kako sam izlečio astmu prirodnim putem

Како сам излечио астму природним путем, скинуо се са свих лекова и неочекивано смањио килажу

Како сам после 6 година коришћења пумпице, излечио астму за само недељу дана, природним путем променом исхране и скинуо се са свих лекова. При том сам успут изгубио 15кг тежине, иако ми то није био циљ.

Ово је моја лична прича о победи. Не знам да ли ће помоћи вама ако имате астму јер постоји много различитих варијанти астме, али надам се да ће вас инспирисати да истражујете и експериментише са исхраном. Немојте дозволити да су вам све наде у рукама лекара и фармацеутске индустрије која на вама зарађује јер се за многе болести излечење налази у промени навика.

Ја сам бивши спортиста, студирао сам ДИФ и имам поприлично  искуства из нутриционизма и спортске медицине. Са тренингом са почео кад сам имао 9 година и остатак живота био увек у фит форми. У средњој школи сам желео да будем лекар, међутим убрзо су студије са 4 године продужили на 6 година, па сам ја одустао и преорјентисао се на посао професионалног тренера. Од 18. године па до 30. водио сам Fitnes club Joe и помагао људима да смршају или набаце мишиће.

Са 30 година сам решио да направим преокрет и изађем из спорта јер у томе за мене није било пара. Од тада се поприлично успешно бавим развојем интернет послова. За то време сам такође врло успешно набацио неких 25кг тежине вишка и тада су кренули моји здравствени проблеми.

Добио сам повишени притисак, GERD, масну јетру и астму. Без обзира на сва претходна животна искуства, тај мој плес са астмом је једно велико отрежњење јер све што знате пада у воду. Испада да су лекови само козметика, да тренинг не помаже и да сте у суштини потпуно немоћни.

Мој пут ка излећењу није био једноставан, прво сам 5-6 година посећивао најбоље лекаре у земљи, најбоље приватне ординације, ВМА и потрошио на лекове и прегледе новца довољно за куповину једне гарсоњере. Од класичне медицине и свега тога помоћи није било. Ипак, помоћ је на крају дошла неочекивано са интернета.

Симптоми и класично лечење

Морам да кажем да излечење од астме сматрам једном од својих највећих борби у животу. Та болест се у мом животу појавила пре рецимо 8 година, када сам имао 32. Шуњала се следеће две године око мене и полако ме стезала за врат. На почетку сам добио пумпицу коју сам повремено користио. Међутим, временом је било све горе и на крају сам завршио са три године интезивног коришћења пумпице два пута дневно са 2-6 удаха у зависности од тога колико ми је лоше.

вентолин-пумпица-астма

Вентолин је један од почетних лекова за астму.

То што се удише на пумпицу су стероиди, додуше нису у питању свима познати анаболички стероиди који се користе за повећање мишићне масе, већ кортико стероиди. Већина лекара ће вам испричати причу како су то минималне дозе, како је то све јако сигурно и да су нежељене нуспојаве јако ретке. Међутим, када прочитате оно упутство за употребу које долази уз те лекове видећете да то није тако.

Данас су шансе да нађете квалитетног лекара јако мале. Али још је мања шанса да  се тај лекар заиста заинтересује за ваш случај и дођете до праве дијагнозе. Од срца вам препоручујем да не верујете слепо лекарима. Истражујте на интернету и обратите пажњу на исхрану и загађење средине јер ништа није баш како изгледа на први поглед.

Астма је аутоимуна болест, код ње имате проблем са дисањем и губите дах. Рецимо код мене се дешавало да ми плућа благо “пуцкају” пред спавање, као када имате бронхитис. Интересантно је што се то “пуцкање” дешавало само пред спавање, никада у току дана. Поред тога повремено сам имао утисак као да не могу да издахнем сав ваздух, као да се капацитет мојих плућа смањио.

Један јако карактеристичан симптом астме јесте да вам је тешко да причате и да вас то много умара. С обзиром да сам тада у фирми имао преко 90 запослених, од којих је 15так било под мојом директном контролом у канцеларији јако ми је тешко пало то што не могу да причам. Почео сам да избегавам телефонске разговоре, састанке са клијентима, ручкове и на крају и све интерне састанке у фирми. Имао сам сјајну канцеларију али сам престао да је користим јер смо у фирми имали централну вентилацију и то ми никако није пријало за дисање. Почео сам да радим од куће.

