Od Ćuprije do Skadra – sećanja mog pradede

Moj pradeda je sahranjen na ostrvu Vidu na Krfu pa zato povremeno volim da odem na Krf za odmor. Milan Stanić drinska divizija. Međutim igrom slučaja saznam za jednog drugog mog pradedu koji se takođe povlačio ka Krfu i napisao memoare o tome.

Pre par dana sedeći na Krfu u neobaveznom razgovoru sa mojim drugarom Filipom on se pohvali kako čita memoare nekog Borislava Dželatovića iz Ćuprije o povlačenju ka Skadru.

Ja se tu iznenadih jer je prezime Dželatović prilično retko, a inače moja baba sa majčine strane Vera se prezivala devojački Dželatović i imamo rodbinu u Ćupriji.

Borislav Dželatović autor

Za par dana sam uspeo da potvrdim ko je Borislav Dželatović nama u porodici i ispostavilo se da mi je ustvari pradeda.

On je bio bogati trgovac iz Ćuprije koji se povlačio sa vojskom od Ćuprije do Skadra i potpuno nenamerno napravio jedinstveni istorijski dokument o dešavanjima 1915. godine iz ugla civila. To je jedini sačuvan zapis jednog civila o povlačenju vojska ka Skadru.

Ovaj rukopis je 2009. dospeo u ruke profesora književnosti u Tehničkoj školi u Ćupriji, Siniše Ivanovića, koji je prepoznao njegov istorijski značaj. On i učenici tehničke škole su prekucali tekst i ukoričili ga, a 2014. je objavljena knjiga u izdanju zavičajne Biblioteke u Ćupriji.

Ovde možete skinuti memoare u .pdf formatu Borislav D. Dzelatovic – Putopis od Cuprije do Skadra

I dalje ne mogu da verujem da sam na Krfu slučajno saznao za ovaj rukopis pradede od mog drugara koji ga je čitao. I posle kažu da čuda ne postoje.

Ovaj tekst pišem zbog dece, da znaju ko su i od koga potiču. Polako istražujem svoje poreklo jer su komunisti za 50 godina svojski potrudili da niko ne zna od koga potiče, a danas nam globalizam sugerira da to više nije bitno. Bitno je.

Jedna od stranica iz rukopisa

Putopis je interesantan jer je pisan iz ugla nekoga ko je bogat i ko je imao dovoljno novca da plati hranu i smeštaj na svom putu. Sa Borislavom su išle sluge i pomagao je novčano sve koje je poznavao. Borislav je bio najstariji sin, završio je Trgovačku školu u Beogradu i u knjizi se nalaze svedočanstva te škole. On je bio obrazovan i znao je nekoliko jezika – nemački, francuski, grčki, italijanski, češki i vlaški.

Putopis opisuje period od dva meseca koliko je trajalo povlačenje vojske. Ideja mu je bila da dođe do Skadra iz kog će zatim da ode u Švajcarsku. Međutim, ne znamo šta se desilo i da li je otišao za Švajcarsku ili je bio mobilisan jer memoari se završavaju kada stignu u Skadar.

Evo jedne fotografije porodične na kojoj je Borislav.

Porodica Dželatovići, Ćuprija

U sredini fotke u odeći iz turskog doba nalazi se Dimitrije (Mita) Dželatović i njegova žena Anka. Dimitrije je bio veliki trgovac iz Ćuprije, posedovao mnogo zemlje i dućana. Trgovao je duvanom koji je izvozio za Austro-Ugarsku preko Trsta. Kažu i da je posao propao pred početak I svetskog rata, kada su Austro-Ugari namerno ostavili njegov brod pun duvana da čeka dve nedelje u luci bez dozvole da se iskrca roba. Bile su kiše i duvan je povukao vlagu i ubuđao se za to vreme. Nakon II svetskog rata komunisti su im oduzeli sve, imanje, kuću, dućane, novac… ostavili su im manje od jednog hektara zemlje u nekoliko razbacanih parcela. Uništena je jedna imućna srpska porodica.

Elem, iznad se nalaze tri sina – prvi levo na slici je Borislav koji je pisao memoare, drugi je Svetislav koji je na slici na početku teksta i treći je moj čukundeda po majci Vojislav. Pored Vojislava se nalazi njegova žena, a ispod na slici su deca moja baba Vera i Branko. Vojislav je imao još jednog sina Dragana (koga smo mi znali kao ”ujka Dragan”) koji još nije bio rođen kada je napravljena ova fotka i jednu ćerku baba Dacu. Za ostale žene sa fotografije ne znam da li su supruge ili sestre. Borislav u memoarima pominje sestre svoje, tako da je moguće i da su sestre.

Sva trojica sinova su bili u I svetskom ratu vojnici u srpskoj vojsci. Svetislava imate na slici u uniformi, Borislav je pisao memoare i u njima pominje svoga brata Voju (”moj Voja”) koga povremeno sreće. Interesantno Voja (Vojislav) je bio u intendanskoj službi (bolničari), a kasnije su i njegova deca bila. Moja baba je u II svetskom ratu završila za bolničarku, a ”ujka Dragan” njen brat je bio farmaceut i direktor apoteka u Ćupriji.

Moja baba, Vera Dželatović medicinska sestra u II svetskom ratu. Ona je četvrta devojka sa leva, a na slici su i njena sestra i rođaka.

Od tri sina jedino je deda Voja (Vojislav) ostao na zemlji u Ćupriji, koliko je meni poznato Svetislav i Branislav su otišli za Beograd. Branislav je tamo imao svoju porodicu i umro je 1968. u Beogradu.

Inače prezime Dželatovići dolazi od Mitinog oca koji je bio oficir u srpskoj vojsci u vreme oslobađanja od turaka i za vreme Balkanskih ratova. U jednom trenutku je dobio zadatak da nadzire vojsku i zavodi disciplinu, zbog kažnjavanja i strogoće vojnici mu dadoše nadimak ”Dželat”. Nakon oslobađanja od Turaka dobio je svoju zemlju u Ćupriji i porodica se po njemu preziva Dželatovići. U oslobodilačkim ratovima je dobio zemlju koju su kasnije oduzeli komunisti u svom pohodu uništenja srpske suštine.

Moja baba Vera (devojačko Dželatović) i ja.