Kod profesora u gostima 1.

Bio sam u gostima kod profesora Miodraga Petrovića. Svaki put kada se vidimo uživam u tim razgovorima gde je centralna tema uvek Zakonopravilo i stanje naše crkve danas. Juče smo u razgovoru proveli dobrih 3 sata, koje nisam ni osetio. Želim da podelim sa vama nekoliko detalja, naravno uz dozvolu profesora.

Profesor je primer starog srpskog akademika kakvih danas više nema. Najveći je poznavalac crkvenog prava i istorije srpske crkve. Sa svojih 88 godina (1936. godine rođen) izuzetno britko razmišlja i svega se detaljno seća. Mislim da nije potrebno da pominjem da je on preveo, istražio i priredio Zakonopravilo Svetog Save, najvažniju knjigu srbske istorije.

Knjige za čitaoce bloga

Hteo sam da pomognem čitaocima bloga da dođu do knjiga. Međutim, nisam očekivao koliki je to posao i obaveza. Ne bavim trgovinom knjigama i plan mi je da jednom u mesec-dva odem po knjige za one koji poruče, dok knjiga ima.

Knjige su skupe i nisu za svakoga. Skupe su jer jednostavno su ogromne, štampane na kvalitetnom papiru i urađene u koži. Kada kažem nisu za svakoga hoću da kažem da se nadam da će doći u ruke onih koji će ih pročitati, a ne samo da stoje u policama. Profesor svaku knjigu zavede na ime onoga ko je tu knjigu kupio. Nemojte ih kupovati ako su van vaših mogućnosti trenutno, postoje u skeniranom obliku i možete ih čitati. Nije ideja da se pravi što veća prodaja i zaradi novac već nam je želja da širimo Savinu reč.

Dve knjige Zakonopravila su teške oko 7.5 kg, uz ceo komplet sa 6 knjiga istraživanja profesora Petrovića imaju oko 10 kg. Kada sam se prihvatio zadatka nisam očekivao da će toliko ljudi tražiti knjigu niti sam imao pojma koliko će to fizički biti težak zadatak. Tri puta sam tog dana sve knjige rukama preneo. Tek kada treba da odnesete tri kompleta u poštu da pošaljete nekome, tada shvatite da nemožete 30kg nositi u rukama, da to treba posebno upakovati, da se ne smeju oštetiti, zbog težine trebaju vam kolica, a trošak slanja i pakovanja je veliki. Sve u svemu nije jednostavno kako sam ja to mislio da će biti i praštajte zbog sporosti moje.

Ova knjiga je ključ povratka pravoslavlju onakvog kakvog ga je Sveti Sava uspostavio. Govorim o čistom pravoverju bez laži, bez ”ljubavi u Hristu” sa jereticima, bez manipulacija i politikanstva, bez Grčkih mudrolija kroz našu Bogosloviju, bez udbaških popova i bez jevrejskih fondova.

Pomislili bi ste da su svi episkopi srpske crkve uzeli barem po jedan primerak ove knjige. Međutim profesor kaže da je samo jedan episkop uzeo primerak knjige – Fotije. Ostali ćute, prave se mrtvi.

Saznajem od profesora jednu izuzetno važnu činjenicu, a to je da je Zakonopravilo 1939. odlukom Sabora arhijereja SPC proglašeno zvanično knjigom kojom će se upravljati u SPC. Ta odluka nije povučena, niti preinačena ali se praktično ne primenjuje. Pišem ovo da bi naši episkopi znali da imaju utemeljenje i u novijim pravilima SPC da se pozovu na odredbe Zakonopravila.

Profesore, hteo sam da vas pitam, koji je po vašem mišljenju odnos između Zakonopraivla i Dušanovog zakonika? Da li je možda Dušanov zakonik donet kao ”gradski zakon” i dopuna u trenutku kada su grčke teritorije ušle pod upravu srpske crkve?

”Donekle je tačno, to što kažete. Međutim, znate zbog čega je bio neophodan Dušanov zakonik u odnosu na Zakonopravilo? Prvih osam članova, vojuje protiv rimokatolika. ”Ako neki latinski pop… da se kazni..,” to su ti članovi. Dakle, zakonik je imao kao zadatak da se suzbija rimokatolicizam koji je prodirao jer su misionarili. Dušan je samo nastavio ono što su pre njega radili Nemanja i Sava.

I kasnije u vreme despota Đurđa Brankovića za vreme od 1439.-1449. niko od istoričara nije napisao ko je bio patrijarh SPC, tog podatka nema čak ni u knjizi vladike Save Šumadijskog koji je objavio knjigu ”Srpski jerarsi” i na osnovu nje postao dopisni član SANU. Niko nije napisao, svi su ostavljali prazan prostor.

