Jedan srpski monah iz Hilandara je posećivao ruskog cara Ivana Groznog. Hteo bih da načinim kratku belešku o jednom ovom zanimljivom monahu – Grigorije Vasilije.
Monah Grigorije je bio iguman Hilandara u periodu između 1583. i 1598. tako je zapisano. Često je išao u diplomatske misije i odsedao na dvoru cara Ivana Groznog, zatim njegovog naslednika cara Fedora I, moskovskog patrijarha Jova. Kada bi posećivao Moskvu on je često boravio u zadužbini Hilandara u Moskvi, zgradi koju je car Ivan Grozni poklonio manastiru 1556. godine za potrebe smeštaja monaha koji su u poseti.
Ostalo je zapisano da je primio veliku shimu u pirgu Svetog Save u Kareji kada je dobio svoje drugo ime Vasilije.
Grigorije je putovao i u Pećku patrijaršiju kod patrijarha Gerasima I i njegovog naslednika Savtija I, a u to vreme je Srbija već bila pod turskom upravom. Pisao je diplomatska pisma mnogim vladarima, uključujući poljskog kralja Stefana Batorija, kao i Nikiti Romanovu dedi budućeg cara Rusije Mihajla I Romanova. Ova pisma su sačuvana u glavnoj arhivi ruskog ministarstva spoljnih poslova.
Prevod knjige za ruskog cara
Za mene je interesantna činjenica da je monah Grigorije preveo jednu knjigu za ruskog cara. Interesantno o kojoj knjizi se radi – Josif Flavije ”Istorija ratova protiv jevreja”. Kaže se da je ovu knjigu preveo u Kareji 1598. godine. Prvi engleski prevod ovog dela će nastati tek 1609. godine. Međutim ima tvrdnji da postoje i čak dva veka stariji srpski prevodi ovoga teksta i da je monah Grigorije ovaj prevod samo upodobio za rusku varijantu staroslovenskog (starosrbskog) jezika.
Josif flavije autor ”Istorije ratova protiv Jevreja”.
Kada se kaže ”prevod” onda napomenuti da se u vreme monaha Grigorija u Srbiji i Rusiji, Bugarskoj i većini slovenskih zemalja govorio isti jezik – staroslovenski. Monah je tekst preveo sa nekog jezika i napisao ga u ruskoj verziji staroslovenskog. Znači upodobio ga za ruskog cara.
Kod nas je ovaj tekst naravno skoro nepoznat ali na zapadu je ovaj tekst podigao mnogo prašine. Izgleda da je tekst preveden sa nekoga jermenskog teksta ili nekog starijeg slovenskog teksta iz doba Ćirila i Metodija kada se vodila borba protiv Kazara. Naučnici nisu uspeli da dokažu da je to prevod sa grčkog jezika jer se pojavljuju neke stvari u tekstu kojih nema u grčkim verzijama teksta.
Najviše prašine se diglo zbog toga što ovaj prevod govori kako Hrista nisu razapeli Rimljani, već Jevreji. Ovo naravno nikako ne ide na ruku zapadnom istorijskom narativu pa se tekst našao pod oštrom kritikom i osporavanjem. Tvrde da je tekst nastao možda od nekog makedonskog teksta i to iz vremena borbe sa Kazarima, dakle iz doba Ćirila i Metodija.
Ova knjiga i prevod ”Istorije ratova protiv Jevreja” je bila vrlo popularna u Rusiji, posebno u 19. veku. Nakon pada Carigrada pod Turke, Rusija se oslobađa mongolske vladavine oko 1480. i polako izrasta u ozbiljnu carevinu. Ovo delo je pomoglo da se Moskva doživljava kao novi Jerusalim.
Srpske freske u carskoj katedrali u Moskvi
Možemo pretpostaviti, da je zbog delovanja monaha Grigorija, kao i drugih monaha sa Atosa, car Ivan Grozni prilično jasno priznao srpsko kraljevsko poreklo. Istoričar Sreten Petković tvrdi da je oslikavanje freski sv. Save, Simeona i Lazara 1564. godine u katedrali Arhanđela u Moskvi upravo dokaz ove tvrdnje.
