Да ли знате да су се Срби у доба Светог Саве крстили са два прста?
Још раније сам чуо ту информацију да су се Срби у доба Немањића крстили са два прста али нисам могао да потврдим док нисам наишао на изузетну књигу од Срђана Новаковића – ”Грци, Срби и слом Русије”, која говори о реформама вере у доба руског патријарха Никона који је на силу увео грчке обичаје. Књига се може пронаћи у пдф-у ево је овде.
Не бих да вас угушим овде са детаљима, остављам то историчарима, већ ћу вам дати суштину целе приче. Укратко, на силу уведене Никонове реформе су потпуно промениле руско православље које се још од времена Ивана Грозног базирало на правоверју Светог Саве. Вера је престала да буде практична и гурнута у чисту религиозност, а цркви смањен утицај и забрањено мешање у политику.
Једна од површних последица ове реформе јесте да је промењен начин како су се Срби, Бугари и Руси раније крстили са два прста, на грчки начин са три прста.
1656. године руска црква на Московском сабору мења обичај крштења са два прста у три прста ”како је исправно” и како то чини грчка црква. Тада настаде велика расправа око тога како је исправно крстити се и Руски монаси говораше да се они одувек тако крсте.
Црквени Сабор у Москви и увођење Никонових реформи 1656. године.
Данас је све то пало у заборав и ми о томе не би смо имали никакав траг да није у Русији сачувано сведочанство о страдању једног српског монаха на Светој гори баш поводом питања како се исправно крсти.
У књизи ”Историја Русије” Соловјев каже: ”Никанор, некадашњи архимандрит манастира Свети Сава који се повукао и живео у Соловетску је затим устао. Подигао је руку, саставио палац и два прста и викнуо ”Ово је латинско учење и нећемо га поштовати”. (2)
Иначе архимандрит Никанор (1654-1658) је био пастир манастира Светог Саве Сторожевског у Звенигороду, а касније је постао архимандрит Соловецког манастира који је стао на чело устанка старовераца.
Страдање оца Дамаскина српског монаха
О српском монаху оцу Дамаскину чујемо први пут у XVII веку од високог руског дипломате и јеромонаха Арсенија Суханова. Он је био царски изасланик који је радио на уређењу односа између руске и грчке цркве. Он је причу о страдању Србина са Свете Горе оцу Дамаскину потврдио са две стране.
Угледни хиландарски духовник старац Дамаскин морао је на Сабору одржаном 1650. године да се одрекне старог црквеног учења о крштењу са два прста и прихвати каноне грчке фанарске цркве.
Изложен озбиљним претњама смрћу и сам је морао да баци у огањ руске књиге а онда је бачен у турску тамницу.
Наш чувени историчар Радослав Грујић наводи шта је Суханов написао: ”Шта више већ у XVII веку спалили су Грци на Св. Гори руске штампане књиге, које су биле исправније од њихових; те умало да нису с њима жива спалили и једног Србина, старца Дамаскина, који се очајно бранио и није хтео да им изда један стари српски рукопис који се с руским књигама тачно слагао”.
Грци су то чинили из мржње зато што је отац Дамаскин био много поштован, а није био Грк него Србин. Доступни извори указују на то да је Дамаскин био водећа личност словенског дела светогорске заједнице у то доба. О томе сведочи предговор Цветног триода, штампан у Трговишту 1649. године. У њему се влашка књегиња Јелена Бесараба обраћа уваженом српском духовнику Дамаскину Хиландарцу бираним речима.
Тада су Срби покривали епископске катедре Влашке и Молдавије, тако је митрополит Варлаам заузимао катедру ”ђаура области Молдавије и Ршаве и њиховог подручја”, плативши турским властима пешкеш 1649. године. Наследио га је Василије Србин, епископ ”митрополије Молдавске, Оршавске, Вршачке и Панчевачке” плативши пешкеш од 3.000 акчи. (4)
Мирјана Бошков је установила да је Дамаскин монашки постриг примио у Студеници и да је од овог манастира стигао на Свету гору, најпре у Велику лавру, а потом у Хиландар. Из Хиландара је наставио да одржава везе са Студеницом.
