Јеванђеље на распећу

Велика фрка се дигла око Мирослављевог јеванђеља ових дана али то не утиче превише на каријеристе у разним институтима. 

Наиме министар културе Маја Гојковић је решила да дигитализује ту књигу, убрзо затим кренуше повици да ће јеванђеље бити уништено ако се раскоричи, а убрзо након тога пуче брука јер испаде да су помешали стране када су последњи пут радили ту рестаурације 1998. године.

Замислите највреднија књига у историји српске писмености и помешане стране. Силне паре је држава одвајала за рестаурацију и чување те књиге али изгледа да је књига ипак оштећена. 

Са једне стране се нашао господин Топаловић који је организовао конференцију за штампу и скренуо пажњу на оштећења и помешане стране, а са друге стране се нашло министарство културе, Дејан Ристић као бивши директор Народне Библиотеке, бивша министарка културе Нада Поповић Перишић и тако даље. Бивша министарка је и најавила тужбу против господина Топаловића, а ја сам чуо и преко неких других извора да министарство разматра тужбу против њега.

Не видим зашто би министарство имало нешто против Топаловића јер је он једини нешто урадио за јеванђеље и српску културу и то у својој приватној режији. Он и ауторска задруга ”Досије” су направили фототипско издање књиге које сам имао прилику да прегледам у књиговезници манастира Хиландар и морам рећи да је та књига урађена заиста врхунски. 

Изгледа да су сви знали за оштећења и помешане странице јеванђеља али су ћутали годинама да не пукне брука па је јеванђеље из Народне библиотеке померено да се чува у трезор Народне банке. Наводно тамо су бољи услови. Рекао бих да су тако били сигурни да неки независни истраживач не дође у посед књиге.

Министарство је и раније говорило да је фототипско издање које је урадила кућа ”Досије” уствари фалсификат што ми никако није било јасно. Књига верно показује сваку страницу Мирослављевог јеванђеља. Они њих оптужују да због тога што су благо побољшали контраст слике и сличне ствари да је то фалсификат што је потпуна глупост ако мене питате. 

Биће пре да се министарство плаши да ће због постојања тог фототипског издања оштећења која су настала за ових неколико деценија бити јасно видљива, као и то да су помешали стране.  Чини ми се да зато они нападају Топаловића и да су зато кренули брже боље да ”рестаурирају” књигу.

Да би сте боље схватили квалитет израде фототипског издања које је урадила кућа ”Досије” најбоље је да погледате видео горе.

Што се тиче оштећења јеванђеља, не ради се само о промешаним странама, већ о пропадању коже на којој су странице урађене и нестајању злата са малих сличица ”светлописа” или ”заставица”. 

Данас је у новинама био текст како је Мирослављево јеванђеље опет дигитализовано?!? Рекао бих да је то учињено по трећи или четврти пут али наравно у складу са демагошким текстовима које САНУ објављује често јер нема линка да погледате нити скинете ту књигу. 

Пре неколико година ја сам дао себи задатак да Мирослављево јеванђеље учиним доступним обичним људима па сам на свој сајт поставио .пдф књиге и извукао сличице у жељи да их људи користе у својим радовима.

Данас када куцате ”Мирослављево јеванђеље пдф” прво искаче мој блог па тек онда разне библиотеке. Много хиљада посетилаца је ту књигу скинуло за то време и она је постављена на разна места на интернету, што пре тога није било случај. Није то зато што сам ја јако паметан, већ зато што министарство културе на овоме није радило.

Мој пријатељ из књижаре ”Антикварне књиге” је за мене и њега направио у четири примерка репринт Мирослављевог јеванђеља у малом формату. Укоричили квалитетно у кожу да би некако дошли до књиге у неком примереном облику. Морали смо сами да се сналазимо јер министарство, музеји и институти за све ове године свог научног рада није нашло за сходно да одштампа јеванђеље у било ком облику.

Не може министарство, па ни држава, да приватизује јеванђеље и задржава право копирања за себе. На њу има право сваки појединац и сваколико српство у региону. Та књига није власништво министарства већ јој је поверена на чување и својим значајем за српство надилази границе Србије.

Нажалост у пракси пар сарадника у неком тамо институту дају сагласност да се нешто уради само ако се исплати за њихову каријеру или материјално. Практично испада да је књига у њиховом власништву и они је држе у заточеништву читав свој радни век како би добијали средства за пројекте.

Ако ми не верујете упитајте се зашто држава до сада није издала фототипско издање те књиге? Зашто смо ми лично штампали књигу за себе? Зашто фототипија није издата у Србији него су људи штампали у Јужноафричкој републици? Зашто не постоји превод текста на модерни српски језик? 

Не постоји превод Мирослављевог јеванђеља

Сад ће неко речи како не постоји превод? Па то је обично јеванђеље исто као и сва друга. Па није тако. Јел ви знате да је Вук Караџић преводио протестантску Библију тј. Нови завет? Зашто није превео са нашег Мирослављевог јеванђеља, него из немачких превода?

Наравно да постоје разлике. Рецимо код Вука и у Новом Завету СПЦ данас прво је јеванђеље по Матеју, а у Мирослављевом јеванђељу је прво најстарије јеванђеље по Јовану. Зашто је Јован померен на последње место? Није ли то због његовог оштрог става према Јеврејима?

Постоји једна књига која је анализирала текст и таксативно пописала који делови текста су слични неким другим јеванђељима али нажалост нико до сада није превео сам текст најзначајније књиге српског језика. 

