monah kirilo

Monaške priče – otac Kirilo

Dobih na poklon sjajnu knjigu ”Nisi mali” o hilandarskom monahu ocu Kirilu. Osetih kako ovaj svet iako se čini ogromnim ustvari jedno malo mesto i kako nam se staze presecaju u drugim dimenzijama. Preporučujem knjigu.

Njegova neverovatna životna priča je vrlo inspirativna. Bio je dezerter, konobar, šerif u Americi, mašina mu otkinula ruku i postao monah Hilandara. Evo par crtica iz knjige.

Da li je skinuta anatema sa katoličke crvke?

Kirilo je bio nepokolebljiv, kaže ne može se pomiriti đavo sa Bogom, nema od toga ništa. Nikada! Katolici su se odvojili od nas i prekršili zavet. Kakvo jedinstvo crkava? Bog nam je ostavio jednu crkvu. Jedan Bog – jedna crkva.

Kad je bio u Nemačkoj jedan katolik mu je rekao: ”Carigradski patrijarh Atenagora nas je razrešio anateme. Više nismo pod anatemom.”

”A ko je bacio anatemu? Jel Atenagora ili vaseljenski sabor?”, ovaj ga začuđeno pogleda.

Kirilo nastavi: ”Vaseljenski sabor jel da? E, pa kada se taj Vaseljenski sabor sakupi i podigne anatemu, i to ako se pokajete, pa se vratite, onda u redu. Ako ne, onda nema ništa sa vama. Sada ste još gori nego što ste bili. Nismo mi vas oterali, nego ste se vi odvojili od nas i zato morate da se pokajete i ispravite”.

Monah Kalist o molitvi i postu

Kalist je zidao crkve i rekao je da su one potrebne ljudima ali da je crkva zgrada kao i svaka druga. Bolje se moliti i postiti sedam dana nego crkvu sagraditi. Bog daleko više nagrađuje za molitvu nego za fizički rad.

Šta znači biti monah

Reč monah dolazi od grčke reči monos – što znači sam. Monah je onaj koji živi sam ili u samoći. Manastir je usamljeno mesto, mirno mesto izdvojeno od ostatka sveta gde monasi mogu da vode samotni život i da se posvete Bogu. Monasi ostavljaju sve za sobom, svu imovinu, svoju porodicu i zemaljske poslove. Dobijaju novo ime i započinju novi život da bi se posvetili molitvi. Molitva je vrlina nad vrlinama i najbolji način da se čovek sjedini sa Bogom.

Monasi daju tri zaveta. Zavet devstvenosti – odricanje od telesnih zadovoljstava, zatim dobrovoljnog siromaštva i poslušnosti – odricanje od sopstvene volje i potpuna poslušnost svome duhovniku.

Otac Tadej o ljubavi

Otac Tadej je naglašavao koliko je bitno poslušanje roditeljima, a u manastiru poslušanje svom duhovniku. Tražio je da čovek radi na svom smirenju uz molitvu. A kroz smirenje je insistirao na ljubavi prema bližnjem i saosećanju. Govorio je da nedostatak ljubavi ne može ništa da nadoknadi, a da ljubav zamenjuje sve nedostatke u životu.

Šta su deset božijih zapovesti?

Toliko puta smo čuli i svi mislimo da znamo, ali kako zaista glase 10 božijih zapovesti koje je Mojsije dobio od Boga?

  1. Ja sam Gospod Bog i nemoj imati drugih bogova osim Mene.
  2. Ne pravi sebi idola i nemoj mu se klanjati ni služiti.
  3. Ne spominji uzalud ime svoga Gospoda.
  4. Seti se dana odmora. Šest dana radi, nedelja je za odmor i Gospoda.
  5. Poštuj oca i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na Zemlji.
  6. Ne ubij.
  7. Ne čini preljube.
  8. Ne ukradi.
  9. Ne svedoči lažno na bližnjega svog.
  10. Ne poželi ništa što je tuđe.

Davno sam ih čitao i uvek sam smatrao da ih znam, ipak ponovo ih otkrivam. Kada se udubite malo u smisao shvatite da je ovo prvi, osnovni i najsažetiji moralni zakonik naše civilizacije.

O vladanju ljudi u životu

Čovek treba da se trudi da radi kako treba. Onoliko koliko može, ali pravilno. Da se ispravlja i da on bude bolji. Ko je pametan i ko ume da se moli Bogu, on se moli i ćuti. Zna on i vidi šta je dobro i pravilno, a šta je nepravilno. Posmatra šta se radi ali ne komentariše. Ako komentariše smeta i sebi i drugome. Zato se moli Bogu i ćuti.

