Свети Сава није спаљен – научна расправа Мирка Драговића 1930. година (пдф)

Пре пар месеци појавила се вест да мошти Светог Саве нису спаљене. Вест је муњевито објављена у скоро свим великим новинским порталима. Вест каже да су мошти Св. Арсенија Сремца које се налазе у манастиру Ждребаоник уствари мошти Св. Саве. Да је на лобањи написано ”Сава српски” и да моштима недостаје једна рука. Манастир Ждребаоник се налази на само 17 км од манастира Острог.

Вест је заснована на писању књижевника Владе Арсића, који се опет позивао на рад неког Мирка Драговића.

Игром случаја у једној антикварници наишао сам потпуно случајно на управо рад Мирка Драговића из 1930. године. Купих га за 300 динара. Нисам ни слутио да је ово управо документ на основу кога је настала вест да мошти Светог Саве нису спаљене. То није књига већ научна расправа на 16 страна, написана 1930. године коју можете скинути овде:

Сава није спаљен – Мирко Драговић, 1930. пдф

Објављујем ову књижицу јер сматрам да је провлачење ове вести кроз жуту штампу учинило да вест буде дискредитована. Треба вам око пола сата да је прочитате 16. страна. Ако вас интересује српска историја овај документ је заиста сјајан. Ту ћете сазнати много али да скратим причу, ево пар разлога зашто није логично да је спаљивање св. Саве истинито:

1. документи који су узети као основни извори долазе много година касније и не слажу се око године спаљивања моштију, ни око места, па ни око тога ко је спалио мошти.
2. Синан Паша свакако није могао да спали мошти како смо учили у школи јер је још Димитрије Руварац утврдио да је Синан Паша скинут са места везира 1595. године.
3. није логично да су Турци спаљивали мошти у Београду, јер у то време на Врачару није било много Срба. Да су хтели да га спале могли су то да ураде у градовима на југу Србије где би то оставило јак утисак. Ако су и спалили мошти зашто су оставили кивот? Ефектније би изгледало да су га носили и спаљивали у кивоту.
4. постоје многи документи који говоре да су монаси многих наших манастира прикупљали прилоге у Русији за Милешеву у којој се налазе мошти св. Саве. Како Руси нису чули да су мошти спаљене? Чак је Рус, јеромонах Макарије, био у манастиру Милешеви 1638. године и није помињао ништа о спаљивању моштију.
5. постоје предања у народу да је пренешен у пећину на Тари, затим предање народа око манастира Довоље…
6. остао је кивот, штап Савин који је откупљен од муслиманске породице, па рука Савина… чудно је да није све спаљено?
7. моштима светог Арсенија Сремца наводно недостаје рука, што се уклапа са причом јер ако се ради о моштима св. Саве његова рука је сачувана у Милешеви.

Рука Светог Саве која се чува у манастиру Милешеви.

Не бих да дужим са теоријама, у овој краткој књижици можете прочитати много више детаља и предања па просудите сами. Поставља се питање ако је дошло до лажи, како је до ње дошло? Ја имам две идеје:

1. можда су Турци да би уплашили Србе који су подигли буну у Банату, лажно направили спаљивање моштију. Па су због тога мошти склоњене када су за то чули у манастиру и нису их износили да их се Турци после не би дочепали.
2. собзиром да нема сведочења очевидаца већ су сви документи из каснијег времена. Могуће је да су ови каснији документи настали као фалсификати од стране грчких Фанариота када су имали приступ нашим документима.

Свакако не би било претерано тешко урадити ДНК анализу моштију св. Арсенија Сремца и упоредити са моштима других Немањића и доказати породичну линију. Лако би се утврдило да ли је у питању отац наше нације или св. Арсеније Сремац.

Чуо сам да су патријарха Павла питали за ову причу и да је он одговорио да Срби још нису заслужили да им се Сава појави и да ће се он појавити када заслуже.

Чуо сам да је владика Николај рекао да мошти нису спаљене и да српски народ не заслужује да зна где су његове мошти.

За време владике Николаја су на власти били комунисти и свакако није било добро откривати где се налазе мошти ако је цела ова теорија истинита. За време Милошевића такође није било добро време јер он свакако није био верник и било је време ратова. За време ”демократа” такође није било време јер су били НАТО савезници.

Очигледно није било време… да ли је дошло време након окупљања народа у Црној Гори? Видећемо…

П.С. Налетех на још један интересантан податак па рекох да поделим овде:

Свети Сава није спаљен. Ево ста се догађало и како смо то дознали. Сестра С. васпитачица из Београда, када смо пошли оцу Тадеју, замолио ме је да га питам да ли је Свети Сава спаљен, а ако није гђе су мошти. Чула је да је Свети Николај Велимировић рекао да Свети Сава није спаљен, али Срби нису заслужили да знају гђе су његове мошти. Ја одем у Витовницу и у оном старом конаку, на који се прво наилази када стигнемо у манастир, питам оца за Светог Саву. Било је ту пуно људи у трпезарији, Отац Тадеј се премести са ноге на ногу и видно изненађен (чинило се да до тада ни он то није знао) одговори: ,,Да, велике су тајне Божије! Идите у манастир Сланце, тамо се велика чуда догађају!“ И ја по повратку из Витовнице одем у манастир Сланце. Био је тамо отац Авакум, миран и сталожен (сада мислим да није тамо), и када сам му све испричала, рекао ми је: ,,Па, то, би кажете.“ Одговорила сам му да пита оца Тадеја, када буде поново долазио, или да отпутује у Витовницу и разговара са оцем о томе. Онда ми је он рекао да су из Патријаршије вршили нека ископавања и да су нашли тела два света монаха. Пошто више нису имали пара, прекинули су са радовима. Извео ме је из цркве и показао место где би могао да буде ковчег са Светим Савом. Пола је под земљом у дворишту, а пола под црквом. Казе, камени ковцег, као да је неки цар или краљ у њему. Свети Николај је и то рекао да се те ноћи, пред спаљивање, упокојио један монах и да су га заменили са телом Светог Саве.

(књига је са благословом оца Тадеја)