Шта је икона и како се користи?

Волим иконе јер су ме увек подсећале на неку старину. Прошло је много времена док сам заиста схватио поенту икона и научио да правим разлике између техника и стилова. Па шта је икона? Како се прави и чему служи?

Већ сам писао о иконама, али бих написао нешто о техници прављења икона.

Икона је пре свега врста молитве. Данас смо преплављени штампаним иконама на картону или дрвету, али то нису праве иконе. Права икона носи у себи уметничку и духовну вредност.

Имам другарицу која се бави прављењем икона и која ми је причала по нешто о поступку. Она је иначе дипломирани сликар, али научила је технику прављења икона у школи где је долазио један хиландарски монах и подучавао их. На почетку сваког часа би се помолили како би очистили ум и били посвећени у свом раду.

Рад на икони тражи потпуну посвећеност јер су иконе мале па је цртање детаља изузетно тешко. То је врста посвећености слична оној коју су монаси писари морали имати при преписивању књига у средњем веку. Икона је ретко велике димензије јер у хришћанству треба бити скроман и не разметати се превише.

Ову икону је радила Татјана Судимац и лепо приказује фазе израде иконе.

Као и молитва, икона је сведена на задату форму па је уметничка слобода сведена на минимум. Међутим, управо у том малом простору који уметник има да се искаже се налазе највећи драгуљи.

Најинтересантније од свега је техника која се користи код цртања икона. У питању је ”византијски метод” тј. начин на који су иконе прављене у средњем веку.

Прво, иконе се праве на сушеном дрвету, дрво је потребно сушити две године, затим се премазује лепком и ставља платно. Ако дрво није добро осушено, временом ће икона пући. Друго, за цртање се не користе темпере или уљане боје, већ се праве боје мешањем млевених земљаних пигмената и жуманаца.

Треће, за златну позадину се користи право злато, тј. златни листићи. Да би се листићи залепили уметник мора својим дахом створити мали слој паре.

Ево једног баш кратког видеа који показује детаље израде икона:

Данас има много различитих врста икона и људи често нису у стању да праве разлику између правих икона и икона где је папирна слика залепљена на дрво.

Руски стил

Да напоменем да су два најпознатија стила икона византијски и руски. Руски стил је лако препознатљив јер су то иконе опточене у сребру и злату. Византијски стил је руком цртан и често са златном позадином, мада није обавезно.

Поред ова два данас се иконе праве дуборезом или на бакру али су то све углавном новотарије. Да не помињем иконе које се данас могу урадити ЦНЦ машином или 3Д штампачем. Надам се да схватате да се вредност ових икона које се штанцују зарад продаје не може упоредити са правом иконом коју неко црта у форми молитве, користећи традиционалне материјале и за коју је потребно неколико недеља или чак месеци рада.

Елем, моја другарица се зове Татјана и нећу вам дати њен број телефона јер знам да не може урадити много икона годишње. Рећи ћу вам само да ради у кафеу Режисер на Ади. Па онај коме је суђено нек нађе свој пут до иконе – идите и попијте кафу тамо. Не може све да се наручи на клик, нарочито не може икона.

Како се користи икона?

У православној цркви се верује у света места (цркве и манастире), свете мошти (остатке светаца) и свете предмете (иконе, књиге и обредне предмете).

Икона има своју духовну снагу коју прво добија од аутора који је ствара у једној врсти молитве, а затим од самог приказа који је обично копија много чувеније иконе за коју је везана легенда и чува се у неком манастиру. На крају икона се освештава светом водицом и молитвом.

Икона обично стоји на неком зиду где човек може уграбити моменат мира у току дана и сести помолити се и провести пар минута у миру.

У стара времена икона је заузимала централно место у кући, тамо где нам свима данас нажалост стоји телевизор. Тада би се људи када се нађу у недоумици, окренули икони и размислили шта би био исправан редослед потеза. Тим поступком би преиспитивали своју савест. Данас људи углавном све знају и не траже неке одговоре, гледају тв да би забавили ум и нажалост ретко ко преиспитује савест.

У кући се на зиду налази икона свеца заштитника куће или породице (славе). Икона се наслеђује од родитеља, добије на поклон или се једноставно купи на неком светом месту.

Ето, жеља ми је да скренем пажњу на ову форму уметности која је била присутна на нашим просторима много векова пре модерног сликарства. Можда неко ко ово прочита пожели да се бави овом уметношћу или да подржи некога ко се овиме бави тако што ће купити његов труд.

За крај ево још једног видео клипа о правом мајстору иконографије.