Stare generacije ljudi su bile pravi domaćini, vaspitani i pažljivi.

O lošim popovima

Kada je bio u vojsci jedan mu reče: ”Hajde pope, šta pričaš. Ti mi pričaš šta je dobro, a šta nije dobro. Ja sam video da pop juri tuđe žene! Video sam da uzima pare od ljudi koji nemaju! Kad popovi to rade, šta mi obični ljudi da radimo?”

”Jel ako se pop obesi, jel bi se i ti obesio?”, pita ga Kirilo.

”A, to ne bi.”, odgovori ovaj.

”A ne bi? Eto vidiš kako znaš šta je dobro, a šta nije dobro. Sram te bilo.”

O postu

Mnogi koji dolaze na Hilandar kod oca Kirila govore da ne uspevaju da poste. Te rade teške poslove, te rade ceo dan, te ne mogu da nađu posnu hranu, zaborave… svašta izmišljaju.

”Nema tu hoću – neću. Ili si pravoslavac ili nisi. Kratko i jasno.”

Cilj posta je očišćenje duha i tela. Dakle post ima dve komponente: telesnu i duhovnu. Uzdržavanje od hrane i uzdržavanje od loših misli, želja i dela. To je vekovima star metod ovladavanja duhom i telom.

Dakle ne posti se samo stomakom, već i očima, sluhom, rukama i nogama. Kada vidiš lepu ženu, odvrati pogled od nje. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neće ići putevima greha. Sluhom posti tako što nećeš slušati spletke i ogovaranja. Ustima posti uzdržavanjem od ružnih reči i šala.

Neko posti na vodi, neko se uzdržava masne hrane. Rekao bih da je post uzdržavanje od neke vrste neumerenosti koja je vama osobena. Post je način uzdizanja i težnje boljem čoveku, smanjivanjem loših misli, dela, neumerenosti koje su osobene za vas.

U vreme posta hranimo svoje telo molitvom i rečju Božijom, a ne hranom i telesnim uživanjima. U postu se manje gleda televizija, ne ide se na svečanosti, ne obavljaju venčanja. Rekao bih da čovek treba da prepozna svoje demone koje ga more, svoje loše navike i postom ih rešava. Tako se isteruju ti demoni.

Kirilo kaže kako u toku posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Danas ima toliko hrane da se sve to može zameniti. U prodavnicama može svašta da se kupi, da se čovek pridržava posta a da ne gladuje. Sve umereno. Ne možeš jesti meso svaki dan. Nije ni pravilno. Danas imaš zelenila, imaš salate i da skuvaš hrane bez mesa. Jel tako? Kuvaj na ulju, pa jedi i posti. Ako hoćeš da budeš hrišćanin, ako nećeš onda je druga stvar. Čovek koji posti čisti svoju dušu i telo i stiče smirenost.

Kada manje jedete za vreme posta, padne pritisak, sporije vam kuca srce, čak i telesne pobude se smanjuju. Malo gladovanja vodi smirivanju duha.

Čovek treba da pogleda u sebe i sam sebi kaže gde greši u navikama. Nekad je to ogovaranje, piće, droga, vreme provedeno na televizoru ili internetu, preljuba, beskonačno gledanje fudbala, kladionica ili šta god što čovek smatra iskreno da bi ga poboljšalo, popravilo ga i malo uzdiglo kao osobu. Svesno izaberi tu naviku i posti je, suši je i lagano vrati kontrolu nad sobom.

2 Comments

  1. Милош

    Био је човек нижег раста, али великог духа. Био сам у Хиландару пар месеци пре него што се упокојио, видело се да га сви монаси изузетно воле и да га много поштују. Два пута сам присуствовао занимљивом догађају, једном приликом му је током литургије пришао монах или искушеник (нисам сигуран) да му целива руку, тргнуо је руку и строго га погледао, целом душом је био у литургији и због тога је прекорио монаха. Одмах после литургије, кад су сви изашли испред цркве и кренули на доручак, јед лик 35+ година, брзим ходом му је пришао и брзо се сагео да га целива за руку, отац Кирило га је другом руком опаучио (ударио ћушку) по ћелавој глави што је изазвало смех и код мирјана и код монаха. Све је то некако било истински очински, нимало насилно, мало смешно, симпатично, а у исто време другачије од било каквог ударца, не умем да објасним, а не бих да неко узме у негативном контексту. Отац Кирило је био попут блаженопочившег патријарха Павла, истински преставници Православља и прави Христови заступници. Брат и ја смо га само тада видели, када се представио Богу, брат ми је признао да му је тако било жао као да је неког ближњег изгубио, исто сам се осећао, иако га практично нисмо познавали.

Leave a Reply