Greek Baker’s Zen

I gotta tell you a story about a Greek baker. It’s something that happened to me personally and it changed the way I look on life in general.

First things first – I need to make a short prologue in order to explain my situation at the time.During that year I ended up 10 or 12 times in the emergency room because my blood pressure was skyrocketing and I was experiencing significant tachycardias. In the end, I got asthma attack that left me 12 days on intravenous therapy and steroids. Years of ambitions and startup lifestyle were threatening my existence.

At that time, our small web company had over 90 employees and serious contracts with dozens of media houses. Day-to-day pressure became unbearable. I was feeling like a George Custer in westerns, surrounded by a bunch of Indians on horses shooting arrows in my direction. In real life, those arrows were emails, offers, leads, contracts, meetings, consultations and calculations. Simply, I wasn’t at the helm of my life any more. My startup was the real captain giving all the orders.

This asthma attack happened in the middle of the summer and I decided to leave everything and go to the seaside for a month, to cool of a bit. To relax and think it over again. I was sitting by the pool, watching over my kid (who was 2 yrs old) and my wife who were playing together, asking myself if I would ever get to see him grow up. I was in my chair gasping for air, counting my breaths, because asthma was still lurking from within.

I felt helpless and vulnerable like a frightened animal and suddenly… I remembered a small village at the Greek coast, where we used to spend our holidays when I was a kid. The place where I felt completely safe. I wanted to avoid fancy hotels, bustling cities and charter flights. We just got into our car and left…

This small place I’m talking about is nested near monastery Hilandar, next to Mounth Athos on Halkidiki peninsula – the one that is touristically least popular. Its name is Ouranopolis (Uranus-town). The town in fact consists of a lonely Byzantine tower overlooking a modest fishing port. For tourist standards it’s not much, but we’ve experienced so many wondrous moments which I can only explain by proximity of the „Holy Mountain“ (Mount Athos).

ouranoupolisThe locals there are somehow different. They’re less kind and servile, but in a good way – they’re not faking it for the sake of tourism. They’re not hustling you for money. The nature there is strange and different too. The sea is full of fish, probably because the Holy Mountain is nearby where the fishing is forbidden. There are a lot of priests, and they’re different too…

However, one day, my wife goes to a baker shop which was next to our apartment. She comes back in a few minutes and says: „All bread is gone. They said – for bread come before 10 o’clock“.

I think to myself – what a God-forgotten place we’ve stumbled into, when there’s no bread after 10 o’clock?!

The next morning, on our way to the beach, we pop in the bakery and I see that they only sell bread and „burek“. Don’t get me wrong, the shop is full, but they sell only these two products, one kind of bread and „burek“ with 2 flavors, cheese and apple. No cookies, no cakes, croissants and other pastries. Nothing. Just these two products. I see a lot of local people buying there and it’s clear that the bakery is doing well with business.

OK, we get the „burek“ and we sit in the small modest terrace with only few tables but with a „million dollar view“. From it, you can see a half of Ouranopolis, Mount Athos and enjoy the open sea view.

I think to myself again – God, what a foolish man this baker is. He could widen his menu and put in some cakes and people would definitely buy. He has a beautiful view, he could redesign small terrace, put in few more tables and some better-looking chairs. He could also bake the bread in the afternoon, not just in the morning and sell more. As I see it, this guy don’t know nothing about serious business and making money.

We continue to eat our „burek“. It’s tasty. I notice that the old Greek is doing everything by himself with the help of his grandson. They’re doing the job well and you can see on their faces that they’re proud of their work. Local people come and buy the bread every morning. Then I see the oldmans’ daughter yelling something from a first-floor window. The bakery is on the ground-floor of a two-story house. The family lives on top floors and there’s an old jeep parked in front of the building. In a while, a new jeep parks besides the old one and a young guy gets out of the car and goes up in the house.

And then it hit me. This old Greek is NOT stupid, I’m stupid, because I was watching to many Hollywood movies. What I was seeing is an example of eastern way of life and running business, which is probably rooted in the remnants of the Ottoman empire, or maybe even from the Byzantine empire.

I say to myself – unlike you Milos, this old man lived to his latter years, healthy and sane, doing the thing he loves. He’s not foolishly chasing money. He understands that job is there to support the family for a lifetime. He’s working with his grandson and his daughter is with his family upstairs. His wife is there also. The man obviously succedded to build this house with this job and feed his family as well. They have two jeeps, they live on the seashore and they’re all together. He works up until noon and he goes home after, because he’s not willing to work for 12 or 14 hours a day, like me. He’s the one who decides when you need to come if you want to buy the bread.

After all, why does he need other products in the shop? He has that „burek“ which is perfect in both salty and sweet version. If he puts in some externally-made cakes and pastries, he would then have to think about their quality, delivery, cash-flow, salmonella and who knows what else. He would need to hire more people for the second shift, then he would need to pay them their salary and to watch them closely. Who needs such a headache? This way, he works only until noon, his products are small piece of art, everything he makes gets sold easily and everybody in this small town admire and appreciate him. Obviously that is enough for him and you can see that he’s a old school guy. For him life and family comes first and money is not everything.

From that moment on everything changed. I decided to get myself back at the helm of my life – I will be the one who decides what, when and with whom I work. To maintain normal working hours, not to chase for the money, but rather to do only those things that are really fulfilling me. You know… the business is done for the quality of life, not because of money. The money is just plain paper.

Nothing is as it seems, on first sight.



  1. Марко

    Грци, и у опште људи са Медитерана, живе живот. Нису попут Немаца који живе да би радили. Грци живе и уживају. Довољнојо је погледати њихово понашање у ресторанима у које долазе махом у великим групама, породично, и поручују брдо јела која сви заједно потом конзумирају. Нема “ово је моје, ово твоје јело”. Једу заједно, смеју се заједно, плачу заједно.
    Некада су и Срби били такви, или макар слични. Онда смо почели да претерујемо са гледањем холивудских филмова и да живимо попут Американаца, да обожавамо “бога” новца.

  2. Već sat vremena čitam vaše postove, i zaista sam oduševljen koliko korisnih i poučnih stvari na jednom mestu, hvala vam.

  3. I meni se jako dopao ovaj tekst.


  4. dejan mancic

    Sta reci,veoma lepo i poucno.Mislim da treba slusati ono ljudsko u sebi,a ne biti toliko pohlepan.Ocito je da nismo predodredjeni za tako nesto,jer ako neznamo kada je dosta sam organizam nas opomene.

  5. Đorđe

    Upravo tako. Lep tekst koji motiviše i tera na razmišljanje. A upravo ovo napisano i druge slične karakteristike Grka su razlog zbog kojih tamo provodimo svoje letovanje i teško bi se odlučili da odmor provedemo na drugom mestu. Kada prijatelji pominju neke druge atraktivne destinacije za odmor, all inclusive aranzmane i sl. ja im ispričam jednu priču sa letovanja iz Grčke, i zašto idemo tamo. Pre par godina su vrućine bile velike te nismo uspeli da puno vremena provedemo lutajući po poluostrvu Sitonija, tako da smo drugu polovinu letovanja supruga i ja veći deo dana proveli u prirodnom hladu jednog restoran-kafića, igrajući yamb, a da pri tom ni jednog trenutka nismo osetili negativnu rekaciju vlasnika što ceo dan zauzimamo sto, niti da nam broji koliko smo za to vreme ostavili novca. Restoran je bio porodični biznis, gde su radili roditelji sa decom. Svakog dana u 15h oni su za jednim od stolova sedeli i ručali, svi zajedno, u isto vreme, bez izuzetaka. Negde druge, pa verovatno i kod nas, rekli bi pola nas ruča u jedno vreme dok drugi paze na restoran, pa posle drugi dvoje… ali ne, oni su ručali svi zajedno, uz osmehe, bez obaziranja u tom trenutku na restoran. Kada se pogodi da bi smo hteli naručiti nešto za vreme njihovog ručka, nama je bilo neprijatno da ih prekidamo, ali im nikako nismo zamerali, jer prekinuti tu harmoniju bi bilo zaista grehota…. naručuli bi posle toga i svi su bili opet zadovoljni, i mi oni, i opet smo se tu vraćali. Zbog ovoga ćemo se uvek vraćati u Grčku jer umeju da cene život, pa čak i da prenose tu energiju na druge.

