elder

Два пророчанства о српској цркви

Размишљам о овим дешавањима око стварања лажне македонске цркве. Све се надам да ћу се пробудити и схватити да је све кошмар и да то наш патријарх није урадио нити је мислио да уради.

Испричаћу вам овде једно пророчанство које сам чуо са Свете Горе о нашој цркви. Када сам га чуо пре пар година, наравно одмахнуо сам руком, сматрајући да се то никада неће десити. Међутим, ствари су се промениле.

Сада се више не сећам ко је тачно то предсказао мада ми је речено. Мислим да се ради о старцу Гаврилу Бошњачком или Тадеју. Углавном прича каже да ће нашу цркву преузети јеретици који ће шуровати са Ватиканом, Грцима и Јеврејима и да ће то народ прозрети и како ће се  5 епископа одвојити и одвојити српску цркву од екумениста. Главни град Србије ће тада бити у Крушевцу.

Плашим се подела. Већ је било подела због Косова када је Артемије са својим монаштвом отишао у егзил и основао Епархију Рашко-Призренску у егзилу. Скоро смо имали поделе око стварања цркве у Црној Гори што је спречио владика Амфилохије. У Шамбезију у Швајцарској наша црква је потписала да се одриче свих епархија ван Балкана у корист ”васељенске” патријаршије. И ових дана имамо овај скандал око стварања македонске цркве. Па и врапцима на грани је јасно да покушавају да потпуно разбију СПЦ и уситне је на мале послушне делове.

Нажалост корона је покосила и Артемија и Амфилохија, ученике оца Јустина који су се борили. Да је Павле жив он би знао како да уједини цркву, а овако бојим се да нам пророчанство прети.

Јованово пророчанство

Не бих превише да дужим са причом већ ћу вам дати овде још једно пророчанство записано пророчанство записано пре 26 година. То су речи монаха архимандрита Јована који се 33 године подвизавао у пећини на врху Јелице изговорене 1996., исте године се и упокојио овај слуга Божији. Ево шта је он рекао:

”Има данас, на жалос и бруку голему, у Цркви оније што су потурени коно што кукавица потура јајце. Ви знадете да кукавица не зна праву мајку, него е у заблуди мислећи да јој је мајка она тица у чије гњездо је потурено јајце из ког се испилила.

Кукавица се, значи, одгаја преваром.

Младунче кукавице се обично изведе прије но младунци тице која енаправила гњездо, па кад се младунци тице домаћина изведу, младунче уљеза иг поизбацуе из гњезда. Тако тица домаћин сподиже убицу свое ђеце.

hqdefault 1

Подметнуто младунче кукавице избацује јаја из гнезда.

Е, тако ће ти бити у нашој Цркви кад сташу ови потурени. Мајка Црква ће иг гаити, школовати, рукополагати, хиротонисати, градити им дворове, куповати лимузине и коешта, a они ћe, кад ојачају и здомчају кормило Цркве, почети д-избацују из
њеног крила њену рођену ђецу.

Живи били па виђели.

Ал, не малакшите. Хришко ће се открити њина превара и народ ће им окренути леђа коно што е стално чињо у својој крстоносној истории. Јербо, народ је од памтивјека чуво и сачуво веру. А ти потурени ће почети да заедничаре, да се моле и саслужују с јеретицима ијако апостолска правила предвиђају најстроже казне за таке ништаке.

Кад је тамо тријестиг година четвртог вјека јеретик Арије, преко власти имајућиг, издејствово да га приме у црквено општење, тадашњи епископ се молио да Бог одузме живот или њему или Арију, јер није шћео да прекрши каноне, да се моли са јеретиком. И знате шта се догодило Арију, пред саму службу, и како е скончо свој живот?

Јабогме. Умро је нако како е и живљо.

Погано живљо. У погањштињи и скончо.

Чоек снуе а Бог одлучуе. Био ти у Русији неки митрополит Никодим Ротов. Он ти је био папин љубимац и слугерања. Велики екумениста, кои је мишљо да мож да сложи рогове у врећи, то-ес да може д-измири светлос и таму, католичку отпадију и православље. И он ти је бијо десна рука папе и екумениста у припреми лажног православног сабора. И знаш шта бидне ш њим?

