Šta je promenjeno u tumačenju Simvola vere?

Nastavljamo sa proučavanjem Zakonopravila i tražimo šta je to crkva promenila u odnosu na originalno učenje pravoslavlja iz doba Svetog Save.

Za Simvol vere bi se slobodno moglo reći da predstavlja jedan od par nosećih stubova na kojima počiva pravoslavlje. Donesen je na prvom Vaseljenskom Saboru u Nikeji 325. godine. To je definicija koja se ponavlja često, a obavezna je pri krštenju u kojoj se objašnjava, pa bukvalno u zarez, u šta pravoslavni veruju. Ta definicija i njenog tumačenje je napisana tako da poništava verovanja i tumačenja jeretika.

Verovatno mislite, kao što sam i ja pomislio, da tu ništa nije menjano. Međutim, jeste promenjeno tumačenje. Iz teksta je izbačeno pominjanje jevreja. Evo kako glasi originalno tumačenje Simvola vere u Zakonopravilu u delu gde se pominje Pontije Pilat:

I koji je vaskrsao treći dan po pismu,
jer ne samo da je primio telo i očovečio se,
to jest postao čovek, nego je i raspet bio za nas od Judeja,
pri Pontijskom Pilatu koji beše od Ponta.
A mučen je bio kao zlikovac, jer Židovi imahu običaj da razbojnike raspinju na krst.
I pogreben, jer bi pogreben, ali u treći dan vaskrse kao što reče Pismo.

U Jevanđelju se govori: „Mogu razoriti ovu crkvu i za tri dana sazidaću je.“
A crkvom nazivaše telo svoje koje razoriše Judeji, ali po volji NJegovoj,
jer da Gospod nije hteo ne bi ga Judeji ni raspeli.
I pored toga što Judeji razoriše Crkvu, to jest telo Gospoda našega,
sam ga je vaskrsao u treći dan.
Zbog toga i verujemo u NJega da je Bog,
koji je postradao radi nas i vaskrsao treći dan.

Proučavajući hilandarski spis Josifa Flavija ”Istorija ratova protiv jevreja” i čitajući engleske istoričare o tom delu, saznajemo da je specifičnost ovog prevoda na srpski jezik to što se tamo kaže da su ”jevreji ubili Hrista”, dok se svuda u modernim prevodima govori da su to učinili Rimljani. Nažalost naši domaći istoričari ništa od ovoga ni ne pominju.

Dakle istu stvar tj. konkretno objašnjenje da su Hrista razapeli jevreji, a ne rimljani vidimo u tumačenju Simvola vere u Zakonopravilu. Međutim danas, iz tumačenja Simvola vere izbačeni su delovi koji pominju jevreje i samo se kaže ”koji je raspet u doba Pontija Pilata” svaljujući krivicu indirektno na Rimljane. Najpopularnije tumačenje Simvola vere koje se danas citira je napisao Vladika Nikolaj ali je i kod njega pominjanje jevreja izbačeno što možete proveriti ovde.

Kada je ovo izbačeno?

Kada je Vuk Karadžić preveo Novi Zavet tada je njegovu knjigu crkva zabranila. On i Đura Daničić su prevodili protestantsku Bibliju. Sporan je bio prevod te knjige. Jednom prilikom sam potrošio nekoliko dana pokušavajući da uhvatim u čemu se ogleda razlika između Novog Zaveta koji je bio u knjigama u doba Nemanjića i Vukovog protestanskog prevoda.

Prvo sam mislio da se radi o zabranjenim starozavetnim knjigama. Međutim, kada sam uporedio sa onim što kaže Zakonopravilo shvatio sam da to nije u pitanju. Onda sam prešao na tekst i pronašao dve vrlo suptilne promene.

1. U srednjem veku Novi Zavet je počinjao Jevanđeljem po Jovanu koji je bio najoštriji prema jevrejima. Redosled jevanđelja je promenjen i Matej je postavljen za prvo, a Jovan stavljen na poslednje mesto.
2. U tekstu je na mnogim mestima (ali ne svuda) tamo gde bi pisalo jevreji i židovi bilo zamenjeno sa ”vladari”, ”carinici”, ”fariseji”.

Ove promene su bila suptilne i ne tako lake za primetiti. Moram da kažem da promena ima sigurno mnogo više i to bi trebao da bude predmet istraživanja jer je moj zahvat istraživanja prilično mali.

Biblija Vuka Karadžića je štamana u jermenskom manastiru Metiharista koji su bili unijati, dakle odani papi. Ceo poduhvat finansiralo je Biblijsko društvo iz Londona koje je knjigu plasiralo po Srbiji. U to vreme knjige su bile skupe ali je ova Vukova knjiga prodavana jeftino, a pritom je bila velika tako da se usvi hrlili da kupe i imaju jedan primerak. Tako je pogrešno učenje ušlo među narod i pored protivljenja crkve.

Prosto nisam mogao da verujem da je cilj Biblijskog društva iz Londona bio da plasira tako male promene u tekstu. Međutim, danas postoji u 140 Biblijskih društava koja se bave promocijom protestantske Biblije u 200 zemalja. Čak je i naša crkva sa njima povezana i odobrila je prevod Vukov uz male dopune. Te dopune nisu ispravile suštinu.

Kada sam se pitao zašto niko ne prevede Miroslavljevo jevanđelje reč po reč, dobio sam odgovor ”pa to je sve isto”. Očigledno da nije sve isto i da se namerno to prećutkuje originalni tekst.

Nažalost naša crkva dopušta da se rade prevodi iz Londonda, a naše knjige iz doba Nemanjića nema ko da prevede.

Na kraju ostaje i pitanje se zašto se u terminologiji uopšte koristi izraz ”simvol” kada je to grčka reč, a u Zakonopravilu lepo kaže ”Obrazac naše vere”. Kada znate za obrazac, onda ste obrazovan čovek tj. neko vam je objasnio osnove obrasca naše vere. Međutim, kasnije je reč biti obrazovan dobilo potpuno drugačiji smisao. Napravio bih šalu pa bih rekao da je naša vera danas nekako simbolična. :)

Ja sam se pozabavio najočiglednijim delom ali za ispravno razumevanje treba pročitati celo tumačenje iz Zakonopravila. Prilog celo tumačenje Svetago izobraženija vere iz Zakonopravila: