Већ неко време из хобија се бавим калиграфијом. Е сад, када кажете калиграфија, људи одмах помисле на краснопис којим се пишу отмена писма и дипломе – не мислим на то. Моје интересовање је везано само за ћирилично писмо и начин како је писано у књигама у средњем веку.
Калиграфија је одлична антистрес вежба. Доживљавам је као неку врсту медитације или молитве. Елем, лепота калиграфије се налази у несавршености слова које пишете слободном руком. Да није тако, онда би једноставно текст одштампали на рачунару и та слова би била перфектна, али не би имала душу.
Бављење калиграфијом подразумева играње са разним врстама оловака, пера, пенкала, мастила и врста папира. За разлику од сликања, калиграфијом се могу бавити сви јер сви знају слова, док је за сликање потребан таленат или мноого вежбања. Елем уз само мало вежбања, добро перо и мастило брзо ћете доћи до оригиналног свог начина писања слова.
За мене главни узор у писању као што рекох представљају средњевековне српске књиге и повеље. Дакле, говорим о рукописним књигама које су се одржале на овим просторима много дуже него у другим деловима света (до 18. в), јер су штампарије и штампање српских књига за време Турака биле забрањене.
Рукописне књиге су настале у православним српским манастирима који су током средњег века били прави центри писмености на Балкану. У нашем школству није довољно наглашено колико је црква одговорна за увођење писмености и науке код нас.
У то време контекст је био другачији, јер су писменост и образовање били резервисани само за монахе, владаре и евентуално трговце. Није постојало школство у смислу да је обавезно и доступно сваком човеку како је то случај данас. Могао је свако лако да крене у црквену школу, али би у њој остајали само ако сте изврсни. У та давна времена писменост се неговала пре свега преписивањем и проучавањем јеванђеља, молитви и животописа.
Књиге су биле скупе јер се писало на пергаменту, који се добијао од коже коза и оваца или на ручно прављеном папиру. Рецимо за писање Мирослављевог јевађеља било је потребно више десетина коза за добијање довољно коже за израду 181 листа. Писар би руком месецима, понекад годинама писао и осликавао књигу. Та књига би затим стављана у корице (књиговезана) и украшена златом и драгим камењем. Те вредне корице су због своје вредности биле мета пљачкаша и освајача и зато већина старих књига нема оригиналне корице, већ су често поново коричене пар векова касније. На самом крају та књига би била похрањена у неку цркву или манастир за богослужење у следећим вековима.
За време турске окупације књиге су спаљиване јер су неговале сећања на славну историју, старо српско царство и државност. Књиге скриване по забаченим манастирима, кућама или изношене у правцу Венеције, Русије и Аустро-Угарског царства. Пред крај турске власти, књиге су немилице продаване купцима у иностранству. Нажалост, један од највећих продаваца српске културне баштине је био господин Вук Караџић који је продао преко 1000 рукописних књига (србуља), али о томе другом приликом.
Старословенски
Књиге су писане на старо-српском језику, за који се данас уобичајно користи израз црквено-словенски. Међутим тај назив је само згодан компромис за скривање његове праве природе. Тај језик је био коришћен на српском двору и био је језик племства и монаштва. Монаси и црква у то време су биле облик цивилне власти старе српске државе, нешто између општине, болнице, музеја, библиотеке, школе и сеоске задруге данас.
Да ствар буде још гора тим старо-српско-словенским језиком смо писали ми, Бугари и Руси, коришћен је на територији Румуније, Молдавије, Грчке, Босне и Далмације а разлике су биле толико мале да писменим људима није био потребан преводилац. Другим речима, да није било Вукове реформе и да је писменост отишла у другом правцу на бази неговања старог језика и писмености ми би смо данас без превише муке читали наше, бугарске и руске средњевековне књиге.
После Вукових реформи и увођењем школског система друштво је форматирано. Српски језик је измењен на нови облик хрватско-српског језика и од тада више нисмо у стању да читамо своје средњевековне књиге. Туга.
Да ствар буде још гора, читајући књигу Српско-српски речник 3. свеска (линк за куповину) професора Радована Дамјановића сазнах како је за време титове Југославије на Филозофском факултету, катедри за историју средњег века Србије, тај старо-словенски био изборни предмет, а латински је био обавезан предмет. Како ћеш проучавати историју Србије ако ниси у стању да читаш средњевековне српске књиге? Зашто латински? Звучи као завера.