Ja sam pronašao u jednom ruskom pomeniku iz vremena despota Đurđa u tom periodu crkva ima ”Teodosija patrijarha srpskog”. A zašto je to značajno i zašto nema njegovog imena? Nije dozvolio da se ide u Firencu (Feraru) na unijatski sabor. Jedino je srpska crkva odolela i nije otišla na taj sabor. Nudili su pare sa vizantijskog dvora i iz Vatikana, Turci pritisli, nemaština i teško stanje ali nisu primili pare jer nisu hteli da idu na sabor.

Đurđa Brankovića je obrađivao visoki rimokatolički prelat da prihvati i pošalje delegaciju u Firencu. Đurađ je odgovorio ”Mene moj narod smatra mudrim vladarom i ako bi ja to prihvatio smatrali bi da sam sišao sa uma…”. Čitav pravoslavni svet je otišao tada na taj sabor ali Marko Efeski je jedini odbio da potpiše. Iznurivali su ga glađu, nudili mu svašta ali nije pristao. Kad je papa pitao da li je potpisao i on, rekoše mu da nije, papa reče ”onda ništa nismo uradili”.

Nastavili smo razgovor i odjekuju mi u glavi reči profesora: ”Misionarite, širite Savinu reč.” i ”knjige su kao reke one će naći put sebi...”.

Doktorat iz Atine

Profesor mi pokaza njegov doktorat sa univerziteta u Atini. Tema doktorata je ”Nomokanon u 14 grana i vizantijski komentatori (vreme Iraklija 6. vek). Prilog nauci odnosi između episkopa starog i novog Rima.” U tom radu je profesor vojevao protiv epiteta ”vaseljenski patrijarh” i kaže da nepostoji ta titula već samo ”carigradski patrijarh”. Kaže da su Grci to prisvojili nakop pada Carigrada od Latina.

Doktorat profesora Miodraga Petrovića

Bogami veliki rad sa još većom bibliografijom i ceo je napisan na grčkom jeziku. Profesor je bio student čuvenog profesora Sergeja Troickog, stručnjaka za crkveno pravo i velikog istraživača grčkih nomokanona.

U to vreme rad se štampao tri meseca pre polaganja doktorata i podelio bi se svim profesorima koji će biti na odbrani doktorata. Svi profesori su imali tri meseca da zapišu svoja pitanja i prouče to kako bi mogli da ospore svaku tačku u radu. Bez obzira da li ste položili ili niste rad je bio zaveden u biblioteci. Zamislite šta znači u Grčkoj doktorirati na temu Zakonopravila i uspeti odbraniti tezu i dobiti titulu doktora nauka?

Profesor je odbranio svoju doktorsku disertaciju sa 10tkom i za to dobio veliku novčanu nagradu. Profesor Troicki je bio začuđen kako je profesor uspeo da odbrani svoj rad u Atini.

Sveti Tihon Svetogorac

Sveti Tihon Svetogorac bio je duhovnik Svetog Pajsija Svetogorca. Profesor Petrović je zamolio starca da se slikaju. Starac je radio nešto oko bašte i bio je vezao bradu u čvor. Za slikanje je odvezao taj čvor pa se to i može primetiti na slici.

Sveti Tihon je bio Rus sa Dona i izuzetno cenjen duhovnik. Grci su bili ljubomorni što je jedan sloven uživao takav ugled na Svetoj Gori. Bio je u Jerusalimu tamo učio i došao u Svetu Goru, zamonašio se i bio podvižnik prvog reda.

Tihon je živeo sam u keliji i bio je veliko-shimnik. Kaže profesor teško je biti veliko-shimnik jer to između ostalog podrazumeva da monah spava u kovčegu i svaki dan izgovara određene molitve u iščekivanju Gospoda.

Na slici su koreanski student, Sveti Tihon i Miodrag Petrović u mladosti.

Evo jedne anegdote. Kada se koreanac sa slike upoznavao sa Tihonom, pohvali se kako ima dva završena fakulteta. Tihon nije dobro čuo pa upita Petrovića šta je rekao, a ovaj odgovori:

”Kaže da je završio dva fakulteta”

”A, znači hvali se da je dupli durak (glupan)”, odgovori Tihon. Bio je duhovit ali je hteo da skrene pažnju da se čovek ne ceni po diplomama nego po drugim kvalitetima.

”Tihon je bio pravi sveti čovek i ja kada idem uvek posetim njegov grob. Grci su stavili rampu da ne možete više kolima do groba i pustili šipražje da zaraste. On je sahranjen u zemlji, nije sahranjen po onom monaškom svetogorskom običaju da posle tri godine vade kosti njegove. Ne, on je ostavio zavet da bude sahranjen u zemlji – što je prirodno – ”Zemlja jesi i u zemlju otideš.””.

