Мирослављево јеванђеље

Prokletstvo jevanđelja

Nakon slabljenja komunista i jačanja srpskog nacionalizma 90tih, Miroslavljevo jevanđelje je postalo ponovo aktuelno. Dobro upućeni ljudi se kunu da u prvi mah nisu mogli da nađu knjigu u Narodnoj biblioteci i da je na kraju nađena u kancelariji određene gospođe ispod stola, jer je ona tu zaboravljenu debelu knjigu koristila kao podmetak ispod nogu. 

Ne znam koliko je ova priča tačna, ali nije ni bitno jer smo se mi svakako ogrešili o ovu knjigu i sve što ona predstavlja. Ogrešili smo se o Hilandar, o oca i sina začetnike nacije, o crkvu, o ćirilicu i naše zaboravljeno vizantijsko nasleđe.

Sinajsko jevanđelje - Milan St. Protić

Pre nego što dođem do poente, idemo par koraka nazad. Želeo bih ovde da pomenem knjigu našeg istoričara Milana St. Protića – tj. njegov roman prvenac ”Sinajsko Jevanđelje”. Lepo štivo za čitanje, pogotovu za tipove slične meni koji se blago ugledaju na Indijanu DŽonsa… šalim se naravno. Ako volite istoriju, arheologiju i misteriju preporučujem, meni je ova knjiga ulepšala jedno letovanje.

U knjizi se govori o Sinajskom jevanđelju, tj najstarijoj pravoslavnoj Bibliji na svetu koja je čuvana u manastiru Svete Katarine u Egiptu. Inače radi se o najstarijem manastiru na svetu. Kuriozitet je da su taj manastir između ostalog darivali i štitili naši kraljevi Milutin i Dragutin i zna se da ga je posetio Sveti Sava. Ako se ispravno sećam kralj Milutin je čak ostavio jednu vojnu jedinicu da čuva manastir, a kao potvrda ovome je činjenica da danas oko manastira postoje beduinske porodice koje slave porodične slave.

Elem, u knjizi nemački arheolog Fon Tišendorf na sve moguće načine pokušava da dođe u posed najstarijeg Svetog Pisma. Služeći se obmanom i zlatom koje je dobio od ruskog cara on na kraju uspeva da dođe u posed tog pravoslavnog jevanđelja. Međutim celu stvar prati zla kob jer ubrzo pošto su Romanovi došli u posed ovog jevanđelja bivaju ubijeni i izbija revolucija u Rusiji. Nakon toga Staljin, prodaje jevanđelje katoličkim emisarima koji ovu knjigu ubrzo odnose u Nemačku. Par godina kasnije nemački rajh pada u krvi.

Zla kob je pratila izmeštanje knjige iz manastira gde je bila namenjena da zauvek bude.

Oteto prokleto

Interesantno slično se dogodilo sa Miroslavljevim Jevanđeljem.

Temelji ozbiljne srpske države postavljeni su radom i zalaganjem Stefana Nemanje oca i njegovog sina sv. Save. Nemanja je mudrim potezima vodio državu i mirio porodicu. Cela porodica je ušla u krvno srodstvo sa carskom porodicom od tada svi naši vladari nose naziv Stefanos (”ovenčani”) što znači da mogu da polažu pravo na vizantijski presto i carstvo, što će kasnije Dušanu i poći za rukom. Od tada imamo dvoglavog carskog orla na zastavi.

Sava je dobio tapiju od vizantijskog cara Anđela III za podizanje manastira na Svetoj gori. On piše tipike, podiže manastire i daje prvi zakonik države (nomokanon) na našem jeziku. Kao kruna svega je podizanje manastira Hilandar u kome će se postavljati srpski arhiepiskopi i tada se sastavlja jedno veličanstveno jevanđelje za službu koje je danas poznato pod nazivom Miroslavljevo jevanđelje. Tom jevanđelju je mesto u Hilandaru.

Sava je podigao manastir kao dar svome ocu Stefanu Nemanji koji će se tu zamonašiti kao Simeon i sahraniti.

kivot svetog simeona

Kivot Svetog Simeona

Miroslavljevo jevanđelje je stajalo u Hilandaru skoro sedam vekova, sve dok ga Aleksandar Obrenović nije dobio od monaha koji su se plašili da ga neće uspeti sačuvati od Bugara i Rusa koji nisu pitali za cenu. Na nesreću, par godina kasnije Aleksandar je ubijen u Majskom prevratu, a u jednoj noći pobijeni svi članovi porodice Obrenović – njih 203.

obrenovići-majski-prevrat

Majski prevrat

Nakon majskog prevrata jevanđelje dolazi u ruke Karađorđevića. I ovde imamo sumnjiva dešavanja jer Aleksandar je ubijen, zemlja okupirana nekoliko puta, tumarala je vojska po Prokletijama, Narodna biblioteka bombardovana i izgorelo nam 1500 rukopisnih knjiga, genocid Srba u Hrvatskoj i Bosni i na kraju svi Karađorđevići proterani iz zemlje…

aleksandar-atentat-u-marseju

Atentat na Aleksandra Karađorđevića u Marseju

Na čelo države vojnim prevratom dođoše komunisti. Sledećih decenija izgubismo dušu – crkva zamalo uništena, elita potpuno istrebljena, ustaški genocid zataškan, narod doveden na nivo raje kao kod Turaka pod geslom jednakosti, a omladinu nam obrazovaše neprijatelji. Decenijama se formira identitet novih nacija i sistematski poništava srpski identitet, vrhunski isplanirana priprema terena za gubljenje Makedonije, Kosova, Crne Gore. Lomača je pripremljena, nalilo se benzina i čekalo se tamo negde do devedesetih. I na kraju jevanđelje pod nogama partijske drugarice, … vrlo simbolično.

Možda je vreme da vratimo tu knjigu gde joj je mesto? Možda će onda stvari krenuti na bolje? Možda ćemo se tada vratiti sebi, vratiti se starim vrednostima, pronaći stari smisao crkve i istoriju ispisati kako valja?

5 Comments

  1. Milos

    I Hilandar je izgoreo skoro pa do temelja, jedini premijer koji je imao integritet pred zapadom, ubijen..

  2. Zanimljiv tekst, i mada uglavnom poznate mi činjenice, uvek izazovu novo čuđenje…kako zaboravljamo ko smo i odakle, i koliko zapostavljamo naše ogromno istorijsko blago i nasledstvo mnogovekovno. Hvala na odličnom tekstu!

  3. Ne treba zaboraviti ni iščupane stranice koje je uzeo Ruski sveštenik. Sada se nalaze u Sankt Petersburgu.
    Priča se da će nam vratiti.

  4. Свакако занимљив коментар на крају. А и текст – нуди другачији поглед на неке догађаје, да не кажем – теорију завере :)

Leave a Reply