Због проучавања ћириличне калиграфије, почех по мало да читам и проучавам старо-словенски, ево згодне књиге коју је написао Светозар Николић ако сте заинтересовани.
Елем, доста историје да се вратимо калиграфији.
Мастило и перо
У средњем веку мастило се добијало од храстовог жира или од чађи. Боје су се добијале од поврћа или млевењем минерала, а у смесу се често додавало жуманце и алкохол.
За писање је углавном коришћено гушчије перо или трска јер су обе ствари биле лако доступне свуда. Врх пера је обликован ножем тако да добије жељену дебљину слова и количину мастила.
Светлописи
У почетку ми се чинило да средњевековна преписивачка делатност није довољно креативна, међутим писар је своју уметничку слободу остваривао у изради минијатурних илустрација. Ту и тамо текст би био илустрован малим сликама или геометријским облицима са богатим украшавањем и бојама. Често су прва велика слова у тексту нацртана као слике.
Код нас и у свету се за ове минијатуре користи израз ”илуминације”, али у српском језику постоји много лепши заборављен израз – светлописи.
Светлописи су понекад украшавани златом и обилују јако ситним детаљима за које је потребна добро увежбана рука. За цртање оваквих детаља је вероватно кориштен увеличавајући суд и малe прецизнe четкице.
Мирослављево јеванђеље је познато по својим светлописима почетних слова.
Калиграфски вјаз
Један облик светлописа је познат као ”калиграфски вез” или ”вјаз” и мени лично најлепши део ове приче. На први поглед та украсна форма писања је негде на пола пута између ћирилице и мистичних руна. Слова су издужена, преплетена и полускривена тако да је потребно прилично познавање тематике да би сте били у стању да растумачите шта тачно пише. Ево пар примера са српских повеља.
Основна техника писања слова
Пар речи око методологије обуке, потребно је неколико дана да мало цртате праве, косе и криве црте како би развили сигурност покрета. Пре писања потребно је да на папиру извучете слабо видљиве линије како би вам слова остала у линији.
Неопходно је видети основне потезе, након тога је доста лакше скапирати како је нешто рађено проучавањем самог текста. Направио сам мали видео да некоме помогнем ако га интересује, мада је моја калиграфска вештина заиста скромна.
Како почети и где набавити опрему
Написах овај текст у жељи да повећам број људи који ће се заинтересовати за нашу стару писменост. Можда ће неком то бити само хоби, али се надам да ће временом бити више људи који ће схватити значај проучавања старо-словенског и старих рукописних књига. Знање је моћ.
Како лако да уђете у калиграфски хоби? Ево опреме коју препоручујем за почетак:
Pilot parallel перо за калиграфију
Пилотово паралелно перо можете купити преко Али експреса, а има га и код нас у продавницама боја и четкица за уметнике.
Друга опција која се често користи код нас је да користите обичну трску, бамбус или гушчије перо и дајем вам линк до Youtube видео клипа на коме можете научити како се то ради.
За крај ево лепог видео клипа у коме су приказани сви процеси израде рукописне књиге:
Poštovanje Miloše,
mnogo Vam hvala što ste mi poslali ovaj e:mail, ulepšali ste mi dan i probudili potisnute emocije!!!
Pozdravljam Vas!
Hvala vama.
Написао БиХ само пар добронамерног осврта на текст …
” … моје интересовање је везано само за ћирилично писмо и начин како је писано у књигама у средњем веку … ” …
.
Е , ту сада наступа извесна контрадикција…занимање за ћирилично писмо и цео корпус текста твог блога … који није писан ћирилицом…
како објаснити да је ћирилично писмо само за средњевековне књиге , а није за данашње текстове …
Шта то недостаје ћирилици да би била употрбљена за писање текста твог блога ?
Зар је само за калиграфске вежбе погодна , а за свакодневни текст није ?
.
Када неко прође , данас , београдским улицама , никада неће помислити да пролази кроз српски град , такорећи престоницу , за пример , рецимо…
95 % натписа , реклами , фирми , све писано латиницом , а добар део и на енглеском… У престоници Србије. Сасвим недолично , боље рећи срамотно.