Руски дипломата Арсеније Суханов је причу о оцу Дамаскину чуо у једном српском манастиру у Молдавији у месту Васлуи. Записао је да је тај манастир био метох светогорског манастира Зограф. Седећи за трпезом он је од српских монаха чуо причу о угледном духовнику Дамаскину који је живео у скиту Спасове воде и који је имао московске књиге и крстио се на московски начин.
Сазнавши за то грчки светогорски старци су организовали сабор на Светој гори који је био сазван да би испитали Дамаскинове ставове.
Он је на суђењу рекао да се ”ми Срби и Бугари крстимо као што пише у тим књигама”
Отац Дамаскин се на сабору позивао на руску Кирилову књигу у којој су се налазила сведочанства Теодора кирског, Мелетија антиохијског и Максима Грка у корист двопрстог крсног знаменовања. Међутим, грчки старци су те московске књиге прогласили јеретичким.
Отац Дамаскин је могао овако изгледати.
Дамаскин је навео да постоје и србске рукописне књиге које се слажу са московским, а онда су Грци затражили да их упореде. Отац Дамаскин је донео неименовани српски рукопис стар 130 година који се слово у слово слагао са спорним московским штампаним књигама.
Онда су Грци у бесу опколили у цркви оца Дамаскина, показивали на њега прстом и довикивали ”Јеретик!”. Претили су да ће да га баце у огањ са књигама. Тражили су од њега да сам баци књиге у огањ. Отац се прибоја да ће га бацити у огањ и уз сузе тешка срца стави књиге у пламен.
Такав је притисак направљен на несрећног оца да је морао да обећа да се више неће тако крстити, нити друге томе учити.
На крају је отац Дамаскин предат турским властима и бачен у тамницу. Држан је у оковима дуго и пустили су га тек после великог откупа.
Спалили су три руске штампане књиге – Кирилова књига, Многосложни свитак и Псалтир с последовањем. Спаљен је и поменути али непознати србски рукопис. (3)
Други извор ове приче је био сведок овог догађаја архиепископ Данило охридски који тврди да је наредио да се књиге спале. Трећи извор приче је још један сведок суђења старац Амфилохије који је потврдио причу и детаљно описао оца Дамаскина. Каже да је он ”човек врло продуховљен и учен” и даје његов физички опис говорећи да је имао дугу браду ”до саме земље, као у Макарија Великог”.
Макарије Велики
Када је у Србији уведен грчки начин?
Нажалост патријарх Гаврило I (Рајић) и митрополит кратовски Михаило су признали законитост Никонових одредби на московском сабору 1655. коме су присуствовали. На тај начин индиректно су одбацили гледиште које је заступао Дамаскин Хиландарац. Околности под којима су то они урадили су у најмању руку чудне јер им није дозвољено да се врате у Србију и једва су то на крају успели.
Као што знате 1656. године Србија је била под турском влашћу. Међутим, најгоре ће тек доћи јер ће 1766. године турски султан укинути Пећку патријаршију и ставити српску цркву под управу такозване ”васељенске” патријаршије.
Тада су на чело српских цркава и манастира доведени грци који су направили највећу штету за нашу цркву. Књиге су уништаване, а народ је толико омрзао грчке попове да су чак прелазили у муслиманску веру.
Од 1766. па до 1920. године када је обновљена пећка патријаршија грчки фанариотски попови су тамо где су били постављени уништавали светосавску цркву. Негде у том периоду су Срби престали да се крсте са два прста јер су их ти грчки попови тако подучавали.
Да ствар буде још гора учиниле су руске књиге које су стигле у Србију у 18. и 19. веку. Србија је гледала како да се отргне од утицаја католика из Аустро-угарске, Турака и фанариота и молила је руског цара да им пошаљу исправне књиге да обнове цркву и писменост. То је код нас познато као доба славеносрпског језика.
Нажалост те руске књиге су још од Никонових реформи 1656. године већ биле модификоване и попуњене грчким инструкцијама тако да је грчки крсни знак био поново потврђен а наша традиција избрисана.
У том тешком периоду наше историје гореће српске књиге по манастирима Свете Горе и српски монаси ће бити избацивани свуда. Тако је почео период Грчке доминације на Светој Гори који и данас траје.