Оно што је занимљиво је да лекари увек окривљују “стрес” као највероватнију узрок разних болести. Чини ми се да кад год лекар окриви “стрес” за ваше здравствене проблеме, знајте да у већини случаја нема појма шта вам је.

Да ствар буде још гора, нормална нуспојава удисања стероида на пумпицу је гљивична инфекција (candida) гласних жица што је код мене имало за последицу да ми је глас још слабији. Да би сте то решили морате узимати још један лек против гљивица. У сред те моје муке са астмом, дође до несташице тог лека у Србији… Ево један савет за све који имају астму од искусног колеге :), не морате бацати паре на фунгициде, довољно је да исперете грло раствором соде бикарбоне.

лекови за астму

Неки од лекова које сам користио – Seretid, Sumbicort и Avamust

Тестирао сам све. Од алергена на кожи и удисајних алергена, до CT плућа. Прошао сам цео спектар лекова од Ventolina, Beroduala, до Seretida и Simbicorta, …… Добио сам и три врсте стероидних капи за нос, јер се нос често запушавао и то је био један од окидача астме код мене. Једна од нуспојава последњих капи које сам користио је да хоће повремено да вам крвари нос од тога. Све у свему распад система!

Астма напад

Пре три године доживео сам “астма напад”, пре тога нисам никада чуо за то. То је стање код кога сте животно угрожени и можете лако да се угушите. На почетку лета сам покупио неки вирус који је отишао на плућа, па се та упала плућа искомбиновала са астмом. Нагло сам добио озбиљне проблеме са дисањем и плућа су ми јако свирала. Позвао хитну помоћ, хитна помоћ није могла да дође јер су били у гужви. Дежурна сестра ми је преко телефона објаснила да они тренутно ни немају те стероиде него да је најбоље за мене да ујутру одем код своје лекарке. Тотална немоћ – онај моменат када ти ни паре, ни снага, ни памет не могу помоћи. Ђаво је дошао по своје.

Имам снимак “свирања плућа” када је астма напад прошао. Снимио сам га за лекара и сачувао га да ме мотивише када поклекнем. Следећих 10-так дана је ово било моје нормално дисање. Ево снимка.

Завршио сам на ургентном одељењу у приватној болници и следећих 12 дана примао инфузије и стероиде не би ли се моје тело некако извукло. Провео 15 дана спавајући у седећем положају, јер нисам смео да легнем. Ако бих легао имао сам осећај да ћу се угушити од слузи у плућима.

инфузија-антибиотици

12 дана на инфузији, коктел стероида и антибиотика.

Будите сигурни да сам за тих неколико година пре астма напада покушао све што се тиче тренинга и дијета, али је ситуација била само гора. Вежбао сам у Wellnesland-у, чак смо направили теретану у фирми. Међутим када се доста угојите (20-25кг) масно ткиво почиње да утиче на хормонску равнотежу тела и више ни тренинг не помаже тек тако.

За тих пар година, био сам на ВМА, променио неколико доктора и на крају у најбољој приватној поликлиници нашао одличну лекарку. Моја докторка је била начелница одељена за тешке случајеве плућних болести у ургентном. И мада ја никако нисам спадао у те тешке случајеве, лечио сам се код ње у приватној ординацији где је радила. Не бих да помињем имена, али када је генерал Младић био болестан у Хагу, та докторка је ишла да га прегледа. Иначе, она је изузетан професионалац, јако драга особа и много ми је помогла када је било тешко.

Једном сам је питао да ми каже искрено јел могу ја некако да се излечим, добио сам искрен одговор да ћу по њеном мишљењу до краја живота морати да будем са пумпицом. Рече ми да код људи који добију астму као деца па је излече, па им се астма касније поново врати да код њих постоји вероватноћа излечења. Али да када неко добије астму као ја са 30. година први пут, скоро нема излечења у лекарској пракси. Био сам очајан.

За некога ко је цео живот био врхунски спортиста, сваки удах на ту проклету пумпицу је био као шамар.

