нема буке.
Нешто размишљам, можда би ми могли да продужимо овај полицијски час после 20ч и после Короне, мени не би сметало а кладим се да би многи спасли своје бракове, продаја дроге и алкохола би знатно пала, било би мање времена за коцку, дуге штикле и миниће, а деца би више времена проводила са својом породицом.
Чак би и брак добио на значају. Брак полако постаје реликт прошлости. Знам једног момка, ..бач-пресретач што би рекли. Лепа плата, станчић и мењају се девојке сваке недеље. Неће човек да се везује, мисли да је зајебао живот. Питам се како је њему сада када седи сам у том станчићу у карантину. Како ће му бити следећих недеља и шта када му затреба помоћ? Ваљда ће звати хитну помоћ да му помогне… или ће променити начин размишљања.
Шта да радимо за имунитет?
Размишљам о томе како је чудно да је црква велики пост ставила баш у ово време? Обичај велико поста је јако стар, говорим о пар хиљада година. Мислим да је постојао и пре хришћанства и да је преузет као универзална мудрост из ранијих календара које су обликовали обичаји и годишња доба. До II светског рата скоро сво наше становништво је постило поготову на селу, данас је шаролико а у градовима доста слабије посте. Међутим, зашто је овај обичај тако битан?
Божић и Ускрс два најзначајнија празника уствари обележавају два најважнија датума у току године. Отприлике око Божића почиње доста хладан део године, падају снегови и више нема хране у природи све до Ускрса када се природа поново буди. Хиљадама година су људи морали да се припреме за овај период да накупе довољно зимнице, димљеног меса, дрва да би преживели зиму.
Питање је зашто се највећи пост од 40 дана баш ставља пред Ускрс у најтежи период у току године? Вероватно зато што би многи људи пред сам крај тог зимског периода скоро потрошили своје залихе ”зимнице” па је Велики пост ту стављен да би људи штедели храну, били чвршћи и издржали до пролећа.
Други фактор је што је овај период у природи од памтивека највирулентнији. Зна се да су вируси у овом периоду најактивнији и да после долази топло време када нема толико прехлада, грипова и сличног. Велики пост прописује да се седи кући, да се не иде у госте, не праве славља, венчања и слично – вероватно баш из разлога да људи не би ширили вирусе и да не би трошили драгоцене залихе хране које су и комшијама пред крај.
Трећи фактор је што се у гладовању стимулише процес аутофагије који је најјачи познати природни метод за буђење имунитета.
Зашто болест?
Елем, настављам разговор са мојим духовним оцем. Каже он мени: ”Знаш сине, Бог некада пошаље болест да смири човека. То се често дешава код нас монаха, а и код вас мирјана. Када неко превише полети, Бог га смири. Ми се гордимо са нашим страстима и бог смирује преко болести. Пошто нећемо да радимо на спасењу он нас смири.”
Размишљам… ”Хоћете да кажете да је можда Корона божији гласник?”
”Да.”, одговори он.
Доста сам размишљао о овоме што је рекао. Зашто би епидемију гледали само са лоше стране? Можда нас Родитељ мало упозорава? Вирус је порука да се примиримо мало. Подивљали смо.
Исак Њутн је ставио себе у карантин на годину и по дана 1665. године, када је била Велика куга у Лондону. Време је провео читајући, студирајући и размишљајући о свему. Касније у свом животу је причао о овом периоду као интелектуално најпродуктивнијем (annus mirabillis).
Хајде да гледамо са боље стране. Ово је супер време да га проведем са породицом, имам толико књига које сам хтео да прочитам, толико текстова које немам времена да напишем. Један Србин на тв-у, када га је новинарка питала како проводите ово време у карантину, рече: ”Супер. Дружимо се гледамо ТВ и док је сланине и ракије – нема бриге.” Ето рецепта. :)
Православље на удару?
”Знаш сине брине ме то што је Протат послао једно писмо манастирима да се сваки изјасни да ли ће држати литургију. Неки грчки манастири су већ престали са литургијом. Бојим се да се то не деси и код нас у Србији. Ово је напад на православље.”, рече он замишљено.
”Ја и ти се знамо и мислим да си имао прилике да ме упознаш. Јел ти знаш зашто ја живим? …ја живим да се причешћујем. Највећа забрана у животу је забрана причешћивања. Па слушај, ја ако се заразим у цркви и од тога умрем, па ја ћу бити најсрећнији на свету ако се то деси.”, наставио је.
”Бог је рекао: нит си врућ, нит хладан. Млак си – избљунућу те. Па сине, како можемо да седимо на две столице? Морамо се одлучити. Па овде није престајала литургија од доба цара Константина, ни када је куга била у време цара Душана… шта то значи да се стане са литургијом?”
”Ако те црква смућује сине, коме ћеш веровати? Свети оци су рекли ”ко хоће да иде за Христом биће гоњен.” Читај 3. догматику од Аве Јустина, он каже ”људи су изабрали да им је Бог стомак… изједначиће се са бесловесним животињама.”