Amfilohije i Atanasije

Profesor dalje priča da je u to vreme je dolazio Amfilohije Radović kod Tihona i hvalio se da mu je duhovnik Pajsije Svetogorac. Međutim, kada su pitali starca Pajsija šta misli o Amfilohiju, ovaj kratko odgovori ”kolovo fidi” na grčkom: ”zmija bez repa”. Ta odrednica o zmiji otrovnici je bila jedna vrsta predskazanja. ”To nisam ja rekao, nego je objavljeno u toj grčkoj knjizi odakle je slika.”

od grčke reči κολοβός (kolovós), što znači „kusat“ ili „kratak“. U kombinaciji sa rečju fidi (φίδι), što na grčkom znači „zmija,“ nastaje izraz koji bukvalno znači „kusa zmija“ ili „zmija bez repa.“

Kakvo vam je mišljenje o Amfilohiju, da li je bio dobar ili loš?

”Bio je loš jer je išao kod pape, a kasnije patriharhu Pavlu doveo Đukanovića i radio na odvajanju crkve crnogorske ali u tome nisu uspeli. Za vreme života su mu uradili ikonu sveca i ispevali tropare što je nezamislivo.”

Kaže profesor da se dobro poznaju i da su dugo pričali ispred Atinskog fakulteta: ”Ja sam njega dugo posmatrao i nije mi se svidelo kada je rekao da je pocepao pasoš Jugoslavije i dao izjavu da se više nikada neće vratiti u Jugoslaviju, a posle ne samo da se vratio već je išao u Vatikan i bio tamo stipendista u vreme kada je tamo bio i stipendista sadašnji carigradski patrijarh Vartolomej.”

A kako komentarišete to što je Atanasije gurnuo Hilandar u ruke takozvane ”Vaseljenske patrijaršije”?

”NJega je nečastiva sila na to naterala, Atanasije je u početku bio dobar i ja sam ga uvažavao. Međutim, potpuno je izgubio veru i dozvolio je sebi da napiše da je Sveti Ava Ćeliski ekumenista, a pri tom ceo pravoslavni svet koristi reči Ave Justina da je ekumenizam svejeres.

Do promene je došlo kada su mu pripretili Amerikanci, o tome svedoči Kosara koja je bila prevodilac i bila je i kod vladike Artemija. Ona je pisala o tome u časopisima i kaže da su mu amerikanci rekli da će ako ne promeni stavove ići u Hag i da je posle toga on promenio ćud. Uplašio se. I to je ispovednik vere? On je čak izjavio ”kanone mačku o rep”.

Ja sam kasnije otkrio kako je Atanasije bio potajni ekumenista i čak sam uspeo da dobijem odluku patrijarha carigradskog Atinagore.

Sardeonski mitropolit je objavio knjigu ”Vaseljenska patrijaršija” a ja je iščitao i otišao do biblioteke i tada samo se sreli. Tada mi mitropolit kaže ”O profesore ja sam vas citirao u knjizi”, a profesor odgovori ”Niste me citirali, vi ste ukrali pola stranice od reči do reči i niste me nigde naveli.” Od njega sam dobio odluku patrijarha Carigradskog Atinagore odluku u kojoj piše da Atanasije dobija dozvolu da ide na Svetu Goru tri meseca. U toj odluci piše i da je sadašnji patrijarh Vartolomej kao jero-đakon išao u isto vreme sa Atanasijem na Svetu Goru.

Tu su njega prevaspitali i on je bio tajni ekumenista a nije mogao da se tako ispoljava zbog svog duhovnog oca Justina Popovića. Ja sam to objavio na sajtu borbazaveru i dao brojeve dokumenata.

Profesore, u vreme komunista Justin Popović je bio njihov najveći neprijatelj jer je nepokolebljivo govorio istinu. Imam utisak da je služba uspela baš u to gnezdo pravoslavlja kod Justina da ubaci par kukavičijih jaja i podmetne svoje saradnike? Sada kada se pogleda ispada da su glavni ekumenisti bili upravo ti ljudi?

„Potpuno ste u pravu to za službu. Justinovi duhovni sinovi: Irinej Bulović, Atanasije i Amfilohije su gurnuli crkvu u ekumenizam. Artemija su izbacili iz crkve jer nije hteo da učestvuje u tome. Današnji patrijarh je učenik Irineja Bulovića.“

Nastavak teksta sledeće nedelje.

Knjige profesora Petrovića i Zakonopravilo možete poručiti ovde mada je broj primeraka koji je ostao mali tako da ponuda važi dok ima zaliha.