Praznik Uspenja Presvete Bogorodice je slava Hilandara, međutim nikako nisam uspevao da pronađem istorijsku podlogu za taj praznik, sve dok nisam pre neki dan naleteo na jednu knjižicu u antikvarnici. To je malena knjižica od svega nekoliko požutelih stranica iz 1886. godine, a platio sam je 20 evra.
U knjižici se pominje kako Bogorodica pred smrt priča kako se plaši da će joj jevreji spaliti telo posle smrti.
Knjiga se zove ”Apokrifske priče o Bogorodičinoj smrti”, knjiga je objavljena 1886. u Zagrebu i to od Stojana Novakovića. U knjizi se prenosi prevod nekih starih srednjevekovnih srpskih crkvenih knjiga u kojima su pronađene te apokrifne priče.
Tekst je prvobitno objavio Stojan Novaković u knjizi ”Primeri književnosti i jezika staroga i srpsko-slovenskoga u Beogradu 1877, na strani 430. Kaže se da je priču napisao episkop Grigorije koji je sve svojim očima gledao na jeziku jevrejskom i da je to isto ispričao episkopu Fedimi u Amasiji gradu, a ovaj je to napisao na jeziku arapskom. Priča kaže da je upravo Bogorodica krstila i postavila tog Grigorija za episkopa u Jerusalimu.
Originalno taj tekst je prepisan iz spisa iz 1572 i da ga je našao neki Jakov u knjigama Petra cara bugarskoga kome prestonica beše Veliki Preslav. Ovde se verovatno misli na Petra I koji je vladao od 927. do 969. godine. Tekst se vodi pod naslovom: ”Meseca Avgusta slovo Jovana Bogoslova na uspenje presvetle vladičice naše Bogorodice i prisnodjeve Marie. Blagoslovi oče!”
U tom tekstu se kaže kako je Bogorodica pred smrt svako veče odlazila na grob Hrista Sina svoga i kako su se judeji zbog toga uznemirili i postavili straže oko groblja. Međutim, ona je uspevala da ih prođe i da nastavlja da dolazi na grob svoga sina.
Takođe, navodi da se Bogorodica plašila da će joj Judeji posle smrti spaliti telo, a Jovan Bogoslov ju je uveravao da se to neće desiti. Nakon Bogorodicine smrti narod je dolazio u njenu kuću u kojoj je živela i dodirivao zidove kuće i mnogi su se tako izlečili. Judejski sveštenici su poslali vojsku da rastera narod ali kako spis kaže viša sila je sprečila vojsku u tome.
Nakon toga je poslata rimska vojska, verovatno da spreči nerede i ponovno oživljavanje vere u Hrista. Međutim, njeno telo je već bilo preneseno u Jerusalim gde se sigurno nalazio episkop Grigorije koga je ona postavila tamo, kao i Jovan Bogoslov.
Tekst dalje kaže da su judejski sveštenici su hteli da zapale kuću Bogorodičinu ali nisu uspeli opet zbog više sile i zbog toga jom mnogo ljudi poverova u Hrista. Kada su Bogorodičino sveto telo nosili neki jak jevrejin Jofonija zalete se da je apostolima istrgne iz ruku i obori kovčeg na zemlju ali kada je dodirnuo kovčeg poverova u Hrista.
Ova priča je potvrđena na još jednom mestu u srpskim rukopisima – rukopis 184. Narodne biblioteke u Beogradu pod naslovom ”Slovo apostola Tomi kako vjazdviže Panagiju”. Ne radi se o prepisu, priča je slična ali postoje razlike.
Da se ne radi o nekom izmišljanju srpskih sveštenika već da se radi o veoma staroj priči koja je očigledno vremenom potisnuta i danas zaboravljena imamo dokaz i u drugim izvorima sa zapada. U francuskoj knjizi Dictionnaire des apocryphes II, 503. nalazi se tekst ”Livre de passage de la bienheureuse vierge Marie, ecrit par saint Jean“ i u njemu se kaže da je jedan nemački naučnik (Maksimilijan Enger) pronašao ovaj tekst na latinskom i arapskom jeziku. U prvim vekovima hrišćanstva je bila poznata knjiga Transitus sanctae Mariae. Pominje se u dekretu pape Gelaksija kojim je 494. godine zabranjen taj apokrif i još neki spisi.
„Judeji su se kleli da će kada umrem sa spale telo moje”
U toj knjizi cela priča je istovetna, sva lica i redosled su isti i na latinskom i na arapskom jeziku što utvrđuje autentičnost teksta o kome govorimo.
Dakle da rezimiramo. Bogorodica se pred smrt bojala da će jevreji njeno telo spaliti posle smrti. Jevreji su slali vojsku da spale njenu kuću, pokušali su da prevrnu njen kovčeg i da oduzmu telo. Vojsku su poslali u Vitlejem da zaustave pogreb. Međutim, pred njenu smrt sazvani su apostoli da pomognu, pa je nakon smrti njeno sveto telo tajno preseljeno iz Vitlajema ka Jerusalimu gde je bio episkop Grigorije.
Bogorodica je po predanju sahranjena blizu Jerusalima u Getsimaniji ali njeno telo nije pronađeno već samo jedan beli svileni veo u grobu. Postavlja se pitanje gde je njeno telo sakriveno? Da li je možda premešteno na Svetu Goru koja je Bogorodičin vrt? Možemo samo da nagađamo, a crkva bi rekla da bogohulim i da se kroz vaznesenje pridružila svome sinu Hristu.
Da su jevreji uspeli da spale telo Bogorodice to bi umanjilo uticaj hrišćanske crkve, međutim zalaganjem svih apostola i episkopa Grigorija ovaj scenario je sprečen.
U svakom slučaju, rekao bih da možemo da kažemo da je praznik Uspenja presvete Bogorodice ustvari pobeda hrišćana nad jevrejima i rimskim vlastima koji su hteli da spale njeno telo.
U slučaju da imate neke sumnje u moje reči, dajem vam ovde celu tu knjižicu Stojana Novakovića u skeniranom obliku, pa proverite…
Apokrifne priče o Bogorodičinoj smrti – pdf
Scena uspenja Bogorodice
Najnoviji komentari