Други део приче о нашој експедицији по Книнској тромеђи у потрази за делима проте Војислава Билбије.
Иконостас цркве у Книну
Коначно стигосмо до цркве у Книну где је прота Воја направио све иконе које се налазе на иконостасу цркве. То је заиста изузетан иконостас какав нисам видео ни у једној цркви. Иконостас је урађен у камену, а иконе су све опточене сребром и препуне детаља.
Иконостас цркве у Книну. Све иконе је урадио прота Воја Билбија, као и фреске изнад олтара.
Иначе два пута смо долазили у Книн да снимамо. Први пут није стигао благослов из епархије, па смо морали да дођемо још једном касније. Ово ишчекивање благослова нам је ставило до знања колико је ситуација у том граду осетљива. Са паркинга цркве се види книнска тврђава и на њој се виори једна велика застава са шаховницом. Помислих у себи како се надам да ће нова хрватска држава умети да се односи према нашим светињама према европским стандардима и да је доста било сукоба.
Кликните на галерију да би добили слике вишег квалитета.
Надам се да на овим сликама можете ухватити делић светиње која се тамо налази. Што се тиче историје цркве на једној од слика можете прочитати да је црква изграђена 1866. године залагањем великог владике Стефана Кнежевића. Оно што не можете прочитати на табли је да је црква потпуно срушена током II Светског рата. И замислите срушена је у савезничком бомбардовању? Како баш погодише нашу цркву и Книн? Црква је обновљена тек 1971. и то ангажовањем Павла који ће 20 година касније постати патријарх.
Део новца за обнову овог храма је црква добила од комуниста као компензацију за рушење српске православне цркве на острву Вису, храм св. Кирила и Методија 1963. године. Другим речима, држава ће вам дати паре за обнову цркве у Книну ако не обнављате цркву на Вису. Уместо две цркве, оста једна, а данас је и она под кључем, Срба је много мање и мораш пазити шта ћеш рећи и кад ћеш трепнути.
Идемо на другу тему. Ево једне анегдоте везане за икону Последње вечере која се налази директно изнад олтарских двери. На икони у доњем десном углу се налази Јуда, приказан како држи врећицу новца у рукама. У оно време прота Воја се поигра па га нацртао са ликом Тита. То је био један вид отпора тадашњим комунистичким властима.
Међутим, наиђе један немачки туриста, препозна га и упита: ”Das ist Herr Tito?“. Свештеник брзо то негира, па ухвати Воју и рече му. ”Војо какав Тито, јел хоћеш да обојица завршимо на Голом отоку?”. Онда је Воја мало преправио лик Јуде, доцртао браду и појачао неке линије да не буде баш јасно.
Тито као Јуда на икони Последње вечере
Строги поглед Светог Јована
Не могу да не нагласим колико је на мене оставио утисак строги поглед Светог Јована Претече на Војиној икони. То је јединствена представа Светог Јована, икона опточена сребром где је на маргинама приказано мноштво детаља и једва видљивог текста.
Грб србских витезова, породице Синобад из Книна
На највишој позицији налази се представа Гаврила Принципа који пуца на Фердинанда. Јасно је да је његов поступак био и чин личног жртвовања за народну слободу. Један мали небитан човек који је ударио на цара највеће силе оног времена, свесно жртвујући свој живот.
Поред њега на сличицама се налазе многе српске вође које свој живот дадоше за слободу. Да поменем само неке чија имена сам успео да ишчитам Петар Јагодић Куриџа, Јован Синобад, кнез Јанковић Илија из Кистања, архимандрит Герасим Зелић, Голуб Бабић и тако даље.
Сада питам ја вас, зашто не учимо у школама о овим јунацима? Зашто се дозвољава да историја западних Срба падне у заборав? Нема вере без историјског наратива и рекао бих да је строги поглед св. Јована ту да нас Србе подсети на то.
За крај
Ето укратко другог дела текста о нашој експедицији у Книнску тромеђу. Наравно да ће бити критика на ово моје писање и неко ће рећи да србујем али ја пишем о мојим личним утисцима. За мене вера није само религиозно алелујање јер ја сматрам да вере не може бити без сведочанства о нашим жртвама и страдању. Вера и историја су тесно проткане. Тако да праштајте. Истина некада боли али је лековита.
Дакле окупљени смо око идеје да се сачува и представи дело проте Воје Билбије. Не радимо ни за какве новце већ за очување наслеђа Светог Саве и славу Христову. До сада смо организовали две изложбе дела Војислава Билбије и неколико промоција. У плану су три брошуре, од којих су две већ завршене. Интернет сајт Бог и Човек настављамо да допуњујемо.
Прота Воја Билбија
За крај нека остане ова фотка неустрашиве екипе из манастира Крка. Скупљени са свих страна да са једним симболом побеђујемо. Слева на десно – Срђан, Александар, Милош, Марко и Игор. Само да се зна да има још чланова екипе али нека ове слике као успомене. Поздрав свима.
Odlican tekst
Хвала.
Одлична трилогија, штета што нисте стигли до српских светиња у Скрадину и Шибенику.