Ових дана лаж је представљена као победа. Патријарх српски прогласи велико помирење, београдски медији све лепо осликаше, а верници фанатично повикаху ”слава Богу” и дође до велике победе… али да ли је тако?
Пре скоро 20 година је Тоше Проески одпевао песму ”Тајно моја”. Та песма је толико јак утисак оставила на мене и моју драгу да смо изненада решили да одемо на пар дана у Македонију мало и пробамо гравче на тавче. Тада смо били први пут у Македонији у Охриду.
Тих година тај певач је био јако популаран у Београду, заједно са Тијаном Дапчевић и Каролином. Рекао бих да је поново почео да се буди дух јединства између Срба и Македонаца. Међутим, 2007. године Тоше је погинуо у саобраћајној несрећи, а ја сам био убеђен да ту нешто смрди и да је уствари убијен.
Американцима није одговарало поновно отопљавање односа Србије и Македоније. Сећам се да је тада у Београду ”демократска” власт вршила притисак на радио станице да се пушта више страна музика. Тоше је страдао у Хрватској, Тијана Дапчевић напрасно изгубила популарност, а Каролина се вратила у Македонију.
Неко ће рећи да сам луд и да за то нема доказа али ја причам оно што је био мој осећај тада. Убиство музике је био само један у низу дешавања у Македонији. Пре тога је 1995. био атентат на председника Киру Глигорова који је иначе дан раније подржао идеју Милошевића о заједничкој држави.
Наравно американци су били креативни као и увек и подметнули су експлозив само један дан након посете Милошевића, користили су експлозив ЈНА и оптужили српску страну за тај атентат. Каснијих година све су добро затрпали изјавама званичника, новинским чланцима, википедија резултатима и једним документарним филмом.
На крају, македонско питање је увелико решено у Куманову. Тамо су амери искористили Албанце, своје савезнике на Балкану, да подигну оружану побуну у Куманову и тиме уцене македонско руководство да се окане идеје Југославије и да крену путем независности коју ће штитити НАТО. Да ли мислите да је Куманово случајно изабрано као место сукоба?
Споменик у Куманову некад и сада. Некада је тамо био огроман споменик српским јунацима Кумановске битке, а данас споменик припадницима ОВК.
У Куманову су се појавиле оружане групе Албанаца. Ту је било нешто локалних Албанаца али главнина је дошла наравно са Косова, а све је оркестрирано у америчкој бази у Бондстилу. Било је неколико битака са Албанцима у Куманову од 2001. до 2015. године. У некима су учествовале и наше јединице које су помагале Македонцима и Албанци нису могли да победе али је та оружана побуна и криза коришћена да притиска македонске власти да буду послушне.
2001 године потписан је Охридски споразум којим је гарантовано да ће у војсци бити барем 30% Албанаца, уводи се албански као други језик… међутим настављају се сукоби и демонстрације све до 2015. године када је новим договором направљена једна веома климава власт коју запад може лако да сруши кад год жели уз помоћ Албанаца и отворен је пут ”албанизације” Македоније.
Пре две године Македонија бива примљена у НАТО. Међутим, човек не може да се не запита зашто? Зато што је пре Македоније у НАТО примљена Грчка, Бугарска, Албанија и Црна Гора. У случају било каквих сукоба са Албанцима, ако би Србија пробала да одбрани Македонце, околне НАТО земље (Албанија, Бугарска и Грчка) имале би право да бране Македонију од нас јер је она део НАТО савеза. Шах мат.
Тиме је ефективно легализовано стање за време окупације током II светског рата и Македонију би поделиле управо те земље.
”Договор” из 1959.
Е сад пошто смо мало обновили новију историју вратимо се на ”велико помирење” које је наша црква прогласила. Медији и већина верника безпоговорно су аминовали потезе цркве јер се патријарх не доводи у питање. Међутим, треба да разумемо да ми православни светосавци морамо исповедати Истину јер је Бог рекао: ”ја сам пут, истина и живот”.
Сусрет 7. маја патријарха Порфирија и америчког амбасадора Кристофера Хила
Истина је да се, само пар дана раније пре овог ”помирења”, патријарх сусрео са америчким амбасадором Кристофером Хилом о чему су медији извештавали.
Па се даље каже да је помирење постигнуто на темељу договора из 1959. године, а тај договор из 1959. године је био изнуђен од стране комунистичке тајне службе УДБА као први корак стварања македонске нације.