Да ли се Свети Сава крстио са два прста?
Сећам се јасно да када сам први пут посетио манастир Хиландар приметио сам на једној фресци да Сава држи прсте на посебан начин. Сећам се да сам питао о чему се ради и зашто су два прста испружена, а три прста спојена? Добио сам одговор наравно да су два због две природе Христа – божије и човечије, а три прста због Свете тројице.
Хајде да погледамо најстарије приказе светог Саве код нас јер мислим да ће нам фреске пружити одговор.
Peć, Sveti Sava, crkva Sv. Dimitrija, između 1322. i 1324, portreti, južni zid.
Интересантно једна од најпознатијих представа Светог Саве на фресци из манастира Студеница не приказује тај положај руке. Међутим лично сам сликао пре пар месеци ту фреску и када се увећа и мало боље погледа изгледа као да је представа шаке мењана некада раније у претходним вековима. На то указује назграпна бела позадина око шаке која није баш најбоље уклопљена у Савину одежду.
Кликните да увећате!
На срећу имамо још неколико сачуваних фресака из доба Немањића које очигледно нису мењане.
Свети Сава, представа из Дечана, Немањићка лоза.
Молим вас приметите да Сава на свакој фресци у другој руци држи Законоправило.
Међутим, није само Свети Сава приказиван са овом формом крсног знака, већ наравно многи свеци из доба Немањића. Ево примера фреске Светог Јована Милостивог из Петрове цркве.
.
Ево и Светог Николе и ту ћемо да станемо и да оставимо и нешто вама да погледате и проверите.
Култ Светог Саве у Грчкој
Три пута сам био у Хиландару и сваки пут би у Уранополису обилазио продавнице икона. У оним најбољим тражио сам иконе Светог Саве и Симеона али наравно није их било.
Једне године сам купио пар икона па је рачун био мало већи па ми је продавац обећао да ће наручити да се изради икона Светог Саве за мене у манастиру Велика лавра следеће године. Међутим, наравно то се никада није десило.
Фреске Светог Саве у Грчкој су вековима прекречиване, иконе уништаване јер су симбол српске средњевековне духовне владавине у Грчкој.
У грчком манастиру Ватопеду постоји фреска Светог Саве јер је он био велики ктитор и обновитељ манастира. Наравно и на тој фресци је крсни знак приказан али овај пут мало другачије.
На њој можемо видети положај руке који је данас познат као начин благосиљања верника. Интересантно овакав положај руке можемо видети и на још једној фресци у манастиру Хиландар.
Фреска Светог Саве у манастиру Хиландар која се налази на зиду конака који је изгорео у ватри и тренутно се обнавља.
Међутим можемо видети да постоји суштинска разлика између положаја руке који се налазе на вековима старијим фрескама из Србије и новијих фресака на територији под грчком контролом.
Рекао бих да на основу овога можемо закључити да је модерно објашњење како Свети Сава уствари држи руку у положају ”благосиљања”, а не као крсни знак, настало касније и под утицајем Цариградске патријаршије која је стремила да постане ”васељенска”.
Потврду ове тезе можемо наћи у речима Теодорита Кирског који на трећем Васељенском Сабору чак подучава да се истим двопрстим крсним знамењем благосиља и крсти.
Када мало размислим можда се овде налази кључ објашњења многих пожара у манастирима Свете Горе у периоду 16-19 века и каснијег обнављања манастира и цртања нових фрески.
Зашто се крсти са два прста?
Треба рећи још једну ствар, а то је да нису Срби или Сава увели овај начин крсног осењивања као неку своју посебност. То је био начин како су се људи крстили од ранијих времена јер када се погледају представе светаца на многим старим иконама можемо видети исти симбол.
Ево иконе духовног претходника Светог Саве – Светог Саве Освећеног из манастира Мар Саба. И он је приказан са истим крсним знаком као и његов духовни наследник пар векова касније. Пошто је Сава сматран његовим наследником добио је на поклон његов штап, Икону Тројеручицу и икону Млекопитатељицу.
Икона Светог Саве Освећеног – духовног оца Светог Саве.
Свети Сава Освећени је био велики борац против монофизита који су се крстили једним прстом.