Оно кад на море носиш инхалатор

Када сам мало ојачао, две-три недеље после тог астма напада, решимо ја и супруга да одемо са малим на море негде где је добар ваздух како бих се опоравио некако. Кажу људи на Тасосу има борових шума па одемо тамо, а затим још две недеље у Уранополис поред Хиландара (Атос). Ја сам на Атос ишао као клинац и некако сам инстинктивно осећао да ћу ту бити сигурнији јер ми је у сећању остало да је тамо ваздух добар.

тхасос-гоод-фор-астхма

За Тасос и Атос кажу да су ваздушне бање јер имају пуно борових шума.

Време сам проводио седећи у столици на плажи у хладу. Због проблема са дисањем нисам могао да пливам, а мени омиљено роњење није долазило у обзир. Када бих сео поред базена осетио бих мирис хлора који се користи за дезинфекцију воде и то би ме одмах гушило, када бих са лаптопом сео у хотелски lobby осетио бих мирис хлора у средствима за чишћење које су чистачице користиле да пребришу мермерне плоче и опет гушење… очај.

Са нама су били наши најбољи другари и никада нећу заборавити то како ни мој најбољи друг није могао да схвати шта се дешава. За људе ви изгледате споља нормално и нико не капира шта вам је. Време сам углавном проводио седећи поред базена или на плажи и гледајући малог и супругу како се купају.

Размишљао сам о малом и о томе да ли ћу преживети да га видим у средној школи. Морам да кажем да није само астма правила проблем, већ да сам те године 10так пута завршио у хитној помоћи због срчаних аритмија и високог притиска. Све се накупило. Имао сам времена за размишљање о смислу живота и читао сам књигу која ми је тотално променила живот. Та књига је у мом случају била на правом месту у право време.

После тог летовања, посао више није био на првом месту и чврсто сам решио да се борим. Да се борим на исти начин како сам се борио у спорту, на исти начин како сам вежбао у кимону. Да примам ударце и да ми поломе нос ако треба, али да без обзира на то наставим да корачам напред. Да затворим фирму ако треба и да оставим све, да се преселим на село или планину ако је потребно.

Једно је било сигурно, мој живот ће се променити.

Пут ка излечењу

Невероватно али Излечење је дошло са интернета на врло једноставан начин. Укуцао сам “how to cure asthma naturaly?” на Гуглу (енгл. Google) и налетео на серију чланака која ме је инспирисала да експериментишем са храном. Показало се као истина оно што је некада мој сенсеи говорио – “Знање је моћ”.

Десиле су се две ствари. Прво налетео сам на чланак Д. Моjера (енгл. D. Moyer) о природном излечењу астме, а друго мој физиотерапеут је игром случаја постао физиотерапеут нашег славног тенисера Ђоковића. Једном док сам био код њега на терапији због повређене ноге, ћаскамо тако необавезно и ја му кажем да сам прочитао у “TheGuardian” да Ђоковић не једе више житарице и да је то његова тајна успеха. Па упитах да ли можда име неку врсту интолеранције на житарице? Он ми одговори да нема интолеранцију у класичном смислу већ да је једноставно осетио да је много бржи и издржљивији када избегава житарице. Морам да кажем да тада још није изашла Ђоковићева књига “Сервирај за победу” из које се данас јасно може видети оно до чега сам и ја дошао експериментисањем на себи. Иначе препоручујем свима ту књигу.

У следећих пар недеља прегледао сам неколико докуметараца и прочитао пар књига на тему људске исхране и како се она променила кроз време. Решио сам да се храним на начин како су се хранили моја баба и деда, да једем праву храну и да на тај нечин избацим све токсине који праве хаос у мом организму.

Да вас не бих држао у неизвесности, дајем овде преглед мог личног рецепта којим сам излечио астму, али морам напоменути да ћу сваку ствар образложити мало детаљније у даљем тексту.