Гледао сам неке разгледнице србских радњи у местима аустро_угарске монархије , оно 1909 , 1912 ,све рекламе на радњама … ћирилицом , а данас ?
.
Да , знам , неко ће рећи , па и латиница је србско писмо. Добро.
Нисам одавно био у Загребу , али да ли је тамо , рецимо 95 % фирми , реклама , писано … ћирилицом.?
Што се Хрвати не похвале да су у ствари Срби коју су прешли у католичанство , па као везу са матицом користе … ћирилицу…
.
Конгресна библиотека , у USA , има једноставан алгоритам сортирања , ћирилични текст – српска књижевност , латинични текст – хрватска књижевност. Без обзира ако је писац Милан Ракић или Његош. Књига латиницом – хрватска књижевност. Али Срби за то не маре. Све књиге сада штампају латиницом. ( 95%).
Горски вијенац – латиницом.
Његош , Хрват , нема везе.
Имају Срби генија за бацање и заборав , колико хоћеш…
.
Летос, продавац на пијаци продаје ” грожђе са Опленца ” , лепо написано _ латиницом , у Београду.
Питам га је ли Опленац у хрватској , је ли то увозно грожђе , а он се наљути на мене. Какво глупо питање… Ето сељак са Опленца гаји … латиницу…
Или не сме да пише ћирилицом , у Београду ? Има забрана ? Чија ?
Да ли сељак из Сплита рекламира своје грожђе … ћирилицом ?
Чисто ради реципроцитета и симетрије…
.
Ово пишем ради данашње мале деце , која живећи окружени са свих страна латиницом… лако и без туге одлазе да раде код страних господара , преко границе, наравно , услов је да науче немачки или енглески , а да под хитно забораве српски и азбуку, што многи и олако , несмотрено , чине.
Не мислећи о погубним последицама.
Заборављајући да је азбука уписана у њихов генетски код , и да им ћирилица омогућује приступ вишим сферама и сазнањима..
.
Нека од многих америчких обавештајних агенција ( оне са три слова , NSA , … ) развија специјални програм за анализу смисла садржаја неког текста , и тај софтвер се заснива на … азбуци.
Вештачка интелигенција на азбуци.
Американци разумеју дубоки значај србског језика и ћириличног писма , азбуке , а у Србији се нехајно прелази преко тога.
Еј , Срби , освестите се , већ једном.
Сетите се да сте народ најстарији. Који народ на свету има календар , по коме је ова година … 7526 … ( или тако нека… ). То не сме да се заборави. Тиме и азбуком треба бити поносан.
Азбукивједи…прво беше слово…
Ценим ваш коментар али морате мало да уђете у тематику пре коментара. О ћирилици и подизању свести о њој сам писао пре пар година. Овај блог је одавно на ћирилици и латиници, али га ви гледате на латиници. Имате горе у главно менију поред иконе за енглески и иконицу за ћирилицу.
Осим овог блога и сајт моје фирме је урађен на ћирилици и ту смо једна од ретких фирми која то има.
https://milos.io/%d0%b7%d0%b0%d1%88%d1%82%d0%be-%d1%81%d0%b0%d0%bc-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d1%88%d0%b0%d0%be-%d1%81%d0%b0-%d0%bb%d0%b0%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b5-%d0%bd%d0%b0-%d1%9b%d0%b8%d1%80%d0%b8%d0%bb%d0%b8/
https://milos.io/%d0%bf%d1%80%d0%b0%d0%ba%d1%82%d0%b8%d1%87%d0%bd%d0%b5-%d0%bc%d0%b5%d1%80%d0%b5-%d0%b7%d0%b0-%d0%be%d1%87%d1%83%d0%b2%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d1%9b%d0%b8%d1%80%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d1%86%d0%b5/
https://milos.io/%d0%b3%d0%be%d0%b2%d0%be%d1%80%d0%b8-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%b4%d0%b0-%d1%82%d0%b5-%d1%86%d0%b5%d0%be-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82-%d1%80%d0%b0%d0%b7%d1%83%d0%bc%d0%b5/
https://adriahost.rs/%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8/
Ценим мишљење и не замерам, него ето чисто да знате одавно ја бијем ту битку и лично и на пословном плану.
