Правило прве брачне ноћи у доба Карађорђа?

Да ли знате зашто је Карађорђе кренуо против Турака? Увек се питам зашто овакве ствари не учимо у школи? Ево једне приче о турском зулуму. Ова кратка сведочанства су добар начин да се скрене пажња код успаваних ученика.

Карађорђе је имао око 12 година, када је видео како му мајка Марица у шумарку изнад куће, клечи поред једног храста и прво плаче, па онда нариче. Тада му је мајка рекла да је ту сахрањен његов брат, а њен први син.

Када се удала за Петра, прву ноћ је дошао ага и она је морала да спава са њим, а Петар је шетао његове опанке. Након што се дете родило, да не би било сумње, Карађорђева баба га је удавила. Мада Марица каже: „Богом могу да се закунем да није било агино“.

Скоро да није било србске куће у Србији у којој прво дете није удављено. Тада Марица заклиње Ђорђа: „Да упамтиш. Порашћеш. Оженићеш се. Млеко те моје не губало, не дај да ти ага са женом спава. Убиј га када дође, па бежи у ајдуке боље је!“.

Тог момента се у Ђорђу преломило, одједном је сазрео, и схватио да није Богом дано да Срби буду рајетина-слуге, а Турци господари и рече мајци: „Нећу мајко, Богом се кунем!“.

Тим догађајем се, с пуно права, може тврдити да је одређена како будућност самог Ђорђа, тако и Србског народа. А да је судбина Србског народа била везана за Карађорђа, показало се и Божијим знаком на његовом рођењу. Мајка му је рекла да када је требало да га роди, потрефио се код њих на конаку Сали ага. Она их услужи, па оде у вајат где се породи сама и када је пресекла пупчану врпцу, одједном са неба паде нека светлост која обасја вајат и кућу: „То је Божији знак!“

Прва крв

Од тога дана, после разговора са мајком, мржња према Турцима просто га је целог обузела. Сањао је дан када ће брата осветити. У ту сврху је набавио и мали кубурицу, коју је замотану у крпе (да се не види) стално носио са собом надајући ће да ће је ускоро на Турчину употребити.

Култни филм о Карађорђу за којим се трагало 60 година пронађен у Аустрији. Ту се налази и прва култна сцена српске кинематографије, у којој дечак Карађорђе убија Турчина који покушава да му отме стоку, празни му џепове, а онда излази из кадра да би се после неколико секунди вратио и шутнуо га. :)

То се брзо и догодило, док је са 14 година чувао свиње, наишао је Турчин са својим хртовима који су почели да му јуре свиње. Карађорђе узе камен и погодио једног хрта, који паде. Тада Турчин поче да убија из кубура свиње, а онда са исуканим јатаганом крете према Карађорђу да га посече. Карађорђе се измаче, а када Турчин поново крену према њему, испали му кубуру у груди и уби га.

Након што је испричао мајци она га пољуби у чело, прекрсти, па вели: „Нека ти је са срећом!“ После тога су се због безбедности, да Турци не сазнају, одселили у пределе Тополе.

Прва брачна ноћ

Године 1785/86. Ђорђе Петровић се жени Јеленом Јовановић. Кад се ожени и доведоше Јелену, чекао је сваки дан да дође ага Мула Хусеин, ради прве брачне ноћи.

Он дође после месец дана, а Карађорђе га са кубуром истера, после чега је отишао у ајдуке код арамбаше Лазара Добрића. И ако је био у ајдуцима, често је долазио кући, на имању радио, па понекад и спавао кући.

Једном кад дође увече, затече три Турчина у кући, Марица им поставила вечеру. Тада је преломио и Турке је побио у кући, двојицу са кубуром, а једног са јатаганом посекао по врату, а Марица их је дотукла са тучком.

После тога су решили да сви беже за Аустрију преко Саве. Избегао је у Срем са својом породицом. У том збегу се десио догађај који је много оспораван и изазвао велике полемике међу историчарима – оцеубиство.