Рецепт за природно излечење астме

  • избацити из исхране намирнице које садрже житарице
  • избацити из исхране сву индустријски произведену храну
  • избацити млеко из исхране или користити сирово млеко
  • повећати унос д3 витамина и излагање сунцу мин. 2х дневно
  • правити зелене сокове
  • редовно проветравајте, влажите ваздух и смањите грејање док спавате

Астма је ауто-имуна болест. То значи да тело почне само себе да напада и да уобичајне ствари из околне средине тумачи као страно тело. Мој организам је због нечега збуњен, а имуни систем је почео сам себе да уједа.

Људско тело је фантастичан склоп и има способност само-излечења. Ми о томе данас не размишљамо јер смо индоктринисани причама о фармацији и модерној медицини, па тежимо инстант решењима путем лекова који у већини случаја уклањају симптоме а не лече болест. Рецимо сетите са када сте били мали, па када паднете и одерете колено, довољно је да телу дате мало времена и та подеротина ће временом нестати и тело ће се само опоравити. Исто важи код болести. Све што је потребно је да ваш организам добије “праве састојке” да би могао да се опорави.

Многи људи су гојазни због тога што су неухрањени. Другим речима, једемо храну са доста празних калорија пуну адитива али сиромашну микро-нутритивним супстанцама (витамини, минерали, ензими…). Мозак осећа да му фали неки минерал или витамин и производи сигнал да морамо јести више у нади да ћемо унети те супстанце. Међутим, због лошег начина исхране у којем преовлађује индустријски произведена храна и житарице ми се налазимо у зачараном кругу гојења. Ситуација је још гора када знамо да уношењем адитива и других хемикалија уствари трошимо наше залихе витамина и анти-оксиданаса.

Потребно је избацити индустријски произведену храну, а истовремено повећати унос органске хране која је богата микро-нутритивним супстанцама. Механизам није једноставан јер не ради се само о калоријама, витаминима и минералима, већ и о хормонима и микробиом-у нашег тела (корисне бактерије).

Избацити брашно и житарице из исхране

Код већине људи данас, исхрана је базирана на житарицама. Цивилизација почива на култивисању житарица, па чак молитве садрже реченицу “хлеб наш насушни…”. Људи су овладали узгајањем житарица у периоду од последњих пар хиљада година што је у еволутивном смислу мили-секунд. Људска физиологија се развија неколико милиона година и наш гастро систем је минимално адаптиран на употребу житарица.

Житарице су практично врста траве и бране се разним токсинима од животиња које пасу. Са друге стране, животиње које пасу су се адаптирале развојем посебног гастро-интестиналног система како би победиле ове токсине. Међутим, човек није развио овакву адаптацију и код свих људи постоји блага интолеранција.

Сви имамо интолеранцију на житарице, само је углавном не препознајемо. Данас лекари говоре о интолеранцији када неко има проблеме са дисањем и алергијама, а уствари већина људи има проблеме које не препознаје у облику – надутости, отечености, лошег спавања, главобоља, црвенилости лица, бубуљице по леђима, тромости….

Ипак, то је само пола приче. Друга половина приче је да је индустрија хране направила револуцију од II светског рата у смислу да буквално 80% хране производи из житарица. Људи никада у својој историји нису користили житарице у толиком обиму у својој исхрани. Из житарица се праве брашна, теста, уља, масти, пића па и заслађивачи. Та превелика заступљеност житарица у исхрани је основни разлог многих здравстваних проблема јер се благи облици интолеранције временом претварају у аутоимуне болести.

Фоодс-Цонтаининг-Глутенс

Избацио сам сву храну која садржи житарице

Да напоменем да су се у прошлости житарице припремале и користиле на другачији начин, натапањем и ферментирањем. Углавном се јела “житна каша”, а за хлеб се користило ферментирано “кисело тесто”. Ови процеси потапања и ферментирања, уклањају токсине на које смо интолерантни.

Да не дужим превише једноставно избацио сам хлеб, тестенине, све призводе из пекаре, шпагете, пице (pizza), грицклице али и пиво, сунцокретово уље, маргарин, мајонез и све што садржи било какав траг житарица. То су све празне калорије. Заменио сам их мањим количинама смеђег пиринча, сочивом, грашком, пасуљом, леблебијама, кромпиром и другим поврћем. Уместо сунцокретовог уља и маргарина, цела породица је прешла на употребу путера, масти и маслиновог уља.

