stecci srednjovekovni spomenici

Натпис на стећку

“…А се лезим рад на својини племенитој. Име ми Влк от Хумске земје син. Оно тсто тцу ти рејти ти привати ал нејмој ми вјеровати.
Тиј си ти, ја сам ја па нам ни истине не морају бити исте. Кад буднес ко ја сведи свој ратцун тко тсто сведох ја свој…”

1209. Хум (данас Херцеговина)

—————————————————————————————

Стећци су надгробни споменици од камена који се налазе широм бивше Југославије. На неким од гробова се налазе права мала литерарна дела. Ово горе је само извод са једног који ми се свидео и ево га овде у целости:

“А се лезим рад на својини племенитој. Име ми Влк от Хумске земје син. Оно тсто тцу ти рејти ти привати ал нејмој ми вјеровати.
Тиј си ти, ја сам ја па нам ни истине не морају бити исте. Кад буднес ко ја сведи свој ратцун тко тсто сведох ја свој.
Не најдај се да тце бити вјетцно оно тсто тце тек дојти, ал ни не зали за онијем тсто је пројсло.
Ветцина људи има мало знање а велка отцекивања. Они тце зато увијек оптузивати јутце за оно тсто тце им се дејсити сијутра. Ти воли тренутак у ткоме јеси и усне које те јубе.
Касње тце ти костји ко сада моје мирно снивати испод терзка камена. Не превали ми биљега мојега, пусти га да стоји како стоји. Ако ме не разумијес сада ти мозда ме разумједне твојега сина неки син.
В проклет дан легох в години 1209.”

Стећци су права мала ризница историје језика уклесана у камену. Уколико вас занима да прочитате више натписа ево згодне књиге Ненада Тановића – Стећци облици босанске душе

пдф доцумент

5 Comments

  1. m

    Zapisi sa stećaka
    Oblici bosanskih duša
    The Shapes of Bosnian Souls
    http://diogenplus.weebly.com/uploads/5/2/2/1/5221423/knjiga_low_res.pdf

  2. Meni je fascinantno kako se (narodni) jezik od tada do danas tako malo promenio.

  3. Много мудрости у пар редова.
    Када сам пре 10 година имао прилику да посетим ширу фамилију у Херцеговини. Рођак ме је повео да неке пољане из куће. Углавном су ту овце пасле, а ту ливаду су повремено прекидали неки шумарци, пречника 5-10м. У сваком том шумарку су заправо били стећци. Неки и даље стоје усправно, неки су срушени. Високи су око 2,5м и широки 1,5м и дебљине око 0,5м. Немају никакве натписа, само прелепе шаре у виду стубова и розета. Тамо нико не залази, чак и не пуштају стоку да пасе тамо. Локалци их зову Грчко гробље. Иако ми је било чудно откуд Грци у Херцеговини. Тада сам размишлјао да је баш штета што то нико не раскопа и не истражи, али сада схватам да је боље овако.

    • Хвала Жељко на коментару. ”Грчка гробља” је назив који је настао у доба католичке владавине венеције или аустро-угарске. Тада су за православне становнике користили израз ”грко-источне вере”. Тако је било од доба фанариота до доба усташа. То су православна – српска гробља. Много је на истраживању тих ”грчких гробља”, стећака, гребника или мраморја урадио професор Горан Комар и написао је пар књига на ту тему.

Leave a Reply