Да подсетим само да је пре доласка комуниста владика Николај службовао у Македонији у Орхриду и да после више није смео да се врати због комуниста иако би био изабран за патријарха. Он је из логора Дахау морао да иде у емиграцију где га је касније УДБА и убила 1956. Служба је убила и два српска патријарха јер нису хтела да признају Македонску архиепископију. Патријарх Гаврило V је ”мистериозно” умро 1950., а за њим и следећи патријарх Викентије је ”мистериозно” умро 1958, када служба на чело доводи патријарха Германа који следеће године проглашава ”македонску архиепископију” и тада долази до тог ”договора” из 1959.
Е па сада, признањем овог договора из 1959. СПЦ одобрава све ове смрти које је УДБА починила, а којих је било још много везано за ову тему.
Неки кажу да је ово добро јер се овако ипак Македонска црква враћа канонски нама. А ја вам кажем да је то замка, јер за добијање аутокефалије је управо потребно да се македонска црква врати СПЦ и да је СПЦ призна. ”Македонска црква” и УДБА су направили грешку у корацима 1967. године јер су само прогласили аутокефалност. Једини начин да канонски после тога добију аутокефалност је да се прво врате нашој цркви.
Најгоре од свега је што је Синод СПЦ унапред рекао како ”како неће условљавати” сестринску цркву.
Из саопштења Синода
ДОПУНА: За време писања овог текста стигла је вест да је ”СПЦ признала аутокефалност ”македонске цркве”. Само два дана касније након наводног ”помирења” долази до признања аутокефалности. Ово је најбржа аутокефалност у историји хришћанства.
Тиме је господин Порфирије приказао своје право лице а посета америчког амбасадора је добила смисао. Све се лепо покрива медијски и ради по принципу ”не мешајте се, ви сте глупи, јер љубав побеђује, овде се ради о вишим интересима…. не разумете ви то.” Већина верника збуњено гледа и виче ”амин” са пуним поверењем. Жалосно.
Каже се да је гласање било једногласно али дан раније су обављене ”кадровске” смене. Па су тако бањалучки Хризостом и Крушевачки Давид смењени јер им је ”истекао мандат”.
Саопштење Синода.
Демагогија на делу. Да будемо једно, па зато ево аутокефалија!
Патријарх Викентије и Гаврило V би животе сачували да су само једно мало ”да” изговорили. Ни патријарх Герман, нити патријарх Павле се нису усудили да ураде то што је данас Порфирије урадио.
Остаће да одјекују у вечности речи светог Јустина Поповића који је за МПЦ је рекао : „Овако катастрофално неправославним и судбоносно кобним решењем питања Македонске православне цркве – Свети Сава је поново спаљен. А са тим: спаљени и сви свети догмати, и сви свети канони Православне Цркве Христове. Зато такозвана Македонска православна црква – у самом њеном настанку је њен нестанак …“
Српска црква у Македонији
У Охриду, за кога кажу да је некада имао 365 цркава, смо видели Немањићке манастире и цркве на којима пише ”Македонска православна црква”. То ме је дубоко повредило. На фрескама Немањићи краљеви наши, а тамо нека црквена организација својата нашу историју.
Треба ли подсећати да главни град Душановог царства био у Скопљу? Треба напоменути да нека истраживања показују да је у Скопљу било и седиште Јустинијане Приме и да је српска црква само наставак цркве коју је поставио Јустинијан јер тако пише у Законоправилу Светог Саве. Цар Душан је владао целим Балканом. Македонија је на пола пута између Србије и Бугарске и она је кључ духовне обнове СПЦ.
Македонија је препуна цркава Немањића. Куманово је било седиште војске краља Милутина коју су чинили Кумани. Македонију су Срби ослобађали од Турака (и Албанаца), треба ли подсећати на чувену Кумановску битку? Треба ли подсећати на Балканске ратове да би се знало да Македонска посебност не може бити очувана без Србије и да би Бугари становништво одавно асимиловали, као и Албанци.
Црква св. Ђорђа у Нагоричану, обновио је краљ Милутин и ту је сахрањен последњи прави бугарски цар Шишман.
Једино исправно решење за нас јесте постојање Охридске архиепископије у оквиру СПЦ. То је максимум који се може дати а да има смисла историјски за нас и за Македонце.
