Проклетство јеванђеља

Након слабљења комуниста и јачања српског национализма 90тих, Мирослављево јеванђеље је постало поново актуелно. Добро упућени људи се куну да у први мах нису могли да нађу књигу у Народној библиотеци и да је на крају нађена у канцеларији одређене госпође испод стола, јер је она ту заборављену дебелу књигу користила као подметак испод ногу. 

Не знам колико је ова прича тачна, али није ни битно јер смо се ми свакако огрешили о ову књигу и све што она представља. Огрешили смо се о Хиландар, о оца и сина зачетнике нације, о цркву, о ћирилицу и наше заборављено византијско наслеђе.

Пре него што дођем до поенте, идемо пар корака назад. Желео бих овде да поменем књигу нашег историчара Милана Ст. Протића – тј. његов роман првенац ”Синајско Јеванђеље”. Лепо штиво за читање, поготову за типове сличне мени који се благо угледају на Индијану Џонса… шалим се наравно. Ако волите историју, археологију и мистерију препоручујем, мени је ова књига улепшала једно летовање.

У књизи се говори о Синајском јеванђељу, тј најстаријој православној Библији на свету која је чувана у манастиру Свете Катарине у Египту. Иначе ради се о најстаријем манастиру на свету. Куриозитет је да су тај манастир између осталог даривали и штитили наши краљеви Милутин и Драгутин и зна се да га је посетио Свети Сава. Ако се исправно сећам краљ Милутин је чак оставио једну војну јединицу да чува манастир, а као потврда овоме је чињеница да данас око манастира постоје бедуинске породице које славе породичне славе.

Елем, у књизи немачки археолог Фон Тишендорф на све могуће начине покушава да дође у посед најстаријег Светог Писма. Служећи се обманом и златом које је добио од руског цара он на крају успева да дође у посед тог православног јеванђеља. Међутим целу ствар прати зла коб јер убрзо пошто су Романови дошли у посед овог јеванђеља бивају убијени и избија револуција у Русији. Након тога Стаљин, продаје јеванђеље католичким емисарима који ову књигу убрзо односе у Немачку. Пар година касније немачки рајх пада у крви.

Зла коб је пратила измештање књиге из манастира где је била намењена да заувек буде.

Отето проклето

Интересантно слично се догодило са Мирослављевим Јеванђељем.

Темељи озбиљне српске државе постављени су радом и залагањем Стефана Немање оца и његовог сина св. Саве. Немања је мудрим потезима водио државу и мирио породицу. Цела породица је ушла у крвно сродство са царском породицом од тада сви наши владари носе назив Стефанос (”овенчани”) што значи да могу да полажу право на византијски престо и царство, што ће касније Душану и поћи за руком. Од тада имамо двоглавог царског орла на застави.

Сава је добио тапију од византијског цара Анђела III за подизање манастира на Светој гори. Он пише типике, подиже манастире и даје први законик државе (номоканон) на нашем језику. Као круна свега је подизање манастира Хиландар у коме ће се постављати српски архиепископи и тада се саставља једно величанствено јеванђеље за службу које је данас познато под називом Мирослављево јеванђеље. Том јеванђељу је место у Хиландару.

Сава је подигао манастир као дар своме оцу Стефану Немањи који ће се ту замонашити као Симеон и сахранити.

Кивот Светог Симеона

Мирослављево јеванђеље је стајало у Хиландару скоро седам векова, све док га Александар Обреновић није добио од монаха који су се плашили да га неће успети сачувати од Бугара и Руса који нису питали за цену. На несрећу, пар година касније Александар је убијен у Мајском преврату, а у једној ноћи побијени сви чланови породице Обреновић – њих 203.

Мајски преврат

Након мајског преврата јеванђеље долази у руке Карађорђевића. И овде имамо сумњива дешавања јер Александар је убијен, земља окупирана неколико пута, тумарала је војска по Проклетијама, Народна библиотека бомбардована и изгорело нам 1500 рукописних књига, геноцид Срба у Хрватској и Босни и на крају сви Карађорђевићи протерани из земље…

Атентат на Александра Карађорђевића у Марсеју

На чело државе војним превратом дођоше комунисти. Следећих деценија изгубисмо душу – црква замало уништена, елита потпуно истребљена, усташки геноцид заташкан, народ доведен на ниво раје као код Турака под геслом једнакости, а омладину нам образоваше непријатељи. Деценијама се формира идентитет нових нација и систематски поништава српски идентитет, врхунски испланирана припрема терена за губљење Македоније, Косова, Црне Горе. Ломача је припремљена, налило се бензина и чекало се тамо негде до деведесетих. И на крају јеванђеље под ногама партијске другарице, … врло симболично.

Можда је време да вратимо ту књигу где јој је место? Можда ће онда ствари кренути на боље? Можда ћемо се тада вратити себи, вратити се старим вредностима, пронаћи стари смисао цркве и историју исписати како ваља?