Размишљам о ономе што је рекао. Дивим се, нисам на том нивоу, имам своје сумње. Ипак, причам му како је власт забранила више од 5 у цркви, али да људи ипак долазе и стоје испред цркве у време литургије. Задивљен сам примером тих људи, сведочењем вере.
Људске стене и у време епидемије присуствују литургији испред цркве св. Марка.
Испред цркве св. Ђорђа на Чукарици литургија у време карантина.
Хвалим људе, хвалим цркву која одбија да стане са литургијом. Са друге стране изгледа као да нас је Бог мало одгурнуо од себе да нас провери, не дозвољава нам да уђемо у цркву, преко тв-а нам говоре како ћемо се заразити на литургији. Како год, велики испит за све нас. Јесмо ли млаки?
Наш разговор се наставља, хватам белешке јер знам да сваки пут кад се чујемо храни ме мислима тако да после проведем дане размишљајући о томе.
”Свети оци су рекли ”Ко хоће да иде за Христом биће гоњен” и сине… јавила ми се једна мисао, али њу узми са резервом јер нисам сигуран колико је то тачно… али јавило ми се да је ово генерална проба пред долазак антихриста. ”
Ухвати ме језа од ове реченице, не зато што је отац то рекао, већ зато што сам ја то слично помислио. Шта ако је ово почетак трећег светског рата? Биолошки рат? Шта следи…?
Како се спасити?
”Да, сећам се када сте ми рекли да се померам из Београда, да заузмем резервни положај јер ће рафови у продавницама бити празни… нисам стигао то да урадим, а били сте у праву.”, рекох му.
”Јесте сине, има времена урадићеш када ово прође. Даће Бог. Ти знаш шта је Матрона московска рекла? Она је то рекла 1952. године, годину дана пре него што ћу се ја родити. Рекла је: ”доћи време када ће вам у једној руци нудити крст, а у другој хлеб”. Једна монахиња је упита ”Није проблем мајко ми ћемо крст изабрати, али шта ћемо јести?”, а она јој одговори ”Узми парче земље па је закрсти… Бог ће све дати.”
Размишљао сам како нисам стигао да се позабавим тиме, а хтео сам неко парче зеленила на неком селу далеко од града. Посао, породица, карате клуб, идеје, књиге… разапет сам својим амбицијама. Као и сви, на крсту сам. Како да се спасим? Свети Сава у Законоправилу каже да је Исус јеврејско име, да је грчки превод Сотир, а да је на нашем Спас. Исус Христос. Спас од крста? Спас од разапетости?
”Тако и ти сине, узми парче земље и закрсти је. Довољно је мало земље да имаш своју башту и да имаш воду. Код нас је земља таква да све рађа.”, наставља монах.
”И да знаш сине Игњатије Брјанчанинов је рекао да је време колективног спасења је прошло, сада може само индивидуално спасење. То да се спасавају читави народи или државе, то време је одавно прошло. Данас не можеш да објавиш ништа народу што се тиче вере јер они то неће послушати више. Према томе твоја дужност је да радиш на своме спасењу и спасењу своје породице. Свака породица је мини црква. Да учиш своју децу, пазиш своју мајку и своју супругу. ”
”Ови белосветски злотвори желе да растуре породицу. Зато пишу законе и промовишу свакојака права и слободе. Читај Дијега Фусара, он о томе говори.”
Разговор са Богом
”Ништа нам друго не преостаје да чекамо и молимо се. Ја практикујем молитву од онда када сте ми објаснили како се то ради и могу вам рећи да ми јако прија. Не прође један дан без молитве јер то је сада постало моје парче мира у току дана.”, рекох оцу.
парче земље и врт
”Ја мислим да сам ти већ рекао, али да поновим… Молитва је разговор са Богом, без молитве смо духовно мртви. Нама треба молитва јер се њом ум чисти и добијамо мир у души. То је непроцењива вредност и начин да се смиримо. Молитва је корен словесности.
А Бог разговара са нама само ако умемо да чујемо. Ја мислим да се скора дешавања и литије у Црној Гори могу само Богом објаснити. Ето сад имамо и ову епидемију…” рече монах, а ја помислих и на земљотрес у Хрватској и одмах ми паде на памет када је водитељка хрватског дневника за време бомбардовања завршила емисију са ”Пријатно вече драги гледаоци, а пилотима НАТО желимо ведро небо над Београдом…”. Нисам му поменуо земљотрес и ово, ружна је помисао… желим свима добро.
”Ето сине, ти знаш ја повремено муцам неке молитве за тебе и твоје, па се надам да ће ово твоје духовно уздизање ићи на боље. Остај ми добро и појачај резерве. Не чекај да се продавнице испразне, а после шта нам Бог да…”.
Најновији коментари