Тамни прозори

Пре неки дан јездих, ја недостојан, по светој земљи Косовској. Колико се год трудисмо ипак у Пећ стигосмо по мраку. Вече, време између седам и осам сати. Напољу тамна ноћ али не само споља него и изнутра.

Клизимо полако улицама Пећи и ја се сетих књиге која се зове Суноврат, у којој је описана Пећка драма на саветовању команданта прве, друге, треће армије и одбране Београда без присуства врховне команде 29.11.1915. године уочи повлачења преко Албаније. Памти Србине! Ако тебе заборавим Јерусалиме нека ме заборави десница моја.

Пролазимо поред много вишеспратница од 4,5 и 6 спратова. На некима светле један или два прозора, а на некима ниједан. Нису прозори тамни од неке фолије која је на њима – не. Нема ко да упали светло изнутра. Где су станари? Отишли! Када ће се вратити? Никад, кажу они који се разумеју у косовске прилике.

На Косову влада епидемија, не малих размера, карцинома! Пре није било да се дешавају побачаји или да се не може родити дете. Ово сведоче лекари на Косову. Све ово су они добили као ”дар” од својих покровитеља чијим именима су крстили улице на Косову. Такав ”дар” се не даје ником ако је онај који дар даје човек, а не демон.

Примајући тај ”дар” превидели су да је западна ”љубав” горча од пелина. А наша народна каже, отето је проклето. То се тамо сада на делу показује. О томе причају и неки стари Албанци али ко њих слуша. Клинтон не разуме шиптарски.

Кажу нам да видите колико је тамних прозора у Приштини! Питање које се намеће само до себе, а шта је са Србима који тамо живе? Њих штити Божија благодат коју ови други немају. Не каже наш народ, немој па се не бој. Сведоче они који су упућени у Косовску стварност, да уколико добију од пропале Европе ”бели шенген”, Косово ће за неколико месеци бити празно. Сетих се речи оца Тадеја! Да су ми причали не знам да ли бих поверовао, овако сам се сам рођеним очима уверио.

Сетих се још једне народне стрпљен – спашен. Стрпи се Србине и веруј, што је људима немогуће, Богу је могуће.

Ко сумња може се лако сам уверити. На Косову је огромно градилиште, веће него у Србији. Граде се читава насеља, пословни простори и много тога. Упућени кажу да су им странци запретили па они сад перу паре кроз ту изградњу. За кога граде кад народ одлази? Бог једини зна…

Стрпи се Србине, ничија није до зоре горела. Ко другоме јаму копа…

Овај текст преносим у целини како ми је дато. Ја нисам аутор. Дао сам реч да чувам идентитет аутора. Текст, што се мене тиче, долази са највишег места.

Leave a Reply