Тачна твоја објашњења.
Мој исхитрен текст.
Сада још више ценим твој труд око борбе за место ћирилице у Србији.
.
Моја претходна порука је настала када сам прочитао твоје занимање за српски светлопис и блог на латиници.
Када сам на неком десетом сајту приметио твој текст о земљаним кућама , следио сам тај линк и стигао до латиничне верзије блога.
Сада се наравно поставља питање зашто је линк усмерио на латиничну верзију а не ћирилични.
Наравно , и битније питање зашто онда уопште паралелно опстаје и латинична верзија.
Знам , могући одговор , да би читаоци са простора бивше сфрј могли да читају…
Али они нису битни , они су минорни, за наш домаћи проблем.
Ми имамо проблем овде , у Србији , да је скоро све на латиници , да ђаци прваци живе у окружењу и упијају латиницу , скоро да ће постати несвесни да ћирилица уопште постоји.
То је велики домаћи проблем.
А да ли ће неко из Загреба или Сарајева читати текст…па нека науче ћирилицу. Ионако су то све Срби , католичке или муслиманске вере. И који можда на тавану куће још држе славску икону својих прадедова. Па нека се они потруде да науче да читају ћирилицу !!!
А верујем да знају ћирилицу али желе да натерају Србе да им нуде латиницу , да им угоде , а и да Срби себи признају да је ћирилица превазиђена ..
А не да их примамљујемо нудећи им текстове на латиници !
.
Дође ти гост у стан који каже да избегава шећер торте и колаче , а ти му понудиш пун тањир колача !
Како ће онда прећи на дијету без шећера ? ( без латинице ).!
Такође стоји твоје образложење да нисам детаљније прелистао твоје текстове. Јесте.
Зато предлажем да у текст, негде , убациш датум објављивања , да доцнији читалац може да се оријентише по временској оси… како следе чланци..
Такође , стварно нисам приметио ону сличицу за прелазак на ћирилични верзију , јако је ситна сличица , скоро неприметна , јер користим мобилни а не лаптоп или десктоп…где је можда уочљивија..
.
Ето , сада смо размрсили почетне недоумице око начина приступа исправној верзији блога.
.
Да ли треба да поновом ону изреку :
Ceterum censeo carthaginam delendam esse …
.
како је некада давно увек говорио онај римски посланик..
.
Када би то превели на српски ,…
Користи ћирилицу увек и само увек…
И зато предлажем што пре стопирај латинични верзију блога и једноставно приморај посетиоце да читају ћирилицу.
Ко не зна нека научи.
Користиће му. Азбука свето писмо.
.
Када читам неки блог на енглеском , нико ми не нуди и верзију на српском. Научим енглески.
Па поступити према њима истом мером.
Не може се ратовати за повраћај места ћирилице , ако истовремено нудимо и латиницу.
Људи ће по кобној инерцији наставити да читају латиничне верзије. И оде ћирилица у заборав.
Keep on fighting ! Pro patria serbica !
Размишљао сам и о опцији да цео блог буде на ћирилици, међутим ту има више проблема који су више везани за интернет претраживање и цензура која се већ ту и тамо појављује на разним сајтовима за ћириличне текстове. Мања ми је брига екс-ју територија, виша сам циљао граџане наше ону ”про западну” струју што не воли ништа домаће. Прочитају неки од текстова па се замисле понекад, а то је за мене лично мала победа. Ето, то су нека размишљања око латинице…
Хвала на коментарима и подршци.
Ризично и проблематично балансирање. Са тенденцијом предаје.
Ако су циљна група за примамљивање прозападни граџани , они нису вредни труда а ни спомена. Они су отписани од србског колективног корпуса. Индоктринирани , преобраћени , зомбирани.
То је као да кажеш , пишем латинични верзију због окорелих наркомана , па можда ће се неки просветлити и оставити латиничну дрогу , што није за очекивање.
Сем тога они су у школама у Србији ипак имали мале и кратке вежбице писања ћирилицом , па ако буду заинтересовани за неки текст , они ће можда прочитати , па макар био писан ћирилицом.
Јер размишљање да се остави латинична верзија блога , има за последицу да ће обични , нормални читаоци читати и даље верзију на латиници , а то би ипак била штета , и грех.