Давање аутокефалије Македонцима би обезвредило постојање наше аутокефалије, јер шта то значи када сви имају аутокефалију па и народ који без наше помоћи тешко да ће опстати независтан? А друго, када се да аутокефалија Македонцима онда зашто је не би имали и Црногорци? Аутокефалија је паклени план духовног цепкања и уситњавања СПЦ.
Постојао је разлог зашто се литургија држала на црквено-словенском језику. Зато што је то био заједнички језик нас, Бугара, Румуна, становника данашње Албаније, Македоније, северне Грчке, Хрватске, добрих делова Мађарске, па чак и Молдавије и Русије. Зато се Пећка патријаршија простирала до Словачке! Сада се под директивом НАТО-а наша црква устињава како би се спречила било каква духовна обнова и јединство народа у региону.
Закључак
Црква нам је пуна екумениста, па и сам патријарх се изјашњава као екумениста, а то значи да се залаже за срдачне везе са цариградским патријархом Вартоломејом и папом у Ватикану. Они су за ”помирење”. Има још светосавских православаца у цркви али су скрајнути од стране оних које деценијама служба и ватиканска столица постављају на истакнута места.
Издаја се представља као победа, а верницима се манипулише медијски. Плашим се да ћемо своје заблуде поново плаћати животима своје деце или ћемо нестати. Ни једно ни друго ми се не свиђа.
Лажно се проглашава победа и помирење. Синод се бави политиком, а не вером и зато цркве остају празне јер већина људи осећа лицемерство и лаж. Бог је истина, а не лаж.
П.С. за крај нека песма Тошета Проеског ”Тајно моја”. Нека је овде… лепе су речи. Пева о љубави, ту је икона, ту је молитва можда неког подсети на нашу светосавску тајну. Иначе албум на коме је изашла ова песма зове се ”Синот божији”.
Твој лик сањам као икону,
нежну, блиставу, вечну.
Моја прва платонска љубав
чиста као суза.
Сада када сам одрастао
схватио сам шта си ти.
Дошао сам опет тајно моја
шаљем звезду да те позове.
Ништа се није променило
шушка јелка (молика).
Тамно је, тајно моја,
а у души светле фењери.
Све што имах, заложих
да ти певам под прозорима.
Да ли си још увек сама,
да ли тугујеш,
да ли осећаш?
Морам дотаћи
све висине света
да ипак откријем
шта ми значиш ти.
Коме пева?
Bas sam vam pre par meseci pisao da bi bilo lepo da se pozabavite srpskim kulturnim nasledjem u S.Makedoniji.
Nazalost zavoravili ste da pomene mucenika Arhiepiskopa Jovana koji je zarad jedinstva sa SPC zatvaran a danas je skrajnut na margine povodom ovog navodnog pomirenja.
SRBi su opet prevareni od svojih pastira zato sto autonomija MPC u okviru SPC je dogadjaj koji bi pozdravio svaki SRBin, a autokefalnost MPC je izdaja Crkve, Boga i SRBstva!
U manastiru Lesnovo monumentalna freska cara Dušana,monasi kao ne znaju ko je to.za njih je kraljević Marko,”prilepski pelagonijski vladar a ne Srbin .u svim manastirima koje su srpski vladari podizali,ista priča .strancima se ne govori da su to srpski srednjovekovni manastiri.ista priča u Treskavica,zrzi,Markovom manastiru,….kada mi ne znamo da čuvamo našu istoriju,tako nam i treba.vecina Srba pojma nema kakvo je naše kulturno blago,četrnaesti vek u Severnoj Makedoniji i zato to drugi koriste,koji nemaju veze sa tim.
Некада неке одлуке Цркве у почетку нису сасвим логичне људском уму јер исте могу директно происходити од Светог духа. Природно је да мајка Црква даје аутокефалију ћерки Цркви и на тај начин чува и брани канонски поредак наше Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.
Можда би требали да будемо срећни што је наша СПЦ у прилици да даје аутокефалност и остане на чврстом канонском путу у одбрани Православне вере.
Овим чином је раскол (рана на телу Цркве) трајно залечен.
И ми смо Божијом промисли давно добили аутокефалност и постали нови “Израиљ” одабрани народ који као такав има своју сврху и свој истинити пут који нам је дат.