  6. Pozdrav Miloše!
    Celo pre podne kradem minute na poslu i čitam ono što mi se u stvari i čita – tvoj blog :) Odličan je. Puno korisnih tema i pametnih reči.

    Odlučila sam se za komentar baš ispod ovog teksta jer sam se pronašla u priči o pekaru: trudim se koliko mogu da uživam život po svojoj meri, bez sata i satnice. Bogatstvo ne gledam kroz papire nego porodicu i znanje. Zato sam i svoj blog nazvala Blago mog života – jer moj život upravo to i jeste. Naravno, trebalo mi je godina da se izborim za ovo i da shvatim suštinu, zbog koje sam danas jako srećna.

    Želim i tebi i tvojoj porodici isto to :)

    • Ćao Jelena,

      Hvala na lepim željama i drago mi je da ti se dopada blog. Želim ti da nastaviš sa fokusom na suštinu života. I reći ću još samo da je komentar “kradem minute na poslu i čitam…” jedan od najlepših koje sam čuo i pravi podsticaj da nastavim sa kuckanjem.


  7. KATHY

    “Opasno navučena” na Vaše postove…

  8. snezana

    odlican tekst!

  9. Ова твоја прича подсећа ме на причу о мексичким рибарима:
    Хвала ти :)

  10. bisquiter

    Poštovani… shvatila sam pekarski zen u Novom Sadu jos pre dvadesetak godina :) Zato me je i obradovala Vaša priča na koju sam upravo nabasala. Slučajno? Ma, kakvi…
    U Dunavskoj ulici, mali lokal – buregdžinica Djordjević. Poslednja estetska intervencija je bila kada su uvodili struju :) Sve čisto, utegnuto i potrošeno od godina upotrebe . Za pultom GOSPODIN Bogdan Djordjević, u belom mantilu, a ispod košulja i kravata. Vreme: blago jutro oko 10h. Mi ponosno pokazujemo kumovima iz Nikšića da još mogu samo dve kriške da izaberu i to jednu sa mesom , a jedna sa višnjama. Sve ostalo prodato!!!
    Kada će biti bureka?
    Podelimo savršene porcije u debelim, porculanskim DUBOKIM tanjirima potamnelim u sredini od sečenja mirisljave kore nožem :)
    Strpljivo čeka da pojedemo. Ljubazno priča sa nama. Kretnje su mu brze, sugurne… Faca!
    Bogdan Djordjević odmah po nasem odlasku zatvori drvene šalukatre i fasada bez reklame , u najposećenijoj ulici, zatvori tajnu mudrog zanatlije.
    Gospodin Dr UMEĆA ŽIVLJENJA, vrhunski majstor bureka svakoga dana ( odnosno noći) zamesi odredjenu količinu bureka. Ispeče. Proda ga ili u 8 ili u pola 11, svejedno… ali posle toga ništa… Kluc u bravu. Mozda ide da peca, mozda da šeta unuke… u svakom slucaju da voli sebe i sve što mu je dato.
    To je i moj poslovni ideal.
    Pre tri godine sam povela kumu na moju turisticku destinaciju Novog Sada – kod Djordjevica. Kad ono… namunjeni butik na mestu gde sam shvatila suštinu harmonije koju sami sebi odredjujemo.
    Veliku mag je otišao u penziju!
    U poslasticarnici VREMEPLOV u Novom Sadu, koju drzim sa suprugom već 15 godina svakog jutra pravimo uz ostale kolače, samo 7 porcija šne nokli.Uvek se setim Djordjevića kada me pitaju čeznući zašto nema više…

  11. rada

    Vreme mi stalo ovde… vratiću se još, ne znam koliko puta #milina
    Hvala Miloše, drago mi je da sam naletela danas na tvoj nadasve koristan i ljudski blog :)

  12. lee

    Sustina… :)
    I ono sto se idealno nadovezuje na ovu pricu – odgledati Grka Zorbu i shvatiti sta je jedini normalan odnos prema zivotu.
    Pozdrav, popravio si mi jutro.

  13. Snezana

    Od devet sati jutros citam vase blogove…sada je dvanaest….uplasih se…kada brze prolete vreme….e sada moram da odem sa vaseg bloga ali teska srca….vidimo se sutra ujutru….pisite,pisite,pricajte nam nikada dosta price sa vama.Veeeliki pozdrav.

