stari prozor bw1

Tamni prozori

Pre neki dan jezdih, ja nedostojan, po svetoj zemlji Kosovskoj. Koliko se god trudismo ipak u Peć stigosmo po mraku. Veče, vreme između sedam i osam sati. Napolju tamna noć ali ne samo spolja nego i iznutra.

Klizimo polako ulicama Peći i ja se setih knjige koja se zove Sunovrat, u kojoj je opisana Pećka drama na savetovanju komandanta prve, druge, treće armije i odbrane Beograda bez prisustva vrhovne komande 29.11.1915. godine uoči povlačenja preko Albanije. Pamti Srbine! Ako tebe zaboravim Jerusalime neka me zaboravi desnica moja.

Prolazimo pored mnogo višespratnica od 4,5 i 6 spratova. Na nekima svetle jedan ili dva prozora, a na nekima nijedan. Nisu prozori tamni od neke folije koja je na njima – ne. Nema ko da upali svetlo iznutra. Gde su stanari? Otišli! Kada će se vratiti? Nikad, kažu oni koji se razumeju u kosovske prilike.

Na Kosovu vlada epidemija, ne malih razmera, karcinoma! Pre nije bilo da se dešavaju pobačaji ili da se ne može roditi dete. Ovo svedoče lekari na Kosovu. Sve ovo su oni dobili kao ”dar” od svojih pokrovitelja čijim imenima su krstili ulice na Kosovu. Takav ”dar” se ne daje nikom ako je onaj koji dar daje čovek, a ne demon.

Primajući taj ”dar” prevideli su da je zapadna ”ljubav” gorča od pelina. A naša narodna kaže, oteto je prokleto. To se tamo sada na delu pokazuje. O tome pričaju i neki stari Albanci ali ko njih sluša. Klinton ne razume šiptarski.

Kažu nam da vidite koliko je tamnih prozora u Prištini! Pitanje koje se nameće samo do sebe, a šta je sa Srbima koji tamo žive? Njih štiti Božija blagodat koju ovi drugi nemaju. Ne kaže naš narod, nemoj pa se ne boj. Svedoče oni koji su upućeni u Kosovsku stvarnost, da ukoliko dobiju od propale Evrope ”beli šengen”, Kosovo će za nekoliko meseci biti prazno. Setih se reči oca Tadeja! Da su mi pričali ne znam da li bih poverovao, ovako sam se sam rođenim očima uverio.

Setih se još jedne narodne strpljen – spašen. Strpi se Srbine i veruj, što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće.

Ko sumnja može se lako sam uveriti. Na Kosovu je ogromno gradilište, veće nego u Srbiji. Grade se čitava naselja, poslovni prostori i mnogo toga. Upućeni kažu da su im stranci zapretili pa oni sad peru pare kroz tu izgradnju. Za koga grade kad narod odlazi? Bog jedini zna…

Strpi se Srbine, ničija nije do zore gorela. Ko drugome jamu kopa…

Ovaj tekst prenosim u celini kako mi je dato. Ja nisam autor. Dao sam reč da čuvam identitet autora. Tekst, što se mene tiče, dolazi sa najvišeg mesta.

Leave a Reply