нађи оно што те чини срећним и пусти да те убије

Шта значи бити богат?

Данас се углавном богатство дефинише количином новца који неко поседује и често се комбинује са концептом ”среће” међутим ја држим до једне друге дефиниције богатства коју сам преузео из православља.

Пре четири године када сам дошао до ивице свога постојања и када сам се мало запитао о смислу свега што радим, налетех на књигу Тима Фериса ”Четворочасовна радна недеља” коју препоручујем свима који се баве интернетом. Елем, у њој је била једна добра ментална вежба. Замисли да си добио на поклон 300.000$ и имаш недељу дана да их потрошиш на себе, узми папир и оловку и напиши шта би урадио. Али мораш да их потрошиш на себе и не можеш да купујеш станове, кола и јахте. Све остало је дозвољено што те чини срећним.

Узмем ја папир и оловку и помислим како је ово лака вежба. Међутим ту забодем једно пет минута не знајући шта да напишем и онда дигнем руке и помислим ”добро, после ћу то, ај да прочитам шта пише даље…”. А у књизи даље пише ”ако сте застали и нисте знали шта да упишете то је сасвим нормално јер већина људи који покрену посао временом забораве шта их чини срећним јер се само фокусирају на прављење пара”. Зато многи милионери нису срећни, а деси се и да по неки изврши самоубиство.

Поента приче је да си ти као клинац знао шта те чини срећним и требале су ти паре да купиш сладолед, купиш игрицу или да одеш у биоскоп. Паре су биле само неопходне за испуњење твоје личне жеље. Касније људи се уозбиље, отворе фирму, раде од јутра до мрака и гледају у стање на свом рачуну. Забораве на себе.

Често касније долази и до потпуно искривљеног покушаја ослобађања из овог стања које подругљиво можемо назвати ”дебели матори ћелавац у јагуару”. То ти је оно када изгубиш најлепше године у подизању фирме и прављењу пара, успут се угојиш од седења за рачунаром и онда када направиш те паре мало полудиш па у жељи да докажеш себи и другима да си успео ошишаш се кратко и купиш црвеног јагуара да се види. То је више дијагноза него ослобађање и богатство.

Елем, пре неки дан сам размишљао како сам после 4 године затворио круг и како ми сада треба три живота да стигнем да урадим оно што ме интересује. Сада бих без проблема урадио онај задатак са 300.000$ али за моја интересовања ми уопште не би требало толико пара иако је срећа неизмерна.

Бавим се каратеом, тренирам друге, читам, пишем о томе и снимам видео клипове. Потпуно сам заронио у то са мотивацијом коју сам имао када сам био клинац. Ту је и време са породицом, примећујем да старимо па уживамо док гледамо клинце како расту, уживам у показивању и објашњавању. Сада више ценим време проведено са родитељима и браћом. Поред тога историја ми је хоби, а проучавам и православље. Читам, пишем и истражујем са великом страшћу. Просто једва стижем све то, а посао је постао само посао. Мада ја тај посао такође волим и доживљавам га као изазов али не заузима ми више све време већ има своје место. Другим речима поново сам пронашао себе и осећам се богат.

Православни концепт богатства

Срећа и богатство су данас свима јасни термини и потпуно другачији од начина како се то дефинисало у средњем веку и из тога много можемо научити.

Концепт ”среће” или фортуне је увезен у новије време са запада и сви који су се бавили овим концептом су свесни колико је он бушан. На подсвесном нивоу то је она порука да радиш оно што те чини срећним у животу. Врло површан циљ и краткотрајни ефекат.

У старо време се користио термин ”богат”, међутим када се за некога каже да је богат не мисли се на количину новца који има већ је то врло релативан израз у смислу да ли је пронашао себе. Сама реч вам каже – богат је онај који зна за Бога. А ко зна за Бога? Хришћанско тумачење каже да је Бог у свима нама и да треба да пронађемо Бога у себи. Другим речима треба да пронаћемо себе, свој дар или смисао свог живота. Лепо је када себе пронађемо у подизању породице, деци, љубави или посвећености некој уметности или гајењу, изградњи, подизању, васпитању, писању…

Новац може бити корак ка правом богатству али само у случајевима када је потребан да би се бавили својим даром или када нема основних услова за нормалан живот – кров над главом, плаћање струје, уџбеници за дете, храна…  дакле новац је само помагало. Новац сам по себи не гарантује срећу и чежња ка неограниченим количинама новца обично показује да свој смисао нисте пронашли.

Закључак, ти си ”богат човек” није увек у парама или чак и ако јесте паре су само посредник до правог богатства. Јер како православно учење каже, све је то лажни сјај – новац, моћ и слава, а спасени су они који знају за Бога. Они ће пронаћи спасење, а то спасење није масовно већ је врло индивидуално. Пронаћи бога значи пронаћи оно што волиш, свој мир или пронаћи свој дар. За некога је то живот на планини и чување оваца, за некога је то подизање имања, школе, цркве или града, за некога је музика, а за некога је то васпитање деце…

Шта је твој дар?

9 Comments

  1. Djole

    Veoma poucan tekst, nazalost mnogo mladih se pronalazi u porocima, mene takodje cini srecnim vežbanje karatea u prirodi uz zalazak sunca.

  2. Davor Tadic

    Sjajno…
    Da se samo 20% ljudi okrene ovom modelu vrednovanja svijet bi bio super.

  3. Milan

    Prelep tekst, duboki uvidi i vredne lekcije. Bilo bi lepo kada bi ste pokrenuli neka motivaciona predavanja ili razgovore sa srednjoškolcima, studentima ili čak osnovcima. Deci su potrebni pravi uzori i mudri ljudi.

  4. Jelena

    Novac sam po sebi ne garantuje sreću, tačno. A šta kad nema tog “posrednika” do pravog bogatstva? Kad nema tog “pomagala”? Novac nije sreća, ali nema sreće bez njega!
    Imam divan dar od boga i uživam dok radim to što volim. Ali time uglavnom uspevam da nahranim svoj ego, ne i porodicu. Ako me razumete… Relativan je ovaj pojam.
    I zaključak je isti kao u svim današnjim mudrovanjima o sreći: Radi ono što te čini srećnim u životu. Vrlo površan cilj i kratkotrajni efekat, kao što i vi rekoste u tekstu…

    • Истина, у праву сте. Хтео сам да напишем нешто слично али сам избацио из текста да не компликујем. Ипак, истина је да када недостају елементарне ствари у животу као храна, када је проблем плаћање основних рачуна, када фали кров над главом… онда је новац поприлично битан као међукорак.

      Хвала.

  5. Katarina

    Ne bih da pametujem, ali nekima na žalost, se prvo desi loša stvar pa počnu drugačije da sagledavaju život. Ali, nikad nije kasno…nauči se čovek kako da popuni listu na šta bi potrošio 300.000 a da nisu materijalne stvari. Neko pre, neko kasnije, ali je činjenica da smo svi alavi na pare i materijne stvari i odmah zamišljamo kuće, jahte, avione, a zapravo nam svima treba odmor i mir, zdravlje,porodica i prijatelji.
    Zato prvo idemo na jedan duuuuug put, gde upoznajemo nova mesta,nove ljude i što je najvažnije, sebe! Onda ulažemo novac u sve ono što može da donese neki boljitak svima nama. U Srbiji za takva ulaganja ima i previše mogućnosti! Eto, škola karatea, ili nove škole i vrtići, nove zdravstvene ustanove bez pompeznih najava ili gajenje voća i povrća starih, ne GMO sorti,ili obrazovanje svih koji to žele a nemaju mogućnosti, ili šta god vas privlači kao ideja,ali ste uvek mislili: Eeee, kad bi se neko setio pa ovo uradio, gde bi Srbija bila!

  6. Zorica

    Postovani Milose,

    koristim priliku da Vam se zahvalim za divne trenutke koje sam provela citajuci Vase tekstove. U svemu delim Vase stavove i razmisljanja, i prosto mi dodjete kao potvrda da nisam sama u svojoj …pameti.
    Uz najlepse zelje, saljem Vam i od srca pozdrav!

    Zorica

Leave a Reply