Зашто је икона Богородице толико битна?

Раније нисам разумео значење икона. Све док једне године нисмо отишли на Свету Гору и тамо сасвим случајно се спријатељим са грцима власницима апартмана. Они ме позову у кућу и док смо ћаскали ја приметим седам-осам икона на зиду собе.
При том ту је било неколико икона Богородице што ме је збуњивало. Зашто неколико истих икона?

Замолим гркињу да ми објасни значење тих поновљених икона. И она ми каже: “Ову прву икону сам ја добила од моје маме када сам се удала на поклон. Ову другу икону ми је поклонила моја тетка када ми се родило прво дете, а трећу икону сам добила од моје таште када ми се родила ћерка. Оне чувају породицу.”  Wow. Био сам затечен, јер све имало смисао. Тим поклоном неко ти је проносио своје добре жеље.

Мало касније сам причао о иконама са монасима из руског манастира на Атосу и они ми објасне како се иконе копирају ручно у манастиру, али да је поступак копирања икона врста молитве. Другим речима, монах док црта ту икону моли се или улаже одређену духовну снагу у то парче дрвета. То није исто као када се ископирају на штампарској машини.

Другим речима, ви бирате да ли ћете окачити талисман, тигров зуб или икону. Битно је да то за вас има значење. Мени је икона некако лепша и згоднија за поклонити некоме од тигровог зуба или неке вуду амајлије.

Симболика иконе Богородице

Шта представља икона богородице? То је просто приказ мајке и детета. Хришћанство је религија симболике и позитивних прича, а ова прича је прича о свима нама. О нашим мајкама и мајкама наше деце. Просто ради се о симболици преношења живота са једне на другу генерацију. Да нема мајке ни једна беба не би преживела, јер треба им млека, треба им љубави и топлине. Ти си добио живот зато што ти је неко на самом почетку дао ту љубав и пажњу. И да би створио нови живот та љубав ће опет морати да се пренесе у следећу генерацију. Зато се и каже да је хришћанство религија љубави, а икона Богородице је симбол рађања и живота.

Немојте се везивати за причу да је та жена родила Христа. Симболично, та беба је било која беба на свету. То можете бити ви и ваша мајка. Икона приказује најважнију вредност православља – љубав мајке и бебе. Ја не знам да ли постоји неки бољи начин да се нацрта љубав? И то не било каква љубав, него прва љубав она искрена и несебична без које живота не би било.

Ако заронимо још дубље у анализу Богородице, можемо да видимо заокрет за 180 степени од Римског приказа женског божанства. Ево малог времеплова кроз и женска божанства старих цивилизација пре хришћанства.

Римљани су поштовали Венеру као женско божанство наглашене лепоте. Њихова Венера је копија старије грчке богиње Афродите. Лево – Статуа Венере – Рим, десно – Афродита из Цнидуса.

лево – богиња Иштар старо вавилонско божанство “Краљица ноћи”, десно – старији приказ статуе Иштар 2000 година пре нове ере. Афродита је грчка интерпретација Иштар.

Богородици је претходила римска Венера, а она је опет копија грчке Афродите, која је опет копија вавилонске богиње Иштар. Разлика је само у томе што је хришћанска верзија женског божанства лишена сваког трага еротике и облина. У рукама држи дете наглашавајући мајчинску улогу жене, а лепота је намерно умањена пребацивањем вела преко главе у складу са хришћанским начелом скромности.

Распеће на западу

У хришћанству распеће и богородица су супротстављени као два допуњујућа и супротна принципа. Као ноћ и дан…

Богородица је поштована на истоку у православним земљама, док је распеће главна симболика на западу. Католичка црква инсистира на симболици разапетог Христа на крсту са циљем да се заведу чвршћа друштвена правила и строжија религија.

Интересантно, најстарији прикази Христа разапетог на крсту се појављују се у доба тензија пред велики раскол, тј. када се западна католичка црква одвојила од источне православне. После 900. године прикази Исуса на распећу постају широко заступљени у свим католичким црквама као и у домовима верника. Пре тога то није био случај јер је Исус приказиван потпуно другачије.

Као да су тим страшним приказом младог Бога разапетог на крсту хтели да заведу страхопоштовање. Ово је свакако било у складу са католичким наративом где се верници плаше страшним судом, смрћу, чистилиштем и причом како се за живота треба мучити јер вас након смрти чека награда. На тој симболици крста, претњама страшним судом и увођењем стриктних правила је у прошлости настала и немилосрдна инквизиција.

Ове догматске разлике су оставиле јак траг у историји па се и данас примете разлике у менталитету између истока и запада. Људи на истоку су мање сложни, мање дисциплиновинаи, опуштенији, гледају да избегну сваки државни намет и обавезу, док су људи на западу дисциплинованији, редовно се плаћају порезе и не помишљају да крше законе. Мој теча је на то једном коментарисао: “Како не би плаћали порезе када су на западу пар векова спаљивали сваку жену или човека који је на неки начин штрчао из околине или кршио правила. Уђе све то у подсвест људи…”.

Богородица на истоку

Икона Богородице у православним земљама има исти значај као што фигура распећа има на западу. У кућама верника то је најчешћа икона. Распеће симболише смрт и жртвовање, а Богородица слави љубав и рађање.

Први прикази Богородице на иконама или фрескама за које данас знамо су из периода од 5-7 века. Један од најстаријих приказа Богородице налази се у најстаријем манастиру на свету – манастиру св. Катарине на Синају (Египт).

Овај манастир је основао цар Константин и његова мајка Јелена, па га је проширио цар Јустинијан и његова супруга Теодора. Манастир је посећивао св. Сава, српски краљеви Милутин и Драгутин су даровали манастир. Тамо су сачувани многи најстарији српски рукописи, а у 14. веку је игуман (старешина) манастира био Србин.

Цар Урош је населио неколико српских породица да чувају манастир. Арапи који данас живе око манастира воде порекло до тих српских породица и интересантно славе Славу. Лепо је знати да је српство снажно уписано на самом извору Православља.

Вероватно најстарији приказ Богородице у манастиру св. Катарине.

Када помислим на Богородицу одмах ми на памет пада Света Гора. Најсветије место православне вере. За Свету Гору монаси кажу да је Богородичин врт и сматрају да је она управник Свете Горе. Као да на неки суптилан начин желе да нам кажу “Ту је мајка, ту се роди Бог”, наравно овде мислиm на благослов и мир који монаси доживе молећи се на овом месту.

Такође, најсветија српска икона је такође Богородица Тројеручица која се чува у Хиландару на Светој Гори.

Ја лично волим икону Богородице у кући. Доживљавам је као неку врсту грба за који се борим. Замишљам да приказује моју жену са децом или да симболише моју мајку у борби за мене и брата. Када се превише разлетим са идејама, пословима и проблемима, довољан је један поглед на ту икону да се приземљим. Одмах се сетим шта је лажни сјај и да су кључне речи љубав и породица.

За крај ево једне слике везане за Винчанску културу. Запало ми је за око када сам угледао. Нек свако извуче закључак за себе, али неке истине су архетипски део нашег менталитета.

Мајка и дете – Винча 5700-4500 година пре нове ере