Фасцинантни су ми животни стилови и приче успешних људи. Када кажем успешних, онда пре свега мислим на срећне људе, а не на богате или познате. Данас свако може бити шта год пожели, довољно је да на томе озбиљно ради и испуниће своје жеље ако су реалне. Мени су фасцинантне животне приче оних појединаца који зезну наметнут систем вредности и уместо новца или славе одаберу нешто што њих лично занима и чини их срећним.
Ево на пример, добар пријатељ ми је једном причао о своме куму. Тај његов кум је био један од директора велике иностране ревизорске фирме. Имао је одличну плату од 2-3 хиљаде евра месечно. Њих двоје ћаскају на кафи и пита га овај мој друг: “Куме, како иде посао? Шта има ново?”.
Кум одговори: “Иде одлично, дајем отказ”.
Ту се мој другар силно зачуди, зашто овај даје отказ када има плату о којој многи у Србији могу само да сањају, а при том ради на позицији вишег саветника: “Чекај куме, јел си ти болестан? Шта ти је?”
И ту му кум објасни како је нешто размишљао и да му је доста више мејлова, састанака, кравате, одела, “бизмисмена” и трке. “Знаш ја сам најсрећнији када сам на свом сплаву на Сави. Тамо имам друштво, пецам, свирам гитару и уживам у природи. Рачунао сам нешто и скапирао да је мени довољно око 250 eur месечно за живот на сплаву. Рибу ловим, новац ми треба за ово мало струје, хлеб и пар ситница. Зарадио сам већ толико новца да могу до краја живота да живим на сплаву и не морам ништа да радим. Имам новца и преко тога…”
Епилог приче је да је кум радио још годину-две са пола радног времена за 70% плате и на крају стварно дао отказ и отишао да ужива на свом сплаву.
Ето, не познајем човека али дивим му се. Преносим причу како сам је чуо.
Коментар – не мислим да треба кренути овим примером већ да свако треба да пронађе у себи шта је то што га чини срећним. Када си у стању да сам одабереш оно што желиш у животу, без освртања на очекивања твоје околине, тек тада контролишеш своју судбину.
Super post
Poenta je tu, citiram: Zaradio sam već toliko novca da mogu do kraja života da živim na splavu i ne moram ništa da radim. Imam novca i preko toga…”
Obaška, pitanje porodice, dece, školovanja… pitam se kako bi taj kum izašao na kraj sa 250 e da ima decu koja se školuju… ali, svaka priča za sebe.
On je očigledno samac :) i to mu je ok stav, poštujem. Jedino što retko ko može sebi tako da priušti, obzirom na ono što rekoh malopre :)
I ja poznajem jednog takvog muskarca, s time sto je on to uradio nakon 25 godina napustivsi sopstveni biznis.
Akcenat je na polu, interesuje me da li postoji slicna zeska prica,ali ne samice, vec majke, zene, kcerke, sestre….?
Iako, ja sanjam o takvom danu, zivotu.
Srdacan pozdrav, Tatjana
Perfect example of a successful life. Too bad these days people only define it with monetary terms…
This story is a great example of something I’ve heard Jim Rohn say. During one lecture he said that if he heard someone say they are going to quit their job, and live in the cabin in the woods, and couple years later they end up doing just that, according to Jim Rohn, that’s success.
Living on your own term and defining success in your own way. Being able to do just that sounds a lot like success. Six figure income is always dwarfed by a seven figure income. CEO position is always dwarfed by an owned position. Maserati by a Ferrari. Traveling to Greece by traveling to Maldives, etc…
Unless you are happy and grateful with what you already have it’s going to be very hard (impossible?) to achieve that with material things. Congrats to the raft executive :)