Рекао сам себи: “Хајде да пробам да ли могу да избацим житарице на 7 дана” и успео сам и заиста сам се много боље осећао. А као бонус због овога сам после пар месеци изгубио 15так килограма.

Избацити све индустријске производе

Када сам кренуо да читам на тему исхране у почетку сам био јако погубљен јер је количина информација о лошим стварима огромна. Просто не знам одакле да почнем, од конзерванса, вештачких боја и укуса, до моносодиум глутамината, фруктозног кукурузног сирупа, хормона и антибиотика у месу, нафтних једињења у пластици за паковања конзерви и воде, хлора и пестицида на поврћу, па до огромне количине шећера у свим производима. Тотална лудница и просто човек не зна одакле да крене и шта да ради.

индустриал фоод

Избацио сам све што је упаковано

Индустриски произведено воће и поврће сиромашно је микро-нутритивним супстанцама због испошћеног земљишта и начина производње. Данас треба да поједете 20 јабука да би добили количину неких минерала за које вам је ’70 година требала 1 јабука.

А, затим ту је проблем са пестицидима који су увек присутни у воћу и поврћу када се примењују. Наравно, рећи ће вам да је то “дозвољена количина” која није штетна за људе, што је глупост коју сви понављају као папагаји и нико не преиспитује. Откуда онда толико канцера у овој генерацији?

Избацио сам сву храну која је на било какав начин хемијски обрађена, сву индустријску храну. Просто једем оно што знам и препознајем одакле је из природе дошло.

Једноставан начин да заобиђете индустријску храну је да не купујете ништа што је у кесици, теглици, паковању, туби и конзерви. Сва храна која је упакована има проблем са роком трајања због складиштења и чекања на купца, па су зато додати конзерванси. Поред тога побољшавају јој изглед и укус вештачким бојама, адитивима, солима, шећером…

Избацио сам све сокове, све што је газирано, слаткише свих врста, пудинге, колаче… Ипак, најтеже од свега ми је било избацивање свих месних прерађевина, шунке, кобасица, млевеног меса. Раније сам месо конзумирао скоро за сваки оброк, а сада сам смањио само на један оброк дневно – за ручак и то мању количину.

Не идем у ресторане брзе хране, ма ретко идем и у обичне ресторане јер је једини сигуран начин да се исправно храните да сами набавите намирнице и припремите свој оброк. Храну углавном набављам на пијаци и трудим се да у већини случаја користим органске производе.

Избацивање индустријске хране је права детоксикација јер је куповна храна пуна адитива, конзерванса, хемикалија, пестицида. Ове супстанце у малим количинама нису страшне, али ваше тело користи витамине и анти-оксидансе да их неутралише у организму, па онда ви имате мањак витамина у организму што на крају резултира болестима и канцером. Ако вам је исхрана као већини данас базирана на житарицама које су у основи “празне калорије”, онда не уносите довољно витамина и ето вам зачараног круга.

Сирово млеко

Мој лични проблем је било млеко јер сам га конзумирао свакодневно између пола литре и литре дневно. Ја припадам генерацији која је индоктринирана да је млеко јако здраво и потребно. Међутим ствари стоје сасвим другачије.

Стерилисано и пастеризовано млеко које купујемо у продавницама је катастрофално лошег квалитета. Пре свега оно је обрано, што значи да је уклоњена млечна маст која се користи за израду путера, сира и павлаке. У тој млечној масти има највше витамина.

Друго, млеко се стерилише ултраљубичастом светлошћу што убија све микроорганизме и ви практично добијате једну врсту течне пластике. Ултраљубичаста светлост такође активира провитамин Д и зато на паковању пише “обогаћено Д витамином”. Међутим тај натпис је глупост, јер наше тело може само да користи провитамин Д, а да би се он синтетисао у Д витамин морате провести неко време на сунцу. Д витамин који уносите млеком ваше тело не може да користи.

Треће, млеко се хомогенизује што значи да помузу хиљаде крава и онда то млеко помешају. Индустрија то зове “одржавањем квалитета” али то такође значи да ће хормони и антибиотици којима кљукају краве сасвим сигурно бити лепо распоређени у свакој литри тог млека.

