Kako se pravi i zašto da pravite „Zeleni sok“ od povrća?

Jako sam iznenađen pažnjom i brojem poseta koju je privukao moj prethodni tekst o Astmi. Vidim da mnogi ljudi traže pomoć oko nekih svojih sličnih zdravstvanih problema i zato ću pokušati da pišem dalje na ovu temu. Zelene sokove smatram „malom tajnom“ koja mi je pomogla oko vraćanja imuniteta.

Zašto su „Zeleni sokovi“ zdravi?

Iz dva razloga. Prvo, većina ljudi danas nema naviku da pojede dnevno tu količinu zelenog povrća kroz obroke. Drugo, kuvanjem već na 30-40 stepeni se mnoga jedinjenja nepovratno gube. Ovde pre svega mislim na neke vitamine i određena fito-jedinjenja (enzime, antioxidanse…) koji se nalaze u biljkama. Ne bih da zalazim u duboku nauku, ali sam siguran da naučnici nisu ni približno otkrili koja pozitivna dejstva imaju razne supstance koje se nalaze u biljkama. Naručito nije poznat uticaj tih supstanci na oporavak organizma od bolesti na dug vremenski rok. Zeleni sok vam je drugim rečima kao infuzija vitamina, minerala i antioksidanasa iz sirovog povća.

Kako se prave „Zeleni sokovi“?

Jednostavno uputstvo – ubacite što više različitog povrća sa naglaskom na zelenom svežem povrću i zatim dodajte par voćki da zasladite taj miks. Ljudi pogrešno misle da su ovi sokovi groznog ukusa, baš naprotiv ovaj što mi pravimo je poprilično ukusan.

Povrće obavezno potopite u vodu da stoji i sipajte jednu kašićicu sode bikarbone u vodu, tako ćete biti sigurniji da ste neutralisali razne hemikalije i pesticide koji postoje u tragovima. Najbolje je da koristite organsko povrće koje nije prskano ni tretirano.

Evo jednog primera šta smo mi stavljali kad je ovo slikano.

Evo primera šta sve ide u jednu čašu zelenog soka

Veće povrće isecite na komade da mogu da uđu u sokovnik. Obično ljudi imaju problem sa „travkastim“ zelenim povrćem ako što je peršun, mirođija, matičnjak i slično jer kada ga ubacite u sokovnik ne izađe previše soka. Caka je u tome da prvo ubacite to travkasto zeleno, a odmah zatim da ide recimo krastavac ili nešto drugo što ima puno soka kako bi “proteralo” zeleni sok od ovog prethodnog.

Evo youtube klip-a o samoj tehnici.

Nemojte stavljati beli i crni luk, paprike i slično. Nemojte preterivati sa voćem jer će onda sok biti prepun šećera. Ja lično pijem samo svež sok i nikad ga ne stavljam u frižider jer već posle pola sata taj zeleni sok postane braon sok. Imam neki trip i želim da ga koristim kad je zelen i kada antioksidansi nisu izreagovali. Ovo je prosto moj neki pogled, ne mora da znači da je tačno i vidim da mnogi ljudi naprave sok pa ga stave u frižider i koriste kasnije.

Par caka za dobar ukus. Nana, matičnjak, đumbir i slične biljke jako popravljaju ukus. Uvek možete dodati med ako vam treba slađe. Nemojte praviti sok od uvek istih sastojaka, eksperimentišite i nabavljajte ono čemu je sezona i da je lokalno. Ceo postupak treba da bude radostan i interesntan, a ne da se pretvori u robiju.

Postoje dve vrste sokovnika. Prvi košta oko 100 eur i odvaja sok centrifugom, druga vrsta su sokovnici koji bukvalno cede sok iz povrća i koštaju oko 300 eur. Mi koristimo ovaj od 100 eur, sasvim je ok. Ukoliko nemate para za sokovnik, evo kako možete praviti sok uz pomoć blendera.

Neko kaže “uh, pa druže taj tvoj sok košta”, a ja odgovaram da i lekovi koštaju. Pitanje je izbora. Neko kaže da je to previše cimanja, da se mora u nabavku, pa se zatim mora to sve oprati. Na to odgovaram da je sve pitanje navike. Teško je ustati ujutru i otići na trčanje, ali ko se iscima oko toga bude zdrav. Isto je sa sokovima, kad se mora nije teško.

Mi smo skoro cele dve godine za doručak samo pili taj Zeleni sok, jer nas jako zasiti i drži do ručka. Posle par dana primetili smo da nam se koža na licu zategla, da imamo manje bora. Posle nekoliko nedelja đusovanja i ja i supruga smo imali utisak da se nekako generalno bolje osećamo.

Torrent u ruke pa pogledajte ovaj film, zatim ovaj i na kraju ovaj.