Šta je ikona i kako se koristi?

Volim ikone jer su me uvek podsećale na neku starinu. Prošlo je mnogo vremena dok sam zaista shvatio poentu ikona i naučio da pravim razlike između tehnika i stilova. Pa šta je ikona? Kako se pravi i čemu služi?

Već sam pisao o ikonama, ali bih napisao nešto o tehnici pravljenja ikona.

Ikona je pre svega vrsta molitve. Danas smo preplavljeni štampanim ikonama na kartonu ili drvetu, ali to nisu prave ikone. Prava ikona nosi u sebi umetničku i duhovnu vrednost.

Imam drugaricu koja se bavi pravljenjem ikona i koja mi je pričala po nešto o postupku. Ona je inače diplomirani slikar, ali naučila je tehniku pravljenja ikona u školi gde je dolazio jedan hilandarski monah i podučavao ih. Na početku svakog časa bi se pomolili kako bi očistili um i bili posvećeni u svom radu.

Rad na ikoni traži potpunu posvećenost jer su ikone male pa je crtanje detalja izuzetno teško. To je vrsta posvećenosti slična onoj koju su monasi pisari morali imati pri prepisivanju knjiga u srednjem veku. Ikona je retko velike dimenzije jer u hrišćanstvu treba biti skroman i ne razmetati se previše.

Ovu ikonu je radila Tatjana Sudimac i lepo prikazuje faze izrade ikone.

Kao i molitva ikona je svedena na zadatu formu pa je umetnička sloboda svedena na minimum. Međutim, upravo u tom malom prostoru koji umetnik ima da se iskaže se nalaze najveći dragulji.

Najinteresantnije od svega je tehnika koja se koristi kod crtanja ikona. U pitanju je ”vizantijski metod” tj. način na koji su ikone pravljene u srednjem veku.

Prvo, ikone se prave na sušenom drvetu, drvo je potrebno sušiti dve godine, zatim se premazuje lepkom i stavlja platno. Ako drvo nije dobro osušeno, vremenom će ikona pući. Drugo, za crtanje se ne koriste tempere ili uljane boje, već se prave boje mešanjem mlevenih zemljanih pigmenata i žumanaca.

Treće, za zlatnu pozadinu se koristi pravo zlato, tj. zlatni listići. Da bi se listići zalepili umetnik mora svojim dahom stvoriti mali sloj pare.

Evo jednog baš kratkog videa koji pokazuje detalje izrade ikona:

Danas ima mnogo različitih vrsta ikona i ljudi često nisu u stanju da prave razliku između pravih ikona i ikona gde je papirna slika zalepljena na drvo.

Ruski stil

Da napomenem da su dva najpoznatija stila ikona vizantijski i ruski. Ruski stil je lako prepoznatljiv jer su to ikone optočene u srebru i zlatu. Vizantijski stil je rukom crtan i često sa zlatnom pozadinom, mada nije obavezno.

Pored ova dva danas se ikone prave duborezom ili na bakru ali su to sve uglavnom novotarije. Da ne pominjem ikone koje se danas mogu uraditi CNC mašinom ili 3D štampačem. Nadam se da shvatate da se vrednost ovih ikona koje se štancuju zarad prodaje ne može uporediti sa pravom ikonom koju neko crta u formi molitve, koristeći tradicionalne materijale i za koju je potrebno nekoliko nedelja ili čak meseci rada.

Elem, moja drugarica se zove Tatjana i neću vam dati njen broj telefona jer znam da ne može uraditi mnogo ikona godišnje. Reći ću vam samo da radi u kafeu Režiser na Adi. Pa onaj kome je suđeno nek nađe svoj put do ikone – idite i popijte kafu tamo. Ne može sve da se naruči na klik, naručito ne može ikona.

Kako se koristi ikona?

U pravoslavnoj crkvi se veruje u sveta mesta (crkve i manastire), svete mošti (ostatke svetaca) i svete predmete (ikone, knjige i obredne predmete).

Ikona ima svoju duhovnu snagu koju prvo dobija od autora koji je stvara u jednoj vrsti molitve, a zatim od samog prikaza koji je obično kopija mnogo čuvenije ikone za koju je vezana legenda i čuva se u nekom manastiru. Na kraju ikona se osveštava svetom vodicom i molitvom.

Ikona obično stoji na nekom zidu gde čovek može ugrabiti momenat mira u toku dana i sesti pomoliti se i provesti par minuta u miru.

U stara vremena ikona je zauzimala centralno mesto u kući, tamo gde nam svima danas nažalost stoji televizor. Tada bi se ljudi kada se nađu u nedoumici, okrenuli ikoni i razmislili šta bi bio ispravan redosled poteza. Tim postupkom bi preispitivali svoju savest. Danas ljudi uglavnom sve znaju i ne traže neke odgovore, gledaju tv da bi zabavili um i nažalost retko ko preispituje savest.

U kući se na zidu nalazi ikona sveca zaštitnika kuće ili porodice (slave). Ikonu možete naslediti od roditelja, dobiti na poklon ili se jednostavno kupi na nekom svetom mestu.

Eto, želja mi je da skrenem pažnju na ovu formu umetnosti koja je bila prisutna na našim prostorima mnogo vekova pre modernog slikarstva. Možda neko ko ovo pročita poželi da se bavi ovom umetnošću ili da podrži nekoga ko se ovime bavi tako što će kupiti njegov trud.

Za kraj evo još jednog video klipa o pravom majstoru ikonografije.