Никад више роб

На том путу су им се придружили још доста породица тражећи од Карађорђа да их он води. Није хтео то да прихвати, док му мајка не рече: „Прими те људе, од доброг се не бежи!“

Његов отац Петар, који је годинама служио код Турака, у једном тренутку је одлучио да наговори све да се врате и наставе да живе као до сада, служећи Турке. Он завика да треба сви да се врате и да пољубе опанак аги и да га моле да им опрости, а да Јелена иде код аге. И ако га је Ђорђе молио, а жена Марица преклињала да одустане од повратка и нико није хтео поћи са њим, Петар ипак узе своје ствари и крете да се врати и онда рече да ће рећи Турцима где су.

Жене и деца тада почеше да јаучу, а Карађорђе да моли оца да то не чини. Онда Марица приђе Ђорђу и рече му: „Убиј га!“ Када је увидео да молење не помаже и да има подршку свих, опали Карађорђе из кубуре и уби оца свога.

Убиство је, по Вуку Караџићу, учињено у љутњи и из љубави, и њиме су спашени сви из збега, а његов отац срамоте и ропства.

Карађорђе је касније подигао устанак за ослобођење Србије.

Ожиљци на души

Право прве брачне ноћи је уведено на прва места у Србији у каснијој фази турске владавине. Иначе ово право је било прилично раширено по западној Европи где су локални кнежеви вековима упражњавали закон ”prime noctus”.

Треба и напоменути да је закон Прве брачне ноћи изум западне властеле и да га Турци нису имали. Ипак што се силовања тиче, тога је заиста било, али угласном од стране акинџија, делија и јањичара, који су скоро сви од реда били Срби. Масовних силовања је било само током хаоса и устанака.

Другар ми је причао како су у неким селима у Италији због овога сви становници на неки начин рођаци. То би онда могло да доведе до генетске слабости у тим родовима током генерација. Са друге стране то је био демонски начин да се спрече побуне јер деца неће ударати на свог оца.

Могу само замислити колике је емоционалне ожиљке у једној балканској породици остављало овакво рђаво поступање. У Србији је био обичај да се та деца убијају. Рецимо у Ужицу постоји речица Ђетиња (ђете, дјете – дете) за коју можете претпоставити како је добила име. По овоме су Срби слични Спартанцима који су овакав обичај имали.

Шта једном човеку остаје када му се овако нешто деси? Има три пута. Један да опрости и тиме прихвати да је роб, сужањ, импотентан мужјак. Друга је да до краја живота попреко гледа своју жену и да му се временом све огади. И трећа је да се побуни, извади каму и да проведе остатак живота као звер у збегу.

Ово је само један од разлога зашто смо ми такви какви смо. Треба да познајемо ожиљке на својој души јер они се преносе кроз генерације. Ти понесеш неки гнев у себи од оца, а он га је добио од свога оца и тако у недоглед док се не сагледа. Када разумемо зашто је душа таква, онда душу можемо да негујемо. И да пазимо да се не понови.

Пазите да вам се власти не увуку у брак са превише правила, закона и невладиних организација. Није добро на нашу вековима паћену душу. Не сипа се со на рану.

Моја баба и Карађорђе

Моја баба Ната је рођена у Вишевцу код Раче крагујевачке. Одувек је у породици постојало предање да имамо неко заједничко порекло са Црним Ђорђем. Она се презивала Петровић, бог да јој душу прости.

Историчари нису успели да утврде кад је Ђорђе рођен, али сматрају да је угледао свет, највероватније, 14. новембра 1762. године, на Ђурђиц, у Вишевцу. Имао је два сина, Алексу и Александра. Сматра се да његови преци потичу из Васојевића.

По Радошу Љушићу, у једној од познатијих сеоба српског народа, под патријархом Шакабентом 1737-39, доселили су се Карађорђеви преци, највероватније, са херцеговачко-црногорских брда у Шумадију.

Пишем ово мало за себе, а мало за клинце. Децо када будете читали ово, знајте да имате мало крви у себи и од Карађорђа. Када славите нашу славу Ђурђевдан, попите једну и за Ђорђа.

П.С. Илустрација на почетку је из књиге ”Balkangreuel” (Страхоте Балкана), издате 1909. године у Бечу, која садржи дванаест великих литографија са експлицитним приказима секса и силовања хришћанских девојака које су чиниле турске казнене експедиције.