индустријско-млеко

Млеко прикупљају од више хиљада крава, мешају га, осиромашују и зраче за нашу употребу.

За наш огранизам су јако битне бактерије које се налазе у “сировом млеку”. Сирово млеко добијате када помузете краву / козу / овцу која је пасла траву, без икакве обраде (без кувања, пастеризације и слично). Данас га забрањују, плаше нас бактеријама, чак је у неким земљама и законом забрањено.

Немачки лекари су експериментисали са лечењем астме код деце и успели многе клинце да излече тако што би их инфицирали са црвима. Дечијем имуном систему треба пар месеци да победи црве и за то време деца не би имала астму. Чим би дечији имуни систем успео да победи црве у стомаку, астма би им се вратила. Научници су закључили да је проблем у томе што наш имуни систем није довољно стимулисан па почиње да напада сам себе. Живимо у супер чистим кућама, храна је пуна конзерванса који убијају микробе и наш имуни систем има све мање изазова.

Уношење сировог млека је јако повољно за астму јер је пуно микроорганизама које би мама крава пренела телету. У нашем случају ти микроорганизми стимулишу имуни систем и нестаје ауто имуна реакција.

Знам да ће многи имати реакцију типа “јао па то није безбедно“, али размислите мало – људи су пили млеко на овај начин хиљадама година и ништа им није фалило. Мени је пијење сировог млека јако помогло у периоду лечења астме.

Ја сам почео да набављам млеко и сир на пијаци. Идеална ситуација је да ваше млеко или сир долазе од једне животиње или мале групе животиња које пасу и да никако није стерилисано или пастеризовано. Слободно попијте чашу сировог млека.

Додатан унос Д3 витамина и сунце

Повећање уноса Д3 витамина позитивно утиче на астму. Тај витамин је јако битан за имунитет и процесе упала у организму. Истраживања показују да постоји хронични недостатак овог витамина у градским популацијама. За синтезу Д3 витамина није довољно 15 минута дневно на сунцу како су нас учили у школама већ много више времена.

Све више времена проводимо у просторијама, радимо за рачунарима и гледамо у вештачке изворе светлости, а све мање напољу на сунцу. То није нормално за људски организам. Људи су до пре само 50 година више времена проводили напољу него унутра. Отуда недостатак витамина Д3 – премало сунца.

Ферментед-цод-ливер-оил

Један од најбољих произвођача “ферментираног уља из џигерице бакалара”, према препоруци Weston Price фондације.

Најбољи извор витамина Д3 је рибље уље. Овог витамина има у многим намерницама, међутим најлакше га је надоместити у облику капсула. Најбољи суплемент који сам пронашао су капсуле ферментисаног уља бакалара. Ово уље су вековима користили викинзи и данас се традиционално користи у скандинавским земљама. Читао сам много на ову тему и да не бих био преопширан дајем линк ка Weston Price фондацији где можете више прочитати о значају овог витамина. Унос Д3 витамина и пар сати дневно на сунцу је невероватно битно за наше здравље.

Зелени сокови – најбољи витамини

Да бих се излечио знао сам да морам да повећам унос витамина. Како сам годинама водио фитнес клуб и продавао  суплементе за спортисте очигледан потез за мене је било узимање витаминских пилула. Међутим, истраживањем сам схватио да је најбољи и најсигурнији извор витамина и других микро-нутритивних елемената нису индустријски направљене пилуле, већ прављење “зеленог сока” од сировог воћа и поврћа.

како-направити-зелени-сок

Све ово иде у чашу сока коју сви попијемо свако јутро.

Ево један сјајан документарац који говори о зеленим соковима. Суштина је у томе да у сировом, органском зеленом поврћу има највише витамина, минерала и фито-једињења који су потребни нашем организму. Кувањем поврћа већ на 30-40 степени губимо неке витамине и микро нутритивне елементе па је зато најбоље једноставно исцедити сок из сировог поврћа.

Ја лично једноставно нисам у стању да поједем ту количину салата и зеленог лишћа дневно, а прављењем зеленог сока овај проблем се лако решава.

