Просто је невероватно какве мале драгуље можете купити по београдским антикварницама. Налетех тако једном приликом на читанку српског језика за 4. разред која се користила у Србији кад је још била под турцима. Малени уџбеник из 1899. године коштао је 10 евра и ја сам морао да га имам. :)
Читанка је на ћирилици, на 95 стране, штампана у Константинопољу (Цариград). Ево пар страница са кратким причама.
”Најлепше одело и украс” је лепа прича о томе како је важна унутрашња лепота, а не мода.
”Савет” је нешто што би и данас требали деци да причамо, да се мало застане и размисли…
Нисам имао појма да су постојали уџбеници и школе у Србији за време турака. На задњој страни се може видети које све уџбенике сте могли тада да купите књижарници Л. Крстића која је била у Цариграду.
Још је интересантније где су се налазиле књижнице господина Крстића – Битољ, Охрид, Прилеп, Скопље, Приштина…. али и Корча у Албанији, Солун у Грчкој, Костур (Касторија) у Грчкој… Лепо да се човек замисли над речима историчара Радована Дамјановића који често помиње како је север грчке укључујући Солун и Халкидики био већински насељен нашим становништвом и како је након пропасти Отоманског царства и Балканских ратова ово становништво лагано хеленизовано. На ово је највише утицало насељавање Грка који су избачени из данашње Турске.
Слично је било са потурицама које је Карађорђе протерао из Србије. Населише се по Косову и Македонији где је турска власт још постојала. Касније од њих настадоше Албанци…
Главни утисак који добијам од разгледања ове књижице је да су овде пре само нешто више од 100 година Турци издавали наше уџбенике. Мислите о томе… чини ми се да не ценимо довољно то што имамо своју државу.
За краје ево целе читанке у .пдф формату:
Citanka za IV za vreme osmanskog carstva
Beograd nije bio turski grad 1899-te. Delovi današnje Srbije jesu – Vranje, Leskovac, Novi Pazar, Priština… To je udžbenik za te delove tadašnjeg tirskog carstva,.
Истина, изменио у тексту. Хвала.
“… čitanku srpskog jezika za 4. razred koji se koristio u Srbiji kad je još bila pod turcima. Maleni udžbenik iz 1899. godine …”
Teško da se ova čitanka iz 1899. godine koristila u Srbiji koja je još bila pod Turcima.
Srbija je stekla nezavisnost 1878 na Berlinskom kongresu, tako da je verovatnije da se čitanka u to vreme koristila u još neoslobođenim delovima Srbije koji su bili pod okupacijom Turske, pogotovo ako se uzme u obzir u kojim gradovima se mogla kupiti.
Da, upravo tako. Odnosi se na deo Srbije koji još nije bio oslobođen.
Miloše, sjajno pišete! Da li znate nekog sličnog ko isto tako piše dobro a zna engleski, voleo bih da se javi na mail dejan.guru@gmail.com, da ga uključim u jedan interestantan projekat na kojem radim.
Hvala najlepše,
Dejan
Србски језик је био после турског ЗВАНИЧАН ЈЕЗИК НА ОСМАНЛИЈСКОМ
ДВОРУ….
У последње време мислим да Турцима дугујемо искрено извињење за уврежени анимозитет према њима у Српском народу, а Евлији Челебији монументалан споменик на Калемегдану. О каквих 500 година “ропства под Турцима” је реч? Како је било у средњем веку у остатку Европе? Када је уставом укинуто ропство у Србији, а када у САД? Срби су размажено дериште Османске Империје, недостојно историје своје.
Nista neobicno,apsolutno se slazem sa candraguptom istorija je uvjek odraz sadasnjeg trenutka te se objavljuje ono sto je u sadasnjem interesu,a ono sto nije se eliminise.
Поштовани Милоше, нисте исправили онапку: “Naleteh tako jednom prilikom na čitanku srpskog jezika za 4. razred koji se koristio u Srbiji kad je još bila pod turcima. Maleni udžbenik iz 1899. godine […]” — Срдачан поздрав
Решено, хвала.
Видим, Милоше, и Турци су нам увалили Вукову ћирилицу, не само Аустријанци.
Нису нам Турци ништа увалили, Србија је прихватила Вукову реформу.