  14. Casual 24/7

    Pozdrav Milose, lepo i pitko pises, i sto je najvaznije sve je istina. Samo ako to ljudi na vreme shvate i primene, pre ce doci u harmoniju. A sto se gornjeg posta tice, pa … Jednom je jedan moj dobar drugar u Kanadi rekao: “Mi ovde zivimo kao da hocemo sto pre da umremo”. Nazalost, to se moze reci i za zivot u Srbiji, cak da plache.

    “Muri ni shinai”-Not to push to hard.
    -Advice by older karate teachers in Okinawa


  15. Dragana Rosic

    Ukradeno iz divnog komentara: “kradem minute i citam”,tako i ja srecna sto sam vas pronasla, ovde u mom Tripoliju,razmisljam o vremenu koje je bilo lepse,kada si mogao da nadjes sve vrste libijskog najboljeg tradicionalnog hleba,a sada uzaaas,neka mi Bog oprosti,na brzinu ispecen,neslan i bezukusan hleb.Drugog nemam ni vremana ,da se setim.zelim vam svu srecu,i poozdrav

  16. Josip

    Odličan vam je blog i cijeli sadržaj na stranici.Inspirativno, pozitivno i sasvim dovoljno. Svaka čast.
    Pozdrav iz RH

  17. Miloše, hvala za trud na blogu i mnoštvu korisnih i lepih tekstova. Drago mi je da sam otkrila ovo lepo web mesto. I namerno se potpisujem upravo ispod ovog pekara sa Atosa, koji nam svima, kroz tvoje reči govori o tome kako živeti i kako voleti život.

  18. Working 12 hours is not the problem. Offering 2 or 2000 products is not the problem. The only problem is acceptance. If you accept the price you have to pay in order to achieve a goal, you can do whatever you like (within the boundaries of mental and physical limits). On the other hand, you can work for only 4 hours a day. If you loath what your are doing, it will make you ill. Therefore, it does not really matter what you do. The only thing which matters, is that you want it and are willing to pay the price.

  19. twentyyearold

    Slučajno sam nabasao na Vas blog, i citam tekstove već nekoliko vreme (..sati). Neobicno iskren i potpun blog, a u isto vreme i sažet. Interesante su mi teme, jer su nam zanimanja prilično slična…

    Ovaj tekst mi se posebno svideo, pa sam ovde ostavio komentar…


    PS često kod nas ljudi kažu otomansko jer se uvuklo iz engleskog, ali mislim da je osmansko (ili osmanlijsko) carstvo pravilnije..

  20. Dragan

    slucajno sam naisao na ovaj blog,psiholoski smiruje.poz..

  21. Petros

    Slučajni sam i ja naišao na ovaj text. Grci su zaista takvi ljudi, a more i beskrajno letnje plavetnilo ih čine tako ležernim. Moram da dodam da sam i ja doživeo slično iskustvo u Leptokariji i to u sred turističke sezone, kada je taj mali grčki gradić ispod Olimpa pun srpskih turista. Moja supruga je lekar i njen je posao vrlo stresan, tako da smo odlučili da dođemo na more da se opustimo. Neko veče smo izašli u grad da nabavimo suvlaki i giros za društvo koje se to veče okupljalo kod nas. Ceo gradić ima puno mesta gde se može kupiti giros i suvlaki po ceni porcije u restoranu, ali ja poučen iskustvom iz Smedereva, tražio sam grčku mesaru u kojoj bi kupio meso na kilo, a mesar da mi gratis to roštilja. U celom gradiću ima jedna do dve mesare. Ja sam to veče došao u jednu u centru gradića i u vitrini zatekao samo par kila mesa i dva pileta. Mesar je ležerno sedeo napolju uz frape i gledao nešto u svoj mobilni, dok su mu žena i majka sedeli na terasi sprat iznad mesare i mirno gledali turiste. Kad sam ga upitao da li bi mogao da naručim kod njega sveže meso i da mi ga griluje, on me je pogledao čudno. Rekao sam mu da u Smederevu ima mnogo privatnih mesara koje po celi dan prodaju meso, a meso besplatno peku na roštilju i da bi on mogao mnogo više da zaradi ako bi tako radio, jer su turisti mahom srbi. On se samo nasmejao i rekao mi da je on zadovoljan sa svojim poslom, jer sve pre podne sveže meso proda lokalnim grčkim restoranima, koji posle prave suvlaki i giros po 2,5 eura srpskim turistima. On sve lepo proda, restorani lepo rade i nikoga ne boli glava od previše posla. Prepoznaosam i to da ni mi turisti kada odemo na odmor ne možemo da prestanemo da razmišljamo o poslu i načinu da se zaradi. Jednostavno treba se uklopiti u njihovu ležernost, osetiti mirise i ukuse grčke i to poneti nazad, jer kada se vratite u svoju sredinu, sva ta sećanja će biti u vašim mislima i srcu, kao oslonac i ventil za stresne poslove i sredinu kojom ste svakodnevno okruženi, sve do narednog leta i povratka u Grčku.