Саветујем набавку поврћа на органској пијаци, јер ћете тако умањити унос пестицида у организам и бити сигурни да су те биљке расле на тлу које није испоштено од превелике употребе те да због тога садржи већу количину микро нутритивних елемената. Једноставно направите једном дневно зелени сок од неколико врста поврћа и додате 1-2 воћке да укус буде лепши. Најздравије је зелено поврће.

Ветрење стана и опоравак носа

Код мене је запушен нос био окидач астме. Увек би се запушила само једна ноздрва. Собзиром да сам у мојој карате каријери ломио нос, један носни канал је мало осетљивији од другог па се обично он први запуши. Питање је било зашто се то дешава? Постоје ту два-три разлога. Најчешће је у питању загађен ваздух, односно ситне честице у ваздуху од аутомобилских мотора, прашине или споре гљивица у старијим зградама. Или је у питању сув ваздух због грејања станова. Трећи, врло чест разлог је да се капи за нос претерано користе и тиме се буквално слузница носа уништи.

Увео сам редовно ветрење стана да уђе кисеоник, али је цака у томе да у току дана треба држати прозоре затвореним ако живите у прометној улици као ја. На тај начин смањите улазак спољашње прашине.

Друга битна ствар је да смо престали да користимо грејање увече док спаватмо јер суши слузнице у носу и синусима. Када су слузнице суве, онда лако долази до инфекције или алергијске реакције. На несрећу због јефтиније струје људи углавном увече греју и пуне ТА пећи. Обавезно ставите посуду са водом на грејно тело да влажи ваздух и шетајте по хладном времену што више јер то помаже влажење носа и синуса.

Избацио сам капи за нос и почео да влажим нос са физиолошким раствором. Можете користити Marisol и Phisiomer, али физиолошки раствор је бољи и јефтинији. Ако бих дошао у ситуацију да морам да користим капи за нос онда бих користио раствор лимуновог сока.

Када сам био клинац наша лекарка је саветовала да се деци не  дају капи за нос већ да се направе од лимуновог сока. Много су блаже. Једноставно исцедите лимун и на пар капи сока од лимуна додајте четири пута толико воде. Када лизнете раствор треба да буде благо кисео, ако вас јако пече нос када ставите те капи онда је превише јака киселина и додајте још воде. Ове капи не могу да стоје морају свеже да се направе.

Годину дана касније

Епилог приче је да сам увођењем ових измена у исхрану астму излечио за само 5-6 дана. Толико је времена требало да уочим драстичну промену. Није се радило о малом олакшању, већ о потпуном оздрављењу. Међутим, због онога што су ми лекари говорили – да није могуће тако лако излечити астму ја сам наставио да узимам лекове још два месеца, а затим када сам престао имао сам пумпицу у својој близини још скоро годину дана.

На крају сам схватио да сам заиста излечио астму. После годину дана придржавања новог режима исхране изгубио сам 15кг тежине иако ми то није био циљ. Какви килограми, ја сам молио бога само да се скинем са лекова. :)

Моји текстови о здравој исхрани

  • једном у месец-два
  • без спам-а
  • 1300 пријављених

Највећи ефекат око губљења килаже се наравно може приписати избацивању индустријске хране, месних прерађевина, хлеба, брашна и житарица из исхране. Поред тога је имунитет стимулисан повременим узимањем сировог млека, зеленим соковима и повећањем уноса Д3 витамина.

Данас и даље живим на истом месту. Загађење ваздуха у улици је и даље присутно али астме више нема јер је мој организам јачи. Нема више ауто-имуне реакције, хормони су балансирани, килажа се смањила. Редовно уносим витамине путем злених сокова и поврћа у исхрани, користим рибље уље и шетам по сунцу сваки дан.

Последње две године не користим никакве лекове, нисам ни једном био код лекара због неке тегобе. Поред астме, излечио сам висок притисак, GERD, масну јетру али то је већ тема неког другог чланка.

Хтео сам да поделим ово са вама јер ако сте прочитали до овде, онда вам вероватно треба. Ја сам био у фазону “ух, боже само кад би ми дао једну шансу, само кад бих знао како?“, на крају сам пронашао пут и из захвалности делим ове информације са вама. Можда некоме помогне да промени навике.

Leave a Reply