Наш Свети Сава у Законоправилу каже да се монофизити, који верују да је Исус имао једну природу – божанску због тога крсте једним прстом и то са леве на десну страну.
Они су тврдили да Христ има једну и то божанску природу. Зато су се прави православни хришћани још од оног времена крстили са два прста да би се разликовали од монофизита.
Приметио бих да је грчко крштење са три прста некако постало прихватљиво и католицима данас па је згодно у заједничким екуменским циљевима да се уједине у једну цркву.
Католички знак крста раније.
Католици су се раније углавном крстили целом шаком, међутим у новије време све више се користе три прста као код Грка. Једина разлика је што они иду руком прво лево па десно. Одмах ми пада на памет како мој духовни отац каже ”онај са леве стране” мислећи на ђавола.
Ех, да је снаге, памети и воље па да ми Срби сада вратимо тај стари начин крсног осењивања и одбранимо Светосавље од куге.
Извори:
- Срђан Новаковић – Грци, Срби и слом Русије
- Sergej M. Solov’ev · 1976, Историја Русије, том 21. страна 114.
- Др. Владислав Пузовић, Суђење Дамаскину Хиландарцу на Светој Гори и међуправославни односи средином XVII века, Анали Правног факултета у Београду, часопис – год. 63, бр. 2 (2015), стр 135-153.
- Сава Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Калинић Евро-Унирекс, Београд-Подгорица-Крагујевац, 1996. стр 50.
- Ђорђе Трифуновић – Дамаскин Хиландарац текст на руском
Други текстови на ову тему:
Браво Милоше, ово је пун погодак. У Ирској сам упознао Руса правоверног “староверца”. Код њих је Петар велики увео реформу која је изазвала велики раскол у Руској цркви. Свако ко није хтео да прихвати фанариотску реформу био је прогањан и протеривани. Па су многи Руси завршили у балтичким земљама бежећи од црквено државне тортуре. То је толико било агресивно да су чак једни на друге бацали анатеме. Тај раскол постоји и данас, с тим да су у званичној Московској патријаршији ублажили став према староверцима. Руски староверци колико сам успео разумети су у суштини доста слично нашем Богомољачком покрету на челу са владиком Николајем Велимировићем.
Све што кажете је тачно. Хвала. Управо пишем текст о Никоновим реформама у Русији.
Свако добро.
Милоше да се не персирамо, још смо млади. :)
Имам два питања везано за крсно знамење са два 2 + 3 прста:
Разумем у потпуности да је то исправан начин када се крстимо са два прста и ја бих врло радо то исправио, пар пута сам и практиковао. Међутим, да ли ми имамо благослов да то сами мењамо тј. да ли би то била наша “непослушност”?
Бојим се да нешто сам мењам и паднем на гордости типа “Ја знам да то тако треба…”. Ми имамо светитеље и по старом обреду и по овом “грчком” новом. Ја ћу се свакако са мојим духовником консултовати, али чисто сумњам да ће ту бити разумевања.
Шта мислиш, кад се ослободимо овог окупаторског фанариотско-ватиканско-жидовског јарма, и када дође наш православни цар/краљ ако Бог да, да ли ће бити воље или жеље да се многе ствари исправе по питању старог исправног и Богу угодног обреда?
Ја не верујем превише у те ”благослове” и немам лепо мишљење о стању у цркви данас. Нажалост. Разлог томе је питање Македоније, расколи у цркви и избацивање епископа са својих територија, ситуација са лгбт, бављење политиком а не одбрана права народа и на крају прикривање Законоправила Светог Саве. У таквим условима ”благослов” и термин послушности су често излишни. Ипак то зависи од духовника. Има дивних људи. Сваком на вољу и осећај.
Ја бих сваког духовника запитао јел прочитао Законоправило Светог Саве, пошто је оно сада свима доступно. Одговор ће вам много рећи.
Што се тиче два прста, 500 година су Срби провели под окуацијом Турака, Венеције, Аустро-Угарске… и данас су многи под окупацијом у другим земљама. Вековима се тајно славило, постило и палило кандило. Под комунистима црква је попуњена агентима службе. У данашње време пуна је богословија екумениста, а богами има и агената. Да смо се само у цркву уздали вера би се давно загасила, народ је сачувао православље. Свако нека чини оно што сматра да је исправно. Истина је само једна.