  22. Sandra

    Vec satima citam vase tekstove i sve sto mogu da kazem je veliko HVALA !!! Zaista uzivam

  23. Milena

    Pozdrav Miloše!

    Danas sam nekako iznervirana gestom jedne osobe, shvatila da još uvjek nisam imuna na negativne ljude i komentare, iako sam mislila da je to za mene prošlost. Odlučim da bih trebala nešto da uradim sa onim unutrašnjim JA. Shvatim da sam nekad, dok sam trenirala aikido, imala na početku treninga meditaciju. Ukucam da potražim tekstove o tome, onako na telefonu……i….eto me, još uvjek na istom mjestu, istom sajtu….sigurno već 5 sati. Čitam i o astmi iako je nemam, niti ja niti bilo ko koga znam…. Takođe i o izradi sajtova, jer sam upravo pokrenula svoj sajt sa blogom….tako da ima tu mnogo dobrih stvari o svemu. Svaki tekst je jednako zanimljiv.

    Nemam šta bih dodala pozitivno, što već nisu rekli ljudi prije mene. Budite zadovoljni jer Vaš sajt prate pozitivni, kulturni, pismeni i obrazovani ljudi (zaključila sam iz komentara, jer mi je prvi put da čitam do kraja komentare, obično nakon drugog odustanem)

    Želim Vam sreću u daljem radu. Imate podršku svih nas.

    P.S. A kafu sa puterom moram da probam ;)

  24. Na zalost,bolest vas je odvela ali u predivno mesto gde energijom vladaju visi entiteti,otuda i promene u razmisljanju i odnosu prema sebi i svom zdravlju.Vrednost koju ima zivot ne mozemo i ne smemo porediti sa novcem koji jeste samo papir a dodala bi i sredstvo kojim placamo nas nacin zivota,ostvarujemo zelje i ideje pretvaramo u dela.Dakle,MI upravljamo novcem i vremenom koje cemo posvetiti zaradjivanju istog. Sve dok je tako nema razloga da ne uzivamo u zivotu.
    Divno mesto koje ste posetili Milose,drago mi je da ste osetili promenu energije a ne samo vazduha jer sve to utice na psihofizicko zdravlje. Ja takodje imam astmu i dugo se borim sa istom,disanje mi je poput vaseg i nakon 11 god rada u kozmetickoj industriji,usavrsavanja i ulaganja u znanje moram se posvetiti necemu sto mogu da radim od kuce a da zaradim dovoljno bez opterecenja a to je pisanje tako da ,nije slucajnost sto sam naisla na vas blog kako ste izlecili bolest.
    Hvala na lepim i inspirativnim tekstovima,ako vam treba koleginica u vasoj firmi…Tu sam :-)

  25. Da, Hajnrih Bel je pisao slicnu pricu o ribaru koji je ziveo od toga

  26. Ova priča je jako dobra, ali na zalost u urbanim sredinama ovaj pekar ne bi preziveo ni sam , a kamoli tek sa porodicom. Što od plaćanja poreza, što od konkurencije… Veliki pozdrav

  27. Igor

    Поздрав Милоше,

    Желим само да похвалим овај текст и читав твој блог. Стварно је мало оваквих концизних текстова. Кратких и јасних који указују на суштину.
    Било је стварно уживање читати га.

