Шест рукописа Доментијановог житија

Таман кад сам мислио да сам завршио са Доментијановим житијем и фалсификатом писма папи дошао сам до нових сазнања које треба забележити.

Скоро сам од господина Петра Милатовића Острошког добио друго проширено издање књиге ”Српско благо у Бечу и Вукова продаја српских реликвија” и ту се налазе допуњени записи о Доментијановом житију.

Из књиге долазимо до сазнања да се у Бечкој библиотеци не налази само један примерак Доментијановог житија већ четири које је Вук Караџић продао Бечкој библиотеци, па ћу их овде редом навести.

Кодекс 57., Верковић – Доментијан –  Житије Светог Симеона и Саве (I део)

О овом спису сам већ писао у претходном тексту. Дакле ради се о спису који је Стјепан Верковић донео из Сера (Грчка) како је забележено. Он га је продао Вуку Караџићу, а овај Бечкој библиотеци. Овај спис је препис из 17. века.

Заведен је у Бечкој библиотеци под бројем: Cod. slav. 62 и ради се о првом делу Доментијановог житија. Садржи биографију Стефана Немање (1-122), биографију Светог Саве (123-337) и тропар Светом Сави на последњем листу 338.

Текст је писан на 338 листова са 19 и 20 редова по страници. Папир има водени жиг: сидро у кругу, детелина, кратко стабло, итд. Фотографисање није дозвољено због рестаурације рукописа.

На листу 16. налази се потпис Стевана Верковића ”Овај важни рукопис нашао је на свом последњем путовању по Старој Србији Стеван Верковић, Сер 26. април 1858.”. На листу 70а. постоји белешка Серафима Дечанца, јеромонаха из Тетова са датумом 1846. На крају књиге налази се белешка ђакона Мојсија из Дечана са датумом 14. март 1761., као и белешка Натанаила из Дечана из 19. века да је књига дечанска – ”сија книга дечанска”.

Петар Милатовић – Острошки је пописао српске књиге у Бечу

Кодекс 25. са Цетиња – Доментијан – Житије Светог Саве и Симеона (II део)

У проширеном издању књиге др. Петра Милатовића помиње се још један старији рукопис из 17. века.

Овај рукопис је из цркве Рођења Пресвете Богородице на Цетињу узео Вук Поповић и послао Вуку Краџићу који га је продао библиотеци у Бечу 1856. године.

Писан је црвеним и црним мастилом, уједначено са 22 реда на страници и има укупно 245 листова, тј. 490. страна. Папир има водени жиг: два укрштена кључа и декорисане монограме БВ, БЦ, БГ, ВИ, В. Рукопис није посебно декорисан, заставице су једноставне.

У рукопису је описан живот Светог Саве (од 1 до 156. листа), затим иде Теодосијева похвала Симеону и Сави (156-184) и на крају биографија Светог Симеона (185-245).

На листу 244б (на крају књиге) постоји белешка Јефтимија Растодера 31. марта 1663. да је наручилац овог преписа јеромонах Нектарије из манастира Светог Павла на Светој Гори.

На листу 184, налази се белешка са датумом 16. јул 1699. године да је владика Данило купио тај рукопис и да је смештен у цркву Рођења Пресвете Богородице на Цетињу.

На листу 1а пише да је 1729. године овај рукопис рестаурисао Рафаило Јанковић из Грбља, по жељи владике Данила Петровића.

Кодекс 62. – Доментијан, Житије Светог Саве (II део)

Ово је рукопис из 17. века који је Вук Караџић продао бечкој библиотеци 1857. године.

Недостаје наслов, листови од 265 до 280 листа су прелепљени. Текст се састоји из три дела: први са 15-18 редова на страници (1а до 31б стране), други са 14 и 17 до 21 реда по страници (32 до 77б) и трећи 19 редова по страници (78а до 289 листа). Рукопис је рестауриран у 19. веку.

Кодекс 62.

 

Кодекс 131. – Зборник писара Јова

Интересантно овај рукопис из 14. века садржи најстарије Доментијаново житије али се уопште не води као ”Доментијаново житије” већ као Зборник писара Јова.

Рукопис из 14. века (1370-1380. година), писан у једном ступцу са по 26 редова на страни, укупно 245. листова. Садржи ”Житије Светог Саве” од Доментијана Хиландарца. Овај рукопи садржи још и ”Похвалу Светом Симеону и Светом Сави” Теодосија Хиландарца, затим ”Хомилију о шестом псалму” Анастасија Синаита, патријарха Антиохијског кога СПЦ слави 20. априла по црквеном календару.

Рукопис је написао у Хилендару монах Јово који је такође писао и ”Триод” који се такође налази у Бечкој библиотеци.

На 245. листу налази се белешка патријарха Пајсија датирана 1647. године где је забележено да је извршена поправка овог рукописа те године и том приликом су додати и исписани листови: 1, 87 и 245 са по 26 редова текста. Ту се напомиње да је са њима боравио монах Григорије али се не наводи из које епархије, па се претпоставља да је у питању Пећ.

Овај рукопис је 1887. године бечкој библиотеци продала кћерка Вука Караџића, Вихелмина са многим другим старим рукописима.

Овај рукопис је најстарији препис Доментијана који постоји у Бечу и код нас је познат под називом ”пећки препис”.

 

—————

Поред ова четири ”Доментијанова житија” у Бечу, како наводи Ђуро Даничић у својој књизи, постоје још два рукописа у Прагу и Петрограду.

Из књиге Житија српских светаца као извор историјски – Петар С. Протић, 1897. година

Рукопис у Прагу

Игра судбине је хтела да купим пре пар година на Сајму књига у Београду књигу ”Српске рукописне књиге у Чешкој”. Чинило се да сам направио грешку јер сам помислио како је никада нећу отворити. Ипак, ето доказа да се ништа у животу не дешава случајно – управо у овој књизи налазим податке о Шафариковом рукопису у Прагу.

У књизи налазимо податак да је по истраживању М. Гроздановић – Пајић, Шафариков рукопис настао у другој половини 15. века. Другим речима и овај рукопис у Прагу је млађи од преписа писара Јова (пећки препис) али старији од остала три преписа у Бечу.

Ову књигу је Шафарик донео у Праг. Рукопис је набавио преко Самуила Маширевића. Ово је непотпун кодекс, без почетка, завршетка и бројних листова у средини. Сачувана су укупно 392. листа. Недостају листови 1-22, 24-25, 28-29, 32,40, 122-123, 145-147, 189-192, 247-248, 437, 430-431 и 434.

Ево и слике једне стране из Доментијановог списа у Прагу.

Рукопис у Петровграду

Када сам све рукописе пописао, помислио сам како ће овај текст остати непотпун због кодекса у Петровграду јер о њему нисам имао података. На срећу руска Империјална библиотека у Петровграду је скенирала читаво Доментијаново житије које се налази код њих.

Овај рукопис је Гилфердинг донео из Пећи у Императорску библиотеку. Овај рукопис помиње Даничић и смешта га у 15. век по старости и заиста на сајту библиотеке сазнајемо да је рукопис датиран на 1420-1435. годину. Садржи око 220 страница и није комплетан, фале неке странице у средини. Овај рукопис је по старости одмах иза пећког преписа.

Скенирано житије из Петроградске библиотеке можете видети овде.

Закључак

Можда овај текст неће бити толико интересантан обичном читаоцу али надам се да ће ове нове информације бити од користи историчарима. Потрудих се да попишем све познате извора Доментијана. Колико је мени познато до сада се мислило да постоје три рукописа Доментијана али са ова додатна три рукописа у Бечу, број познатих рукописа је нарастао на шест.

 

Извори:

Извод – Српске рукописне књиге у Чешкој

Нови крсташки рат – Владимир Анђелковић

Извод – Српско благо у Бечу и Вукова продаја српских реликвија – Петар Милатовић Острошки

Теодосије и Доментијан као биографи Светог Саве – Никола Радојчић

Животи Светога Симеуна и Светога Саве написао Доментијан Даничић, Ђура, ур. (1865).

Житија српских светаца као извор историјски – Петар С. Протић (1897.)

Доментијаново житије Свето Саве – петроградски рукопис

 

Претходни текстови на ову тему:

О писму Светог Саве папи Хонорију

Ко је подметнуо ”папску круну” у српску историју?

 

Анатомија фалсификата

6 Comments

  1. Илија хаџи Ц.

    Kако може да се купи или поручи књига. Хвала.

    • Поштовање Илија, ја се не бавим продајом књига. Верујем да је можете наћи на купинду или код antikvarneknjige.com

Trackbacks for this post

  1. Анатомија фалсификата - животне приче и монаси шаолина
  2. Ко је подметнуо ”папску круну” у српску историју? - животне приче и монаси шаолина
  3. Anatomija falsifikata - životne priče i monasi šaolina
  4. Ko je podmetnuo ”papsku krunu” u srpsku istoriju? - životne priče i monasi šaolina

Leave a Reply