Када је у питању јерес екуменизма, Црква Божија је живи организам који ће се природно одбранити од те опаке болести…
C-c-c šta drugo reći. Žalosno je kakvih bolesnika ima.
Лепо сте написали али сте промашили суштину.Македонска нација је западни хибрид и кукавичје јаје.Самим тим се суштина прављења нације и давање аутокефалности своди на анти српско деловање.Пример су наши отети Немањићки манастири који се излажу као њихова духовна баштина .Нација која је стара 70 так година треба да гради своје а не да отима туђе.Зато се у Украјини десио овај тужни рат јер су на силу од руса правили украјинце као и од срба македонце.А од шиптара никад неће моћи и њих никад нико неће моћи поделити ни завадити.
https://www.youtube.com/watch?v=LZLP2hpEvpw
12;30 Vrhovni kadar im se školuje u Vatikanu,šta više reći…
Једно велико хвала Милошу за ово зрно соли у разним папзјанијама од анализа и да се не исипе цели лонац :)
Да, др. Милане чули смо све то већ на вестима. Ја ћу опет рећи да нема ту ништа паметно. Предавати другима епархије које су нам оставили преци у аманет и то под притиском страних сила не може бити паметно, нити славе вредно.
У време када је Српска црква (основана у 9. веку, током акције покрштавања Срба-Далмата акцијом Св Фотија Цариградског) добила аутокефалност, 1220. године – територија данашње Северне Македоније била је под јурисдикцијом драчке митрополије (западни део) и Охридске АЕ Цариградске патријарчије. Зато је овај чин Српске цркве доказ историјске зрелости, због чега се иначе у Диптиху Цариградске патријаршије Српска црква налази иза древних патријаршија и Руске цркве, али – испред Бугарске цркве. Зато је и назив Цркве у Северној Македонији: Охридска Архиепископија у Северној Македонији… Она није – македонска – на томе инсистира Цариградска патријаршија!!!
Добро то је један део приче али се губи почетак. Архиепископија је била Сирмијумска, дакле најстарија епископија у Европи. Њу је Јустинијан преселио у Јустинијану Приму. Многи мисле да је то у Србији ја сматрам да је Јустинијана била код Скопља како сматрају многи старији историчари. Након што су Грци сломили Бугарску државу у оквиру које је био и велики део Срба, стварају Охридску Архиепископију. Е онда иде ово што сте ви навели. Дакле Охридска архиепископија је отета из наших руку поново и дата екуменистима васељенским.
Стим што се не слажем да су Срби покрштени у 9. веку. Било је то што сте написали али сматрам да су Срби као народ нису досељавани и да су раније називани другим именима и били део прво Ромејског царства, а затим и једно време део Хунско-Готско-Угаских државица и савеза. Хришћани смо од времена апостола.
Хвала на коментару Милане. Свако добро.
Dragi Milane srpska crkva nije dobila autokefal ost 1220 niti 1219 to je obična laž. Vaseljenski patrijarh je javno pred novinarima izjavio da nepostoji takav dokument nigde. Slavljenje 800 godina auto kefalnosti je obična popobska prevara shvati to. sloba45@gmail.com
Сувише је сумњиво хваљење православљем на хрватској латиници.
Драгољубе много сте оштри, а слабо се разумете. Горњи десни угао испод наслова имате заставицу да промените ћирилицу/латиницу.
Ја пишем на ћирилици, а белики труд се улаже да све буде и на латиници и ћирилици, због читалаца и гугла (СЕО). Тако већ годинама и онда дође Драгољуб… :)
Свако добро.
Српска је и ћирилица и латиница, Хрвати немају своје писмо, присвојили су све од Срба, таква нација јбг. лоповска.
У Београду је Охрид изгубио улицу која је била, симболично, непосредно уз Храм Светог Саве.
О томе чија је Охридска епископија спорили су се Грци, Бугари и Срби.
Михајло Идворски Пупин се кладио са бугарским амбасадором да ће Охрид после Великог рата бити српски, а не бугарски.
Звоно на цркви у Охриду даровао је Михајло Идворски Пупин.
“Новчаница” Вевчанске републике крај Охрида има лик Михајла Идворског Пупина.
А Београд укида Охридску улицу!
Kada je u hramu svsti Sava proglašena makedonska crkva za autokefalnu sa zvonare se zvonila katolička zvona u sred Beograda. Odkud i ko je naredio da se u hramu svetog Save stave katolička zvona ?????