  28. Слободан

    Сјајна прича! Читам је сада поново, како бих се присетио детаља, после неколико година. Пошто сам тренутно у близини на одмору, какве су шансе да се добије нека прецизнија локација бурекџинице? Претпостављам да није у центру, поред куле :-)

    • Хвала Слободане, колико се сећам то је нека пекара испод Арходарики Толиади смештаја а опет изнад главног пута. Не знам тачно где али идем ове године па ћу погледати… :)

  29. Saša Ristić

    Dobar tekst, i lijepo zapažanje. Samo jedna mala primjedba. Odkud to da u naslov stavite riječ “Zen”? I još da zen smjestite na Atos, i njegovo neposredno okruženje? Shvatate li da su dohovnosti zena, i pravoslavlja dvije potpuno različite duhovnosti? Ako to ne razumijete, onda, ili ne razumijete zen, ili ne razumijete pravoslavlje, ili oboje?
    Ta greška je vjerovatno posljedica modernog vremena, da ne kažem Novod Doba (New Age-a), koji svim metodama uporno pokušava da to tako strpa.
    Ovo, sa mješanjem zena i pravoslavlja, me je potsjetilo na duboko jednu ličnu priču vezanu za smrt moga oca, i komentar moje drage. Ali ne bih sada o tome.

    • Ех Саша, на месту вам је примедба. Овај блог је на неки начин бележница неког мог интимног пута. Нико се није родио научен тако да се то може видети и кроз текстове. Ја сам дуго практиковао Зен и оно што сам видео сам тада описао из тог угла. Касније сам научио много о православљу и зато сам свестан да је ваше запажање тачно. Елем, ипак је добар угао писања када поредите различите ствари јер тада нашу заборављену традицију приближавате младима и тако се понеко замисли… Моја лична мисија и послушање које сам добио је да пишем да би што више људи остало у земљи и постало свесно свог идентитета, историје и традиције.

      Сад сте ме заинтересовали, волео бих да чујем причу везану за смрт вашег оца.

      Велики поздрав, хвала на коментару.

  30. Jovan Narančić

    Poštovani Miloše, oduševljen sam svim što pišete, vidite, saznajete, otkrivate.

    Zaljubljen sam u Crkvenoslovenski jezik, Psalme, i njihove tajne.

    Molim Vas, prosledite mi na mejl Vaš broj mobilnog telefona, po mogućstvu, sa konekcijom na Viber ili Votsap (pošto nemam FB ni Twitter), jer puno putujem.

    Želim da se čujem sa Vama da obogatim svoju Pravislavnu Biblioteku i dobijel od Vas korisna usmerenja o daljem životu.

    Porodičan sam čovek kao i Vi.

    Sa Božjom Pomoći, unapred hvala.

    • Поздрав Јоване, хвала на подршци. Трудим се да сваки слободни моменат посветим писању и истраживању, ипак времена је мало фирма, породица, спортски клуб. Не успевам да пронађем слободног времена за дружење али вас позивам да се прикључите пројекту и погледате шта тамо има од књига. Ако имате времена можете се и активирати са нама око пројеката на сајту.

      Свако добро од Господа.

  31. Milos M. Vasic

    Sad mi je tek stigao mail sa ovim tekstom, odlican tekst sa odlicnom porukom. Milina je citati tvoje tekstove

Trackbacks for this post

  1. Kako da pokrenete posao na webu – saveti za apsolutne pocetnike |
  2. Prva godina bloga |
  3. Odlični domaći IT blogovi koje pratim i preporučujem
  4. Kako sam izlečio astmu prirodnim putem, skinuo se sa svih lekova i neočekivano smanjio kilažu |
  5. Манастир Хиландар - моја прва посета и белешке из Богородичиног врта - животне приче и монаси шаолина
  6. Како да покренете посао на вебу - савети за апсолутне почетнике - животне приче и монаси шаолина
  7. Manastir Hilandar - moja prva poseta i beleške iz Bogorodičinog vrta - životne priče i monasi šaolina
  8. Како сам излечио астму природним путем, скинуо се са свих лекова и неочекивано смањио килажу - животне приче и монаси шаолина
  9. Шта значи бити богат? - животне приче и монаси шаолина

Leave a Reply