Ово је вероватно најпопуларнија песма од наших косовских и кроз њу се пресликава осећај побуне и отпора. Кроз овде неколико приказаних извођења можете да осетите ту емоцију потиснутог наслеђа и врсту урбане културе. Ово наравно нећете видети на ТВ-у. За почетак једна спонтана када Рус, Српкиња и Босанка певају на тргу.
Па у варијанти руских монахиња, била је чак емисија на руској телевизији о овоме…
Па у Високим Дечанима, окружени италијанским војницима на Косову…
Па на концерту Марка Булата. Свиђа ми се сцена са попом када отвори краљевске двери…
https://www.youtube.com/watch?v=3Guqh9Q0mXI
Па Амадеус бенд концер…
Група наших девојака.
На улици у центру Беча…
https://www.youtube.com/watch?v=Wk4l3IdgQnM
Неко се потрудио па лепо осликао спот за песму…
У извођењу навијача у Грачаници…
Па чак и из Порторика…
На интернету можете наћи много више, али је ћу се зауставити овде. Мислим да можете да осетите енергију у ових неколико примера.
Milose, imam jedno pitanje koje nije direktno vezano za navedeni tekst. Naime, mene zanima kako se ti nosis sa nepravdom? Kako bi ti inace reagovao da sutradan u vestima saznas da je Republika Srbija priznala nezavisnost Kosova (na primer).
Наставио бих да се борим. Могу они да признају Косово, могу да поклоне Македонију али не могу да спрече народ да наставља да сања о обнови Душановог царства. Када то кажем онда мислим на уједињење свих Срба под једним кишобраном. Тај кишобран је раније била црква али ни она данас није у најбољем стању данас, нажалост.