Ex libris na ćirilici

Htedoh da podelim sa vama jedan svoj mali lični projekat. Rešio sam da popišem sve knjige u biblioteci i da ih obeležim ličnim ex libris pečatom. E, samo je ostalo da napravim taj pečat.

Ex libris – može biti pečat ili nalepnica i služi sa obeležavanje knjiga u kolekciji i koriste se već vekovima. Privatni eks librisi su obično jako maštoviti. Evo par primera.

Postoje kolekcionari ovih malih umetničkih dela. Ako pažljivo pogledate videćete mnoge smešne motive, sumorne, misteriozne ili grandiozne poput porodičnog grba.

Ja sam odavno imao ideju za svoj ekslibris, hteo sam da to bude obris viteza koji prilazi Milutinovom pirgu kod Hilandara. Trebalo je napraviti pripremu za pečat i poslati je pečatorescu.

Trebalo mi je jedno popodne da sastavim i lepo uobličim rešenje. Hteo sam da prikažem sebe u sudaru sa starinom manastira Hilandara. Ukratko elementi su sledeći:

  1. milutinov pirg – na kome sam snimio jedan video pre par godina
  2. ciparis koji se nalazi ispred hilandarske crkve
  3. don kihot – vitez koji juriša na vetrenjače, kao što ja to sa ovim blogom činim
  4. razmišljao sam da li da stavim ex libris ili ”iz biblioteke” ali ni jedno ni drugo mi se nije svidelo. Prvo zato što je na latinskom, a drugo je opet strana reč, pa sam pogledao kako to Rusi rade na ćirilici i tamo pronašao ”iz knjigii”. Na kraju sam rešio da napišem ”iz knjigoteke” to mi je nekako najbolje zvučalo.
  5.  naravno da je ćirilica bio izbor za natpis i koristio sam font – hilandarski ustav.
  6. zatim sam preuzeo jedan ornament iz stare srpske rukopisane knjige i prilagodio ga.

Nakon 6-7 sati prilagođavanja i jedno 10-15 print proba na štampaču došao sam do finalne verzije.

Zatim sam pronašao pečatoresca kome mogu da pošaljem pripremu preko maila, da uradi pečat i da mi pošalje poštom. Evo kako je to na kraju ispalo.

Ex libris pečat na ćirilici.

U vreme rata naša Narodna biblioteka je gorela, a u slučaju nestanka interneta ili struje ostaju vam samo knjige. Za knjigu ne treba internet, ni struja, ni hard disk, ni baterija  – ona je uvek tu.  Ovaj tekst je upućen ljubiteljima knjiga jer stare knjige će vremenom dobijati na vrednosti i treba praviti svoje male kolekcije.

6 Comments

  1. Илија

    Мислим да би било корисно да пишете о књигама које поседујете ( цео списак ).

  2. Сања

    Хвала на инспирацији! Већ неко вријеме желим да направим нешто слично за своју малу кућну библиотеку, а сад сте ме додатно мотивисали.
    Хвала Вам и на свем раду и труду који улажете да на свој начин у нашем народу пробудите успавану искру свијести о себи! Ваш мејл и Ваши чланци ме увијек обрадују и тјерају на размишљање, чак, или поготово онда, кад се не слажем с нечим што сте изнијели, а о оним тренуцима кад ми предочите нешто ново и натјерате ме на даље истраживање да и не говорим.
    Срдачан поздрав из Бање Луке!

  3. Komentar čitaoca

    Moram da priznam da mi je malo dalje baš ova konkretika zbog zdravlja. Međutim čuvati te stare stvari (a ovo je možda nekima teško izlišestvo što pričam) treba biti obazriv jer je mač sa dve oštrice. Neki stari predmet može imati izuzetno pozitivna dejstva ili negativna zavisno kako je utisnut u memoriju. Nedavno sam našao , stare cd-ove , kasete i brdo drugih predmeta. Dovoljno je možda samo ih i videti. A sad može se sravniti sa tendencijom koja se širi da se sve reciklira , da ne govorimo o mogućnostima koje imaju sa uredjajima sa memorijom, (tehničkim mogućnostima) nebitno je, već vas lišavaju i predmeta koji za vas ima neko sakralno značenje. Pa drugi primer ove antikvarme knjige. Npr. Neko ko se toliko posvetio nekoj temi recimo iz elektrotehnike npr. da se gotovo iscrpeo u revizijama ,šta tom čoveku znači kad vidi recimo original delo od recimo Faradeja. Ili kad čovek ima osećaj da su ljudi ranije bili gluplji pa pogleda neki udžbenik iz daljeg vremena. Onda vam je jasno zašto je npr. Vatikanska biblioteka i ne nužno samo ona neki vid zla…

Leave a Reply