Jednom su pitali monaha-pustinjaka:
– Kako ti nije dosadno da stalno budeš sam?
A on im odgovori:
– Imam puno posla: treba da istreniram dva sokola i dva orla, da umirim dva zeca, da obučim zmiju, da motivišem magarca i da ukrotim lava.
-Ali mi ne vidimo životinje pored tebe. Gde su one?
Monah odgovori:
– Mi nosimo ove životinje u sebi.
Dva sokola se bacaju na sve što vide, i na dobro i na loše, i na korisno i na štetno. Moram da ih naučim da razlikuju dobro i loše. To su moje oči.
Dva orla kandžama kidaju i uništavaju sve čega se dotaknu. Moram da ih naučim da služe i pomažu a ne da prave štetu. To su moje ruke.
Zečevi stalno skaču napred-nazad, krijući se od straha. Moram da ih umirim i naučim da se nose sa teškim situacijama, a ne da beže od problema. To su moje noge.
Najteže je trenirati zmiju. Iako je zatvorena u tesan kavez, uvek je spremna da napada, ujeda i truje svakoga u blizini. Moram da je disciplinujem. To je moj jezik.
Magarac, kao što znate, veoma je uporan, uvek je umoran i ne želi da radi svoj posao, moram da ga motivišem. To je moje telo.
Konačno, moram da ukrotim lava, koji želi da bude kralj i da vlada nad svima. Gord je, sujetan i misli da ceo svet treba da se okreće oko njega. To je moj ego.
Kao što vidite imam puno posla.
Komentar:
Platon je rekao da je najveće dostignuće ovladati sobom. U pravoslavlju se kaže da ako ne postite i ne molite se, onda ne verujete u Boga. Ova priča jasno pokazuje šta je osnovni cilj pravoslavlja kod pojedinca a to je da ovlada sobom. Put ka oboženju počinje postom i molitvom, ali se nastavlja učenjem (preumljenjem), traženjem svojih mana (pokajanjem) i postom očima, jezikom, rukama, nogama. Malo po malo, ako je uporan, čovek će promeniti sebe i postati bliži Bogu.
Bravo, kratak i poučan tekst