Имам ја те неке анегдоте које не бих да остану заборављене. Основна идеја овог блога јесте да их напишем да се не забораве, али само оне које могу… Нажалост већина анегдота не може бити испричана јер се ради о клијентима, типовима на власти, директорима, политичарима и слично. Ево једне:
Место дешавања – Београд, време дешавања – тамо негде деведесетих година
Тада је интернет још био на самом почетку. Да би отишао на интернет, морао си да уплатиш сате како би преко модема и телефона могао да се укопчаш на веб. У то време ја сам имао успешан глобални веб шоп који сам водио из своје спаваће собе. Посао је ишао супер и ја сам успешно кршио међународне санкције јер је Србија тада била под тим економским санкцијама.
Е, у то време одем на кафу са три своја школска другара. Нисмо се видели још из времена основне школе. За потребе приче зваћемо их Раја, Влаја и Гаја.
Раја студира, Влаја вози такси, а Гаја ради у једној од служби безбедности у то време. Елем, иде прича и ја објашњавам то моје што ја радим на интернету. Они у то време нешто нису били добри са нетом и компјутерима, па је тешко било и објаснити шта ја то тачно радим. Међутим у току разговора свој тројици нон-стоп звоне мобилни телефони и они непрестано причају са неким девојкама. Свако од њих је разговарао са 2-3 девојке, а при том нису неки Дон Жуан типови.
Мени је то било толико фасцинантно да сам морао да питам о чему се ради и одакле све те силне девојке? Где их налазе? Одговор је био – на интернету. Рекох: “Чекај брате, ја живим од интернета, а нисам видео ни једну рибу нигде?!” и онда ми они кроз смех испричаше о Мирц-у и ирц каналима (врста четовања) и о систему који имају за мување риба. Елем, да не ширим причу даље, хтео сам да испричам анегдоту о једном од та три моја другара – о Гаји.
Гаја ради у једној безбедносној служби и тада је набавио компјутер на рате да би могао да “мирц-ује”. До сада је то радио код другара са његовог компа и сада је морао да унапреди технику. Договоримо се да му ја помогнем да повеже комп и постави систем, а да он мени покаже како се то користи. За пар сати поставимо ми систем, инсталирамо програм и он мени објасни све тајне заната.
Пар дана касније, ја куцкам преко мирц-а, кад звони телефон и зове ме Гаја сав успаничен: “Брате, покачио сам се са неким ликом преко мирц-а и он ми прети да ће да ми пошаље вирус и спржи компјутер! Ја сам угасио комп и извукао кабл из модема и струје, јер може сада нешто да ми уради?”. Мало је рећи да сам умро од смеха.
Наравно хитно је организована кафа да се исконсултујемо и видимо шта се то десило. Дупе смо му померили од зајебавања.
Ево шта се десило. Гаја је на мирц-у имао ник (nick – надимак) Shadow и под тим ником је мувао рибе. Е онда једног дана кад се улоговао на мирц, на своје изненађење, види да је његов ник заузет. Неки лик се први улоговао и узео тај ник. Е сада овај се изнервира и куцне овом лику “Брате, није у реду да ми узимаш ник. Shasow је мој ник!”, овај други му одговори и они се попичкају у року од одмах и падну претње. Е сада, овај други лик је био искуснији од Гаје на нету и погледа његов профил. А Гаја када је попуњавао профил, онако неискусно, све лепо написао. И име и презиме, и адресу, телефон…
Каже овај лик “Еј Гајо Петровићу, немој да ти дођем тамо у Савску 33, па ћу онда да ти… бла бла”. Гаја се шокира одакле сада овај то зна и почне “Добро брате – извини. Хајде буди човек, што си на крај срца”, е сада овај не да: “Нема сад извини, нема сада човек, видећеш ти кад ти сада пошаљем вирус и спржим рачунар.” И ту настаје хаос, Гаја гаси комп, вади кабл из струје и зове ме у помоћ. :)
Скоро годину дана касније, опет се нисмо видели пола године и овај инцидент је давно заборављен, а ми седимо на кафи и причамо. Гаји звони телефон и он док ми причамо нешто мрмља у телефон. Ми настављамо да причамо све до момента када ја почињем да распознајем рачи и капирам да овај некоме прети и говори нешто типа: “Мамицу ти ј…..! Где си пич.. смрдљива, долазим по тебе…” и мало касније спусти слушалицу и настави са нама најнормалније разговор.
Гаја је иначе тотална пања од човека, другарчина и не би ни мрава згазио колико је то добар дечко. Ја у шоку рекох: “Брате, са ким си то тако причао?”. Е тада Влаја и Раја крећу да се смеју и причају ми како нисам у току и не знам ја колико је Shadow зајебан и како прогони оног лика већ годину дана као сенка и плаши га.
Гаја ономад реши да се освети оном лику и преко IP адресе и службе у којој ради сазна све податке оног лика. И име и презиме, адресу, име жене, где ради, када ради, телефон… све. И онда креће да га зове месецима и да му прети како ће му Shadow доћи главе. Наравно сада су улоге обрнуте и овај други је у фазону: “Добро брате, буди човек. Извини! Докле више…”.
Поука ове басне је – децо, чувајте се на интернету.
Најновији коментари