Монах пустињак

Једном су питали монаха-пустињака:
– Како ти није досадно да стално будеш сам?

А он им одговори:
– Имам пуно посла: треба да истренирам два сокола и два орла, да умирим два зеца, да обучим змију, да мотивишем магарца и да укротим лава.

-Али ми не видимо животиње поред тебе. Где су оне?

Монах одговори:
– Ми носимо ове животиње у себи.

Два сокола се бацају на све што виде, и на добро и на лоше, и на корисно и на штетно. Морам да их научим да разликују добро и лоше. То су моје очи.

Два орла канџама кидају и уништавају све чега се дотакну. Морам да их научим да служе и помажу а не да праве штету. То су моје руке.

Зечеви стално скачу напред-назад, кријући се од страха. Морам да их умирим и научим да се носе са тешким ситуацијама, а не да беже од проблема. То су моје ноге.

Најтеже је тренирати змију. Иако је затворена у тесан кавез, увек је спремна да напада, уједа и трује свакога у близини. Морам да је дисциплинујем. То је мој језик.

Магарац, као што знате, веома је упоран, увек је уморан и не жели да ради свој посао, морам да га мотивишем. То је моје тело.

Коначно, морам да укротим лава, који жели да буде краљ и да влада над свима. Горд је, сујетан и мисли да цео свет треба да се окреће око њега. То је мој его.

Као што видите имам пуно посла.

Коментар:

Платон је рекао да је највеће достигнуће овладати собом. У православљу се каже да ако не постите и не молите се, онда не верујете у Бога. Ова прича јасно показује шта је основни циљ православља код појединца а то је да овлада собом. Пут ка обожењу почиње постом и молитвом, али се наставља учењем (преумљењем), тражењем својих мана (покајањем) и постом очима, језиком, рукама, ногама. Мало по мало, ако је упоран, човек ће променити себе и постати ближи Богу.