Krum kan je strašno porazio vizantijsku vojsku, car je ubijen a njegovu glavu su naboli na kolac. Kasnije je od njegove lobanje napravljen srebrni pehar za vino iz kog je bugarski Krum kan voleo da pije. To vam je isto kao kada bi danas neko pio vino iz pehara napravljenog od lobanje predsednika Obame.
Evo jedne priče iz istorije Slovena na Balkanu.
U neka davna vremena Vizantija je bila najače carstvo na svetu. 807. godine vizantijski car Nikifor I ( Nicephorus I) reši da krene na današnju bugarsku teritoriju i ponovo je pripoji carstvu. Vojna akcija je trajala dve godine, međutim slovenska plemena okupljena oko bugarskih konjanika i Krum kana uspeju da preokrenu situaciju u svoju korist i veštim gerilskim akcijama presretnu viznatijske trupe u dolini Struma, pobiju vojsku i zaplene oko 350kg zlata. Sledeće godine Bugari čak osvoje i današnju Sofiju (Serdica). Krum kan je lično vršio opsadu tvrđave. Svi komandanti viznatijske vojske i 6.000 vojnika su pobijeni su u borbi.
Ovo je bio strašan šamar za cara Nikifora I koji reši da se osveti Slovenima i njihovim bugarskim kanovima. U to vreme Vizantija je imala velike probleme jer su sa juga napadali muslimani i arapska plemena, a sa severa su slovenska plemena otkazala poslušnost. Da bi sprečio dalje bugarsko napredovanje, car je naredio da se sloveni isteraju i anadolijsko stanovništvo naseli na granici sa Balkanom.
Car okupi ogromnu vojsku, procene govore da je brojka od 35.000 vojnika verovatna. Sakupljene su jedinice sa teritorije balkana, azije, carska garda i mnogo plaćenika. U ovaj pohod je krenulo puno carskih aristokrata i vojnih zapovednika. Svi su očekivali brzu pobedu i dobar plen.
Krenuli su u pravcu Pliske koji je u to vreme bio nešto kao glavni grad. Vizantijski car podeli vojsku na tri kolone i krene u pohod. Bugarska vojska se u prvom mahu povuče jer nisu mogli da se odupru na sve tri strane. Kada je vizantijska vojska stigla do Pliske sukobi se sa 12.000 bugarskih vojnika i poraze ih.
Hroničari govore da je razaranje Pliske bilo strašno. Car se uselio u Krum-kanov dvor, otvorio njegov podrum vina i delio ga svojoj vojsci. Okolno zeleđe je bilo potpuno uništeno, sela paljena, ljudi ubijani. Zapisi govore o tome da je rimska vojska silovala žene, palila polja puna žita, sekli tetive volovima, klali koze. Kolika su zverstva bila svedoči sirijski patrijarh Mihajlo koji je XI veku zapisao da su rimski vojnici malu decu vezivali za zemlju nasipali preko njih sitan kamen koji su gazili konji i tako pravili puteve.
Na samom kraju su palatu Krum-kana spalili. Kan je ponudio mir, ali ga je Nikifor odbio smatrajući da su Sloveni i bugarski konjanici definitivno poraženi.
Masakr kod Varbitsa prolaza
Krum kan se nije predavao. Okupio je sve preživele bugarske konjanike sa okolnih planina, napravio mobilizaciju, čak je platio okolna slovenska plemena (verovatno srpska) i avarska da krenu sa njim. Znalo se da će vizantijski car krenuti ka Konstantinopolju (Istanbulu) jer se pripremao rat sa Turcima.
Krum kan naredi da se naprave barikade od debla i šiblja u planinskim prolazima kako bi sprečili povlačenje vizantijske vojske i usmerili ih ka Varbitsa prolazu. Te barikade nisu bile jake ali su omogućavale strelcima da sigurnije deluju po rimskoj vojisci. Car Nikifor je bio arogantan, naredio da se nastavi i ignorisao je upozorenja svojih izviđača o aktivnostima neprijatelja.
Rimska vojska uđe u Varbitsa dolinu i vide da su Sloveni i Bugari podigli privremeni zid od debala i sprečili dalji prolaz vojske. Uprkos tome car oholo naredi da se u dolini napravi kamp i tu prenoći. Napad se desio u sred noći na deo kolone gde se nalazio car i komanda. Sobzirom da je kolona bila dugačka, nisu odmah svi bili obavešteni o tome šta se dešava, a kada su saznali car i njegova pratnja su već bili raskomadani. Ostatak rimske vojske krene panično da beži, neki poginuše od mača, strele i kamena, neki se udaviše u reci, a neki uspeše da pobegnu. Carev sin je bio pogođen strelom u kičmu, iako su uspeli da ga spasu, umro je šest meseci kasnije od ove povrede.
Krum kanova vojