Мојој генерацији је објашњено да префикс ”хаџи” уз име иде за оне који су ишли на ”хаџилук” у Меку. Примили смо то без превише размишљања јер је било логично, међутим ради се о још једној подметачини комуниста против православља. Пуно Срба православаца има хаџи у своме имену.
Заправо ”хаџи” долази од грчког ”хагиос” што значи ”свети”. На старогрчком ”Хагион Орос” значи Света Гора. Дакле то ”хагион” или ”хаџи” у своје име су додавали они који су посетили Свету Гору. Некада је био обичај и препоручивало се да сваки Србин барем једном за живота посети Свету Гору и манастир Хиландар.
Префикс Хаџи се може добити и када посетите Јерусалим. Дакле ако је неко посетио Свету гору стављао је ”хаџи” испред презимена, а ако је неко посетио Јерусалим стављао је Хаџи испред имена. Стављање префикса није била обавеза већ је понеко мењао своје званично име јер му је та посета много значила у животу.
- Милош хаџи-Станић – јер сам био на Светој Гори
- Хаџи Милош Станић – би било да сам ишао у Јерусалим.
Дакле турски хаџилук је каснијег датума и када видите неког Србина са презименом ”хаџи” да знате од кога су. Није од Меке, већ од Свете Горе.
Ово и још многе друге ствари можете сазнати у овој епизоди серијала ”Прича са Атоса”
Милоше, постоји још једна информација коју сам чула управо посјетивши Јерусалим. Гласи: Ако ја идем у Јерусалим тада сам Хаџи (име), ако ми је предак ишао у Јерусалим, тада сам Хаџи па моје презиме. Има простора за још истраживања.
Najtačnije objašnjenje je upravo ovo: HADŽI ispred imena da je dotihčni vernik bio u Svetoj Zemlji Palestini i posetio sva sveta mesta od Rođenja do Vaskrsenja Gospodnjeg a ispred prezimena članova porodice i familije u znak poštovanja prema njihovom bližnjem Hadžiji. Za boravke na Svetoj Gori Atoskoj nema posebnog zvanja osim da se tamo POHODILO svetinjama ili pelo na planinu Atos. Sve lepo bude napisanona gramatikoju vernik dobije od Jerusalimskog Patrijarha (sad je to Teofilo III). Amin!
То је данашњи погледа на тему. Међутим у прошлости је било другачије.
Не знам које је годиште писац текста, али мени је давно, још за време комунизма, објашњено да ко је од Срба био на ходочашћу у Јерусалиму стављао је то Хаџи испред имена. Претпостављам да су то Срби радили по угледу на муслимане које су ишли на хаџилук у Меку, само што је за Србе хаџилук био у отићи у Јерусалим (или Свету Гору).
Ако је хаџи испред имена настало много пре доласка Турака, како је објашњено и у тексту и у видео прилогу, зашто се Сава Немањић није звао Хаџи Сава Немањић или Бук Бранковић – Вук Хаџи Бранковић (био је само у Хиландару)? Зашто ми додајемо Хаџи уместо Хагиос? Логичније је да смо усвојили грчку верзију. У суштини реч је иста једино што Арапи и Турци то изговарају хаџ.
Не можемо сви упоредити своје животе један поред другог. Ја сам 74. годиште и причам о ономе како је нама објашњено у то време. Наравно, потпуно постоји могућност да је истовремено било у некој другој школи професора који су лепо објаснили зашто неко има Хаџи поред имена.
Није стављање Хаџи било обавезно, већ човек говори о културолошком феномену где су поједини људи на које је посета светим местима оставила утисак то радили. Није правило, ни закон.
Šta ako smo posjetili Jerusalim i Svetu Goru? Onda možemo da biramo dje ce stojati Hadži? Da li mozemo da upisemo Hagios ispred svoga imena a ne Hadži?
Поздрав Алекса. Тако је некада било, сада можете чинити како желите али посетите барем нешто од тога. :)
Захваљујући твојој објави Милоше, одгледала сам диван серијал о Хиледин Душан Миловановић, гласом, реченицом, појавом плени душу. ндару. Госпо
Хвала Бранка.
Oво једноставно није тачно, прецизније: ово је свесна лаж (не кажем да је ваша). Између хришћанске православне културе и исламске културе постојала је историјска веза у Отоманском царству, и само верски искључив и задрт човек то не прихвата. У корену турцизама хаџилук и хаџија је арап. حج [Ḥaǧǧ]), хаџ.
Ево шта о томе каже вероучитељ Бојан Мијаиловић:
Ми православни избегавамо термин хаџилук јер је арапског порекла, пре смо за ходочашће, и етимолошки нам је ближи. Е сада, ту долазимо до апсурда јер се поједине особе које су биле на ходочашћу потписују са хаџи, а не на пр. ходочасник (ово прво је краће па и практичније).
Свака посета светог места је ходочашће али прва асоцијација је свакако Јерусалим, тако да си у праву што се тиче ових пет тврдњи.
(пет тврдњи:
1. Хаџилук је за православне хришћане поклоничко путовање искључиво у Јерусалим.
2. Само на овом путовању ходочасници стичу префикс/титулу Хаџи.
3. Хаџија га ставља испред имена, нпр. Хаџи Виктор Шкорић.
4. Његови потомци га наслеђују, али испред презимена.
5. Они мењају име по хаџији, па неће бити Хаџи-Шкорићи, већ Хаџи-Викторовићи.)
Питао сам неке познанике римокатолике да ли и они користе ово право да се потписују као хаџи, њима то није познато. Сећам се да сам као студент слушао Амфилохија или неког другог епископа и остало ми је у глави да су они тврдили да особа која се потписује са хаџи би требало да испуњава молитвено правило, тј. да не остане само то хаџи ради неког сујетног шепурења већ да те особе то ходочашће освећују молитвама које су им као молитвено правило обавезне.
Ево шта о овој теми каже др Моња Јовић, верница и лингвиста:
“Па једино размишљам о искључивости Јерусалима, јер има тих обичајних тврдњи – које су можда и новијег датума а присутне су међ верницима – да се тај префикс може стећи и одласком на Свету Гору. Наравно да је Јерусалим – тј. Христов гроб пре свега доминантан.
Такође мислим да је префикс хаџи везан пре свега за православне хришћане који су се нашли под утицајем отоманске културе – Срби, Бугари, Грци итд. Знамо у колико је грчких презимена хаџи одавно интегрални део речи. И има научних тврдњи да то јесте последица преплитања са отоманском културом и местом које у њој има муслимански хаџилук. Руси, на пример, имају своју посебну традицију поклоничких путовања – у самој Русији и ономе што су границе њихове културе (Kијево-печерска лавра нпр. – зато је ово што се сад тамо догађа за њих веома болна тема) и у Свету земљу. Мислим да они не додају ништа имену.
Данас свесни хришћани избегавају додавање префикса хаџи – јер се лакоћом доласка у Свету земљу губи смисао подвига – ходочашће је прво духовни и физички подвиг. Некако га авион и хотел помало поништавају па су људи од тога природно одустали.”
Свако добро,
Поздрав,
Иван
Интересантно ми је Иване што вас је толико погодио овај текст. Ваш коментар је дужи од мог текста. :)
Елем, ја сам потписан именом и презименом па када већ толики коментар напишете у реду је и да се потпишете и да користите праву емаил адресу.
Да ли сте погледали видео који је део текста? Није ми јасно шта је свесна лаж?
Читам даље кажете да сте консултовали познанике римокатолике и да вам је Амфилохије предавао. Екуменизам избија из овог коментара. Ви би сте да омаловажите српски Хиландар, а да буде само важан Јерусалим. Такав ми је осећај.
Свако добро.