Proučavanje Zakonopravila Svetog Save nam omogućava da zaronimo u prošlost i vidimo kako je naša vera izgledala pre osam vekova. Kako je recimo izgledala Isusova molitva u to vreme?
Pre nego što sam se udubio u tekst moja pretpostavka je bila da je ta najosnovnija molitva potpuno ista sve vreme, međutim – nije tako.
Isusova molitva je najkraća molitva koja danas glasi:
Gospode Isuse Hriste Sine Božiji, pomiluj mene grešnog.
Međutim, u Zakonopravilu Svetog Save (prevod profesora Miodraga Petrovića), dakle u doba Nemanjića, ona glasi:
Gospode Isuse Hriste Bože naš, pomiluj nas.
Dakle postoje dve bitne razlike. Prvo, ne kaže se „Sin Božiji“ već „Bože naš“ i drugo ne kaže se „pomiluj mene grešnog“ već „pomiluj nas“. E sada, nekome ko ne praktikuje molitvu ovo može da izgleda kao nebitna razlika koju ne vredi ni pominjati, ali za one koji su u veri ovo su vrlo bitne razlike.
Zakonopravilo 1 – Miodrag Petrović, strana 29.
Bože naš
Kada nekom monahu kažete „Sin Božiji“, on je zbog svog obrazovanja svestan da je pominjanje Sina, Oca i Duha isto što i Isus Hrist jer on ima tri lica (ipostasa). Međutim, za početnike i običan narod ova verska definicija je prilično apstraktna i ljudi sebi logično postavljaju pitanje – ako je Hristos Sin, ko je onda Otac?
Do odgovora će doći na razne načine, ali pošto su u medijima i na internetu sveprisutni razni dokumentarci koji često govore o „Starozavetnom Bogu“ i „jevrejskim počecima“, mnogi ljudi dolaze do pogrešnog zaključka da je Bog Otac ustvari starozavetni jevrejski Jahve ili nešto slično. Nažalost, ti dokumentarci su često baš namerno napravljeni da zbune ljude i „naučno“ objašnjavaju šta je bilo u istoriji kako bi promovisali tezu o judeo-hrišćanstvu, što je obična laž.
Pravoslavlje našeg Svetog Save nije judeo-hrišćansko i ne može biti jer Zakonopravilo sadrži gomilu odredbi protiv jevreja koje su ugrađene u našu veru odlukama svetih otaca još na Vaseljenskim saborima. Ništa ne može biti dalje od istine od judeo-hrišćanske šarene laže i o tome sam već pisao, to je jasno svakome ko je pročitao Zakonopravilo.
Čuo sam jedno svešteno lice kada kaže „Naš Bog je Sveta Trojica“, a i to je problematično objašnjenje za početnike jer onda kreće upoređivanje sa staroslovenskim idolima, Triglavom, Svetovidom i slično. Bog ima tri lica, to je tačno, ali naš Bog je Isus Hrist.
Zato je definicija iz Zakonopravila „Isuse Hriste Bože naš“ kristalno jasna i ne smućuje vernike. Nema mesta tumačenjima. Hrist je naš Bog i on nije sin nikakvih jevrejskih starozavetnih lažnih idola, niti pojednostavljeno staroslovensko božanstvo.
Još jedna stvar dovodi do smutnje, a to je što svi znaju molitvu „Oče naš“, a u Isusovoj molitvi se pominje „Sin Božiji“ danas. Ko nije posvetio vreme da pronađe objašnjenje u knjigama može lako, gledajući dokumentarce i druge izvore, da izađe na pogrešan zaključak. Dakle, naš Bog je Isus Hrist i isto je u molitvi „Oče naš“ – naš Bog je Isus Hrist, iako mu se tu obraćamo sa „Oče naš“. Naravno, napominjem da nema zbunjivanja kod ljudi koji su utvrđeni u veri, međutim, 97% onih koji uđu u crkvu možemo nazvati radoznalim početnicima u hrišćanstvu koji lako mogu da zalutaju.
Pomiluj nas
Ja lično sam godinama u molitvi koristio Isusovu molitvu kako mi je objašnjeno u Hilandaru. Međutim, vremenom sam kroz praksu polako prestao da pominjem „pomiluj mene grešnog“ i počeo da mislim „pomiluj nas“. Tako mi je bilo logično.
Par godina kasnije shvatam da u Zakonopravilu baš tako piše „pomiluj nas“ u množini. Šta će meni molitva samo za mene? „Pomiluj mene“ je nekako malo egocentrično. Jasno pamtim reči moga duhovnog oca: „Sine, mi hrišćani se spasavamo kroz ljubav prema svojim bližnjima“. Ovo je izuzetno jaka poruka. Ništa nije tvoje, ništa ne možeš poneti u grob sa sobom. Tvoje je samo ono što daš drugima.
Svakom roditelju će biti prirodno da se moli za svoju decu, supružnika i roditelje. Zato je „pomiluj nas“ molitva univerzalne ljubavi.
Najnoviji komentari