Липсо е ко кер пред папиним ногама у Ватикану. Прије непуник дваестину година. Мешчини неђе тамо седамдесет осме. Тако ће ти бити и с овим нашим екуменистичким изродима, то-ес јеретицима.

Него, почек ви причати о Арију. Кад је оно Арије црко у клозету, попрође мено времена, и Цар доведе лажног епископа  Аријевог следбеника, неког Лупуса. Ондак ти народ Едесе престане д-иде у цркву и почне да с-окупља ван града. И тако су молитве вршене напољу.

Е, тако ће ти бити и кода-нас.

Живи били па виђели. Ја то нећу дочекати, ал ви оћете сигурно.

Кад безбожници здомчају влас у цркви, у патријаршији, највернији и најоданији ће им се супроставити. И због тога ће бити проћерани. Благо њима. Јер су блажени прогнани правде ради, по речи Господњој. Они ће ондак, Христа ради, оставити све и отићи у пуштиње. И народ ће иг познати. И доћи ће к њима. И тако ће се сачувати семе светосавско. И проклијаће. И доњети род. Дочекаћете најбоље време за спасење.

Кад лупежи завладају Црквом, ови што су потурени из кукавичјег јајцета, кад ишћерају учење Светијег Отаца из богословскиг школа, кад почну д-уводе коекаке новотарије, кад почну д-изврћу и преправљају учење Цркве, ви ћете морати по пуштињама да се молите. Људи ће уздисати и говорити да је дошло тешко време.

Неће људи бити у праву. Време је увек исто. Оно е Богом дано. Људи у том датом им чеперку времена могу бити добри или зли. Ти зли људи ће завладати у Цркви. Они ће прогонити праве хришћане, коно што е и казано у Светоме писму.

Е, то ће бити најбоље време за спасење!

Благо вама кои то дочекате.

Јел Бог ће бити с вама. Бог је свагда био на страни прогнаније.

Био и биће. Свагда, сада и у вјеки вјеков. А ви ондак, коно што су чинили наши преци у мукама, у прогонима, у невољама… подижте брвнаре по шумама и горама и тамо се молте Богу. По кућама ђе вас приме добри људи. А добријег људи је увјек било и биће иг док је свјета и вјека. И тако ћете, уз Божју помоћ, сачувати веру.
И сачувати Свето Предање.

Јербо е давно и-давно казано и у Светом писму записато да ће се дом безбожнички раскопати, а да ће колибе праведника цветати. Немојдете случајно да прилазите чаши коју држе јеретици, да не навучете проклество. Нипошто!

То није светиња, него отров змијски, ђавољи. Кад им окренете леђа, ондак ће у зликовцима прокључати сујета и злоба. И ђаво ће иг наговорити да вас прогоне и кажњавају. Ондак ће они глати да се слижу са световнијем властима. Почеће да им каче ордење, да им се улизују да би вас лашње прогонили.

И да би иг они штитили од народа!

Доћи ће време кад ће иг на службама и у њинијем дворовима чувати милицајци јер ће се бојати да не прођу ко онај владика Гаврило Мијакић и онај проклети Мардарије Корнећанин. Заборавиће они да е у Светом писму казано: Чега се безбожник плаши оно ће га и снаћи.

А ви се не бојте.

Јербо е у Светом писму још казано: Шта праведници желе оно ће им Бог и дати. Не бојте се.

Е, кад то време дође, драги мои, виђећете шта ће решето Божје д-учини.
Чудом ћете се зачудити ко ће веру д-изда. И још већим чудом ћете се чудити ко ће д-
устане да е брани.

Није случајно Господ реко фарисејима кои су тражили д-ућутка ученике: ако они ућуте, камење ће прозборити. Тако и то. Кад владике кукавне ућуте, страа ради јудејскога, калуђери ће прозборити, народ ће прозборити а Бог неће оставити ђецу своју без пастира. У свим временима Господ је пројавијо по неког пастира доброг.
Знате за Теодора Студита, Максима Исповедника, Марка Ефеског. На стотине страдалника и исповедника вере наше се ижњедрило од Христа до нас. Тако ће и у ваше време Бог послати пастира дброг, који ће бити спреман да живот свој дадне
за стадо свое. За веру своју. За Христа своега.

А ви?
Ви не малакшите, благо мене. И не бригајте споради тога што ће вас прогонити и кажњавати. Неће се они либити да посегну и за анатемама, кое ће бацати на праведнике. Споради чега?

Споради тога што ће бити у власти ђавола, кои ће им одузети расуђивање. И они ће пасти тако страшно, да њино срце неће бити ни-лјек милостиво, него ће кипљети
од зла и мржње. Они ће од мржње оћоравити и оглувљети.

И они ће клеветати, лагати, измишљати.

И чиниће братоубиства.

И оцеубиства.

И ђецоубиства.

Зато се на једном месту, у Светоме писму, каже да праведник брине и за живот свог живинчета, докле је у безбожника срце немилостиво.

А ви?

Ви се не бојте!”

 


Због црквени канона и безпоговорне послушности монаси и свештеници не смеју да се буне против цркве, па бих рекао да оно што желе да нам кажу понекад долази у форми пророчанства.

За крај нам остаје да се молимо да се ова пророчанства не остваре. Молим се да се црква дозове себи, да неко дигне глас у одбрану Пећке патријаршије и наше историје да не морам ја ништаван да причам о томе. Молим владике да на следећем сабору кажу оно што им је на савести, јер ко ћути он је саучесник у нечасним делима.

 

3 Comments

  1. Aна

    Многи верници сматрају да су Амфилохије и Атанасије радили за ватикан, због свега што се догодило са Артемијем. Шта Ви мислите о томе, или било ко што прочита овај текст? Ја сам збуњена (пометена), управо око ових личности, а верујем да када дође време све ће бити јасно као дан.

    • Па и ја сам наравно чуо те приче али Амфилохије пред крај живота некако испада баш супротно од онога што су причали. И ја сам збуњен најновијим дешавањима али рекао бих да је јасно да се ради на распарчавању цркве. Не верујем у пророчанства али ми се десило већ два пута да чујем неко пророчанство са Свете Горе и да се оно испуни. Када сам чуо наравно сматрао сам да је то глупост – а онда се десила Корона, па се десиле ковид пропуснице, па рат у Русији… Зато сам ово сада ставио ту нека стоји и надам се да се неће испунити.

      Треба само имати у виду да су ово рекли истакнути монаси који су цео живот провели у цркви, ваљда су неке ствари изнутра боље познавали од онога што ми данас видимо.

  2. Ко је овај ткз. Јован архимандрит, са Јелице планине што кажете? познавао сам га (Велисав (Јован монах) Сеничић) народ због дуге беле браде и изгледа га је звао Велисав Астроном! певао је недељом и Црквеним Празницима за певницом оближем храму Рођења Пресвете Богородице, био је лишен свештеномонашког чина и монашког пострига од + Василија (Костића) владике, или + Стефана (Боце) владике, живео је у пећини (али је имао и родитељску кућу која је изгорела у пожару, причало се да је од свеће коју је заборавио да изгаси, говорило се и од ватре у шпорету, помињало се и кандило да се разбило) испод Јелице планине у засеоку Сеничићи у Горачићи селу, носио је мантију и монашку скуфију и Крст напрсни, колико ми је у сећању чини ми се да је био у чину протосинђела или синђела у манастиру у којем је био, био је старешина оћу рећи настојатељ може бити да је био одликован Крстом напрсним као манастира настојатељ. Још нешто заборавих био је у Србији старој (Маћедонији) код Св. Николаја Охридског и Жичког (Велимировића), тамо је и замонашен и рукоположен, а шта је после било с њиме и зашто је био лишен… незнам, када је се упокојио сахранио га је 90 – их, година Милоје Стевановић (познатији као грешни Милоје) на сеоском гробљу у близини где је и живео, кажу да је он и о њему бринуо у болести. Сигуран сам да је ово од Милоја да је он ово поставио? но треба бити Опрезан имао је он и нека врло чудна ткз. откривења виђења? постоји нека књижица имао сам прилику да је прочитам, могуће је и да је био и у прелести? бар по ономе шта тамо пише!

Leave a Reply