Бог нек нам да снаге.
Tako lepo I iscrpno objasnjeno do detalja. Hvala Milose sto nam produbljujete znanje.
Ruke su im u blagoslovu nama, nema nikakve potrebe napumpavati pricu
i nema potrebe da se svestenici a oni su to bili slikaju da krste sami sebe,
vec jasno slikaju se da daju blagoslov narodu i da narod krste, a to im je i posao bio dok su bili na zemlji, a ne sebe na freskama.
Zasto bi ostala dva prsta kada tri prsta oznacavaju Svetu Trojicu a dva savijena bozansku i covecju prirodu Hrista.
Sto je bilo proslo je, bile su razne stvari pa su se menjale,
da nije tako sada bi mnogi imali epitimije po 20,30god i poumirali u epitimijama, i nikad ne bi ni usli u crkvu niti se pricestili dok ne ostare,
i tako dalje, sta je bilo proslo je, Crkva je ziva i menjala je vekovima razne stvari.
Pravilno je i savrseno sa tri prsta krstiti se, i zazivamo SvTrojicu a ne SvDvojicu, tako da nema potrebe za ikakvim vracanjem na staro,
jer tri prsta oznacavaju Oca Sina i Svetoga Duha, nas Bog je Sveta Trojica
a ne Sveta Dvojica, sta je bilo nekada bilo je, i ono sto je sada
je odlicno i sasvim savrseno.
Није напумпавање, већ истраживање. Све се слажемо, само стари знак крста није призивао ”свету двојицу” већ је истицао две природе – божију и људску, а света тројица су увек присутна јер када испружите два прста, три остају повезана (палац, домали и мали прст).
Хвала.
Слободан
Поштовани Милоше,
Ценим Ваше напоре и могу рећи да је ово први прочитани чланак и Ваш коментар са којим се не слажем. А ево зашто:
Срби – верници не благосиљају себе, али осењивањем исказују своју веру у Бога! Зато се крсте са три спојена прста (палац – Отац, кажипрст – Син и средњи прст – Свети Дух) чиме потврђују своју веру у јединство Свете Тројице (веру у Оца, Сина и Светог Духа).
А према усвојеном и реченом, усправни кажипрст и благо повијени средњи прст, који је тада мало нижи од кажипрста, симболично приказују Сина и Светог Духа, а не две природе Господа (божанску и људску) како се коментарише и објашњава (те да домали и малић приказују симболично Сина и Светог Духа). Према наведеном, са на други начин објашњеном симболиком, Исус Христос и Свети Дух испуњавају Очеву жељу и директно благосиљају, а Свети Сава и остали светитељи на фрескама, као енергетско-духовни канали и спроводници Божје милости, благосиљају посредно народ, коме поручују: Отац благосиља Мајку Земљу (домали прст) и људе (малић) преко Сина и Светог Духа. Односно, осењивање људи са тако намештеним прстима од стране свештеника, индиректно симболима говори: Крштава се у име Оца, преко Сина и Светог Духа.
А ако се ради о освећењу воде или о простору који се благосиља или чисти од нечистих сила и освећује крсним знаком, тумачење је следеће: Освећује се и крсти у име Оца, преко Сина и Светог Духа.
Живописање са подигнутим малићем на новијим фрескама и иконама већим делом показује гордост савремених људи, јер у том случају и човек (светитељи и свештеници, са Сином и Светим Духом благосиљају и мењају Мајку Земљу, материју и Божју творевину. Заборавља се да су они углавном само енергетско-духовни канали и посредници. А и њихово крштавање људи је тада индиректно и заобилазно (преко материје), а не директно (преко свести), када је малић (људи) спојен са Оцем. Сведоци смо како се, због људске гордости, а и погрешног схватања симболике, творевина квари и на лоше мења!
Међутим, сведоци смо и чињенице да свештеници углавном благосиљају са на потпуно другачије намештеним прстима, коментаришући да се ради само и искључиво о Христу, а не и о Светој Тројици.