Na slikama gore nalaze se freske naših svetaca iz katedrale Arhanđela u Moskvi. Možemo primetiti koliko je prikaz Lazara i Aleksandra Nevskog sličan, samo su boje drugačije.
Rusija kao Treći Rim
Bilo kako bilo, monah Grigorije je ruskom caru odneo ovaj prevod ”Istorije ratova protiv jevreja” i prevod ”Povest o padu Carigrada”. Postoji naučno delo koje tvrdi da će upravo ova dva dela inspirisati ruskog cara na ideju o Rusiji kao Trećem Rimu u kome se kaže da se upravo u srpskom prevodu ”Povesti o padu Carigrada” nalazi prvo pominjanje Rusije kao Trećeg Rima. Naime u tekstu se govori o tome da je Carigrad pao kao rezultat božije kazne jer su Grci pokušali da naprave uniju sa rimokatolicima (Fiorentinska unija) nakon čega ih Bog kažnjava padom carigrada pod Turke. Pominje se konkretno deo teksta poznat kao ”treća Pahomijeva redukcija” koja govori o Trećem Rimu u kome je Bog putem svojeg sveca Svetog Sergeja Radonježa očuvao čistotu Ruske crkve i kako će se duhovni centar prebaciti iz Konstantin grada (Carigrada) u rusku crkvu. (Matejić 2005., strana 263.)
Pored ove dve knjige ja bih ovde pomenuo Kosovski boj i Zakonopravilo Svetog Save koje je svakako uticalo na formiranje ruskog carstva. Za monaha Grigorija to je bila najvažnija pravoslavna zakonska knjiga za uređenje države, a poznato je da je Ivan Grozni državu uredio upravo na osnovu Zakonopravila. Kao dokaz da su Zakonopravilo i priča o Kosovskom boju presudno uticali na ruskog cara imamo upravo u freskama Save, Simeona i Lazara u Moskvi.
Monah Grigorije je kao iguman Hilandara posećivao Moskvu i metohe koje je tamo manastir imao jer su metosi manastira u Srbiji, od kojih se manastir finansirao, konfiskovani od strane Turaka i sultana Sulejmana II. Nakon turskog osvajanja prestala je nada da će Srbija biti u stanju da brani pravoslavlje kako je to činila prethodnih vekova i zato je pogled upućen ka Rusiji. Rusija je doživljavana kao nova carevina koja će braniti pravoslavne.
Nakon što su grčki vladari krenuli da flertuju sa idejom o uniji sa rimokatolicima izbio je građanski rat u 14. veku. Car Dušan proglašava carstvo i podiže pravoslavni steg (zastavu) carstva upravo u trenutku kada u Carigradu pobedi rimokatolička strana. Međutim, car Dušan je vladao svega 9 godina i nakon jednog veka je srpsko carstvo pokleklo pod udarima Turaka sa istoka i rimokatolika sa zapada. Rusija će ponovo podići taj carski steg pravoslavlja.
Tako je jedan monah Hilandara u 16. veku, pomogao da se formira ideja o Rusiji kao Trećem Rimu i Moskvi kao novom Jerusalimu. Sliku skromnog Grigorija nemamo ali zabeleženo je da se potpisivao kao ”neuk i prost” iako to svakako bio nije.
Napomena:
Moram da primetim jednu interesantnu stvar. Strani istoričari govore da je monah Grigorije prevodio sa nekog starijeg slovenskog ili makedonskog teksta. Naši istoričari tvrde da je Grigorije prevodio sa ruskog na srpski jezik.
Izvori:
https://en.wikipedia.org/wiki/Slavonic_Josephus
https://en.wikipedia.org/wiki/Grigorije_Vasilije
https://kb.osu.edu/server/api/core/bitstreams/a5022e34-d89e-5515-9488-139b8712dbd4/content
https://sh.wikipedia.org/wiki/Slovenski_Josif_Flavije
https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/9781118325162.ch26
Свет српске рукописне књиге од 12-17 века, Београд 2016.
Света Гора и Хиландар у Османском царству 15-17 века. А Фотић.
Trackbacks for this post