Screen Shot 2014 08 01 at 23.10.12

Prica o senci (aka Shadow)

Imam ja te neke anegdote koje ne bih da ostanu zaboravljene. Osnovna ideja ovog bloga jeste da ih napišem da se ne zaborave, ali samo one koje mogu… Nažalost većina anegdota ne može biti ispričana jer se radi o klijentima, tipovima na vlasti, direktorima, političarima i slično. Evo jedne:

Mesto dešavanja – Beograd, vreme dešavanja – tamo negde devedesetih godina

Tada je internet još bio na samom početku. Da bi otišao na internet, morao si da uplatiš sate kako bi preko modema i telefona mogao da se ukopčaš na web. U to vreme ja sam imao uspešan globalni web shop koji sam vodio iz svoje spavaće sobe.  Posao je išao super i ja sam uspešno kršio međunarodne sankcije jer je Srbija tada bila pod tim ekonomskim sankcijama.

E, u to vreme odem na kafu sa tri svoja školska drugara. Nismo se videli još iz vremena osnovne škole. Za potrebe priče zvaćemo ih Raja, Vlaja i Gaja.

Raja studira, Vlaja vozi taksi, a Gaja radi u jednoj od službi bezbednosti u to vreme. Elem, ide priča i ja objašnjavam to moje što ja radim na internetu. Oni u to vreme nešto nisu bili dobri sa netom i kompjuterima, pa je teško bilo i objasniti šta ja to tačno radim. Međutim u toku razgovora svoj trojici non-stop zvone mobilni telefoni i oni neprestano pričaju sa nekim devojkama. Svako od njih je razgovarao sa 2-3 devojke, a pri tom nisu neki Don Žuan tipovi.

geek-girls

Meni je to bilo toliko fascinantno da sam morao da pitam o čemu se radi i odakle sve te silne devojke? Gde ih nalaze? Odgovor je bio – na internetu. Rekoh: “Čekaj brate, ja živim od interneta, a nisam video ni jednu ribu nigde?!” i onda mi oni kroz smeh ispričaše o Mirc-u i irc kanalima (vrsta chatovanja) i o sistemu koji imaju za muvanje riba. Elem, da ne širim priču dalje, hteo sam da ispričam anegdotu o jednom od ta tri moja drugara – o Gaji.

Gaja radi u jednoj bezbednosnoj službi i tada je nabavio kompjuter na rate da bi mogao da “mirc-uje”. Do sada je to radio kod drugara sa njegovog kompa i sada je morao da unapredi tehniku. Dogovorimo se da mu ja pomognem da poveže komp i postavi sistem, a da on meni pokaže kako se to koristi. Za par sati postavimo mi sistem, instaliramo program i on meni objasni sve tajne zanata.

Par dana kasnije, ja kuckam preko mirc-a, kad zvoni telefon i zove me Gaja sav uspaničen: “Brate, pokačio sam se sa nekim likom preko mirc-a i on mi preti da će da mi pošalje virus i sprži kompjuter! Ja sam ugasio komp i izvukao kabl iz modema i struje, jer može sada nešto da mi uradi?”. Malo je reći da sam umro od smeha.

Naravno hitno je organizovana kafa da se iskonsultujemo i vidimo šta se to desilo. Dupe smo mu pomerili od zajebavanja.

Evo šta se desilo. Gaja je na mirc-u imao nik (nick – nadimak) Shadow i pod tim nikom je muvao ribe. E onda jednog dan kad se ulogovao na mirc, na svoje iznenađenje, vidi da je njegov nik zauzet. Neki lik se prvi ulogovao i uzeo taj nik. E sada ovaj se iznervira i kucne ovom liku “Brate, nije u redu da mi uzimaš nik. Shadow je moj nik!”, ovaj drugi mu odgovori i oni se popičkaju u roku od odmah i padnu pretnje. E sada, ovaj drugi lik je bio iskusniji od Gaje na netu i pogleda njegov profil. A Gaja kada je popunjavao profil, onako neiskusno, sve lepo napisao. I ime i prezime, i adresu, telefon…

Kaže ovaj lik “Ej Gajo Petroviću, nemoj da ti dođem tamo u Savsku 33, pa ću onda da ti… bla bla”. Gaja se šokira odakle sada ovaj to zna i počne “Dobro brate – izvini. Hajde budi čovek, što si na kraj srca”, e sada ovaj ne da: “Nema sad izvini, nema sada čovek, videćeš ti kad ti sada pošaljem virus i spržim računar.” I tu nastaje haos, Gaja gasi komp, vadi kabl iz struje i zove me u pomoć. :)

Skoro godinu dana kasnije, opet se nismo videli pola godine i ovaj incident je davno zaboravljen, a mi sedimo na kafi i pričamo. Gaji zvoni telefon i on dok mi pričamo nešto mrmlja u telefon. Mi nastavljamo da pričamo sve do momenta kada ja počinjem da raspoznajem rači i kapiram da ovaj nekome preti i govori nešto tipa: “Mamicu ti j…..! Gde si pič.. smrdljiva, dolazim po tebe…” i malo kasnije spusti slušalicu i nastavi sa nama najnormalnije razgovor.

Gaja je inače totalna panja od čoveka, drugarčina i ne bi ni mrava zgazio koliko je to dobar dečko. Ja u šoku rekoh: “Brate, sa kim si to tako pričao?”. E tada Vlaja i Raja kreću da se smeju i pričaju mi kako nisam u toku i ne znam ja koliko je Shadow zajeban i kako progoni onog lika već godinu dana kao senka i plaši ga.

Gaja onomad reši da se osveti onom liku i preko IP adrese i službe u kojoj radi sazna sve podatke onog lika. I ime i prezime, adresu, ime žene, gde radi, kada radi, telefon… sve. I onda kreće da ga zove mesecima i da mu preti kako će mu Shadow doći glave. Naravno sada su uloge obrnute i ovaj drugi je u fazonu: “Dobro brate, budi čovek. Izvini! Dokle više…”.

Pouka ove basne je – deco, čuvajte se na internetu.

Leave a Reply