Треба навићи читаоце да читају текст ћирилицом, бар једно острвце текстова у ћириличном амбијенту.
Добар број посетилаца се већ навикао да је већина блогова латинична , примили су то здраво за готово , а то је велика штета и опасност. Знак да ћирилица дефинитивно губи битку са латиницом.
Срби се предали. отписали ћирилицу.
Форсирати слоган :
Пиши ћирилицом да те цео свет разуме.
( Лепо звучи, а тешко изводљиво. )
.
Што се тиче страних прикривених наговештаја цензуре над ћириличним сајтовима , то је опасност и ит стручњаци би морали да размисле како неутралисати ту цензуру , а још опаснију ауто-цензуру која је неизмерно опака.
Ако се појединац колеба да ли да постави ћирилични сајт ,… па ипак не , та његова аутоцензура је опаснија него да му неко споља омета или блокира сајт.
Ауто шахмат ! ?
.
Аустроугарска војска када је у 1 рату окупирала Београд , прво што је урадила , забранила је ћирилицу.
Табле на фирмама , путоказима…само латиница. Окупатор зна да ћирилица даје снагу Србима. Зато је укинути.
За време те кундк окупације великог србског родољуба , Петра Кочића , склонили су у лудницу да га аустријски цензори не пронађу.
Сигурно би му цензурисани живот.
.
Можда би савет од руских стручњака указао како превазилазити цензуру ћирилице ?
.
Да закључимо , са предлогом…
Може један ћирилични маегери ка латиничном словољубу ? Поен !
Lepo je pisati ćirilicom ali jednostavno razumem vlasnika bloga.
Postoje peripetije, evo npr tražiš text o kaligrafiji, ako ukucas latinicom na google izbacice ti i ovaj divan text pa ce ga nego procitati i zainteresovati se, ako cirilicom verovatno mali broj odgovora.
Cirilica uopste NIJE prakticna na internetu. Ja sam jedno vreme probao da na telefonu koristim cirilicu i nema sanse. Kucam poruku na cirilici, onda udjem na YT mora latinica, onda udjem u play store latinica, kucam mail poslovni latinica…znaci bukvalno svaki cas klikces za promenu pisma, cak je i zbunjujuce jer je drugaciji raspored od onog QWERTY koji smo svi navikli.
Lepo je sto imamo dva pisma i treba da imamo izbor pri pisanju kad je vec tako.
Поздрав.
Похвале за текст.
Поздрав за Бели орао збг, али орле ти написа семинарски рад, а не коментар :)
Интересантан је тај калиграфски вјаз. Први пут сам приметио код Краља Твртка веома занимљив потпис, као нека претеча графичког дизајна. И од ове архивске грађе што нам није спаљена остало је доста занимљиве калиграфије.
С анђелима
Pozdrav,
zanima me da li negde mogu da se nabave i download-uju sabloni kako bi mogao da pocnem da ucim?
Za sada sam nasao gomilu sablona ucenje pokreta ruke ali to je generalno za kaligrafiju, mene zanima recimo srednjovekovni nacin pisanja cirilice ili tj “font” koji se koristi u recimo crkvenim pisanjima i knjigama.
Најбоље место за download ће бити наши стари манастири, царске повеље и иконе. :)
Potpuno se slažem sa g. Beli orao zgb. Nažalost i ja ovaj komentar pišem na latinici jer nemam ćirilično pismo na tel. (Ili neznam da ga nadjem).
Mislim da mi srbi u svojoj prostodusnosti ne umemo da se suprotstavio skrivenoj , podmuklo, pretnji. Razumemo samo otvorenu pretnju i njoj se odupiremo. Moramo da promenimo način kolektivnog razmišljanja. Inače ćemo nestati
Svaka čast Miloše,
Do tebe nisam ni znao koliko malo znam o temama o kojima ti pišeš.
Raduje me svaki tvoj post.
Hvala i sve najbolje.
Поштовани,-а ,
желим да Вас обавестим да израђујем пергамент од козје и овчије коже. Квалитет је усаглашен према захтевима манастирских калиграфских радионица.Уколико сте заинтересовани , јавите се.+38162794763
Срдачан поздрав Стојан Радумило
Хвала Стојане објавићу коментар па ако некоме затреба да остане овде ваш телефон.
Поздрав.