Скоро сам имао вербални сукоб са Библијским друштвом јер су направили ”нови” превод Старог завета али из ”јеврејског оригинала”. Као није ваљао превод Ђуре Даничића из 1867. године па је професор Милин, иначе професор Богословског факултета, узео хебрејску Библију из Штутгарта из 1997. године па уподобио текст како треба. 

Објашњење са сајта друштва

Помислили би сте да се ради о некој секти, међутим ради се о људима из СПЦ који имају благослов за ово од СПЦ. Они су направили своје мало удружење да преводе и продају књиге, путују на конференције и не би ме чудило да користе стране фондове за ове пројекте. Ипак екуменисти и Израел не седе скрштених руку знају они да вредних ”истраживача” и ”тумача” увек има и да само треба то мало помоћи.

Једно од питања које сам им поставио је зашто нису превели Мирослављево јеванђеље или Законоправило Светог Саве него су узели да исправљају превод који је добар. Видим да су након тога обрисали ту ФБ страну.

На почетку беше реч

Мирослављево јеванђеље почиње речима: ”На почетку беше реч и реч би од Бога и Бог би реч. ” Порука је више него јасна, на почетку самосталности наше државе и српског идентитета беше Мирослављево јеванђеље. 

Ако дозволимо да нам мењају речи у књигама промениће нам веру и историју. Још горе је када не знамо шта у њима пише већ само стоје на полицама. До постоји ваљан превод јеванђеља и да је књига доступна људима свима би врло јасно било да су стране помешане. 

Сматрам да би књигу из трезора Народне банке требало померити у музеј СПЦ. Неко ми рече како то није тако једноставно јер је потребна ”комора са угљен диоксидом”. Та комора свакако прати књигу и сматрам да то не би био проблем али рекао бих да овој књизи не фали комора са угљен диоксидом него љубав. 

Та књига је 700 година чувана у Хиландару и када је Александар Обреновић донео у Београд стручњаци су били фасцинирани како је тако стара књига очувана. Практично је била као нова. Седам векова је била савршено очувана подрумима манастира, а данас нам причају како фали комора за адекватно чување, а нажалост највише је пропала док су је ”адекватно чували”. 

Реченица ”писана за хумског кнеза Мирослава…” која одјекује у емисијама РТС-а је згодна да се сакрије прави смисао тог јеванђеља. Није српски него ”хумски”, није писана за Саву, него за Мирослава, није за краља него за кнеза.

Погледајте само та тумачења историје као да су изашла јуче из централног комитета. Демагогија и испразна фактографија. ”Не зна се” али ”богумили”, ”нема доказа” и ”претпоставља” се али уђе у све књиге и уџбенике. Нема Саве, нема српски, нема краља.

Ово је уобичајно тумачење у српским књигама и уџбеницима пренесено из доба Тита.

Јеванђеље је настало када је подигнут Хиландар да се над њим владари и архиепископи проглашавају. Јеванђеље иде руку под руку са Законоправилом Светог Саве, а Хиландар иде под руку са подизањем седишта архиепископије у Жичи. То је камен темељац српства а велики архитекта свега овога је Свети Сава.

Исправнији назив би био Хиландарско јеванђеље или Царско јеванђеље јер нема сумње да је и цар Душан над њим крунисан, као и цар Урош, Лазар и небројени многи патријарси владари српски.

За време комуниста књига је скривана, а чак је и послужила као подметач за ноге једној сарадници института. Касније је коришћена као поштапалица лажним вођама и као велики научни пројекат на коме ништа није урађено. И сада видимо да је и оштећена. Тужно је то. 

Једини књиговезац у Србији који је у стању да књигу повеже на исправан начин је Александар Ћеклић. Он је врхунски стручњак за стари књиговез са годинама практичног искуства. Он је заиста радио ”византијски књиговез” што је посебна техника којом је и Мирослављево јеванђеље повезано. Сарађивао је са многим научним институцијама и са Хиландаром одакле и долази препорука за њега.

У идеалном свету та књига би била враћена у књиговезницу Хиландара да се тамо обнови и чува али проблем је што је манастир данас у другој држави и није у саставу СПЦ већ Цариградске патријаршије. 

У том смислу би Србија једног дана када постане снажна требала да тражи екстериторијалност манастира, попут Ватикана, како је и гарантовано у царским повељама. Да манастир буде независтан а не као данас под капом Цариградске патријаршије која себе лажно зове ”васељенска”. 

Та књига треба да нас окупља и обнови, а не да се свађамо и отимамо око ње. 

Дакле ако желите добро тој Књизи, дигитализујте је, рестаурирајте је и поново укоричите ваљано. Затим је вратите у музеј СПЦ где јој је место, након тога преведите, чувајте и умножите књигу. И да учимо децу шта пише у тој књизи. 

Праштајте браћо, привиђа ми се.

И књига да буде изложена у храму Светог Саве и да лежи на Законоправилу Светог Саве јер је старија, и да дође председник Србије, и да дође Додик, и Кривокапић, и представници Срба у Хрватској, и из Македоније и из дијаспоре.  Патријарх ће бити ту и игуман Хиландара. Да присуствују литургији и да једни другима руку пруже. Да се српство окупи и помири испод једне књиге, испод једне цркве испод једне идеје. 

Даће Бог. 

Свети Саво, Симеоне и Анастасија помозите грешном народу српском да се врати себи.