Данас се углавном богатство дефинише количином новца који неко поседује и често се комбинује са концептом ”среће” међутим ја држим до једне друге дефиниције богатства коју сам преузео из православља.
Пре четири године када сам дошао до ивице свога постојања и када сам се мало запитао о смислу свега што радим, налетех на књигу Тима Фериса ”Четворочасовна радна недеља” коју препоручујем свима који се баве интернетом. Елем, у њој је била једна добра ментална вежба. Замисли да си добио на поклон 300.000$ и имаш недељу дана да их потрошиш на себе, узми папир и оловку и напиши шта би урадио. Али мораш да их потрошиш на себе и не можеш да купујеш станове, кола и јахте. Све остало је дозвољено што те чини срећним.
Узмем ја папир и оловку и помислим како је ово лака вежба. Међутим ту забодем једно пет минута не знајући шта да напишем и онда дигнем руке и помислим ”добро, после ћу то, ај да прочитам шта пише даље…”. А у књизи даље пише ”ако сте застали и нисте знали шта да упишете то је сасвим нормално јер већина људи који покрену посао временом забораве шта их чини срећним јер се само фокусирају на прављење пара”. Зато многи милионери нису срећни, а деси се и да по неки изврши самоубиство.
Поента приче је да си ти као клинац знао шта те чини срећним и требале су ти паре да купиш сладолед, купиш игрицу или да одеш у биоскоп. Паре су биле само неопходне за испуњење твоје личне жеље. Касније људи се уозбиље, отворе фирму, раде од јутра до мрака и гледају у стање на свом рачуну. Забораве на себе.
Често касније долази и до потпуно искривљеног покушаја ослобађања из овог стања које подругљиво можемо назвати ”дебели матори ћелавац у јагуару”. То ти је оно када изгубиш најлепше године у подизању фирме и прављењу пара, успут се угојиш од седења за рачунаром и онда када направиш те паре мало полудиш па у жељи да докажеш себи и другима да си успео ошишаш се кратко и купиш црвеног јагуара да се види. То је више дијагноза него ослобађање и богатство.
Елем, пре неки дан сам размишљао како сам после 4 године затворио круг и како ми сада треба три живота да стигнем да урадим оно што ме интересује. Сада бих без проблема урадио онај задатак са 300.000$ али за моја интересовања ми уопште не би требало толико пара иако је срећа неизмерна.
Бавим се каратеом, тренирам друге, читам, пишем о томе и снимам видео клипове. Потпуно сам заронио у то са мотивацијом коју сам имао када сам био клинац. Ту је и време са породицом, примећујем да старимо па уживамо док гледамо клинце како расту, уживам у показивању и објашњавању. Сада више ценим време проведено са родитељима и браћом. Поред тога историја ми је хоби, а проучавам и православље. Читам, пишем и истражујем са великом страшћу. Просто једва стижем све то, а посао је постао само посао. Мада ја тај посао такође волим и доживљавам га као изазов али не заузима ми више све време већ има своје место. Другим речима поново сам пронашао себе и осећам се богат.
Православни концепт богатства
Срећа и богатство су данас свима јасни термини и потпуно другачији од начина како се то дефинисало у средњем веку и из тога много можемо научити.
Концепт ”среће” или фортуне је увезен у новије време са запада и сви који су се бавили овим концептом су свесни колико је он бушан. На подсвесном нивоу то је она порука да радиш оно што те чини срећним у животу. Врло површан циљ и краткотрајни ефекат.
У старо време се користио термин ”богат”, међутим када се за некога каже да је богат не мисли се на количину новца који има већ је то врло релативан израз у смислу да ли је пронашао себе. Сама реч вам каже – богат је онај који зна за Бога. А ко зна за Бога? Хришћанско тумачење каже да је Бог у свима нама и да треба да пронађемо Бога у себи. Другим речима треба да пронаћемо себе, свој дар или смисао свог живота. Лепо је када себе пронађемо у подизању породице, деци, љубави или посвећености некој уметности или гајењу, изградњи, подизању, васпитању, писању…
Новац може бити корак ка правом богатству али само у случајевима када је потребан да би се бавили својим даром или када нема основних услова за нормалан живот – кров над главом, плаћање струје, уџбеници за дете, храна… дакле новац је само помагало. Новац сам по себи не гарантује срећу и чежња ка неограниченим количинама новца обично показује да свој смисао нисте пронашли.
Закључак, ти си ”богат човек” није увек у парама или чак и ако јесте паре су само посредник до правог богатства. Јер како православно учење каже, све је то лажни сјај – новац, моћ и слава, а спасени су они који знају за Бога. Они ће пронаћи спасење, а то спасење није масовно већ је врло индивидуално. Пронаћи бога значи пронаћи оно што волиш, свој мир или пронаћи свој дар. За некога је то живот на планини и чување оваца, за некога је то подизање имања, школе, цркве или града, за некога је музика, а за некога је то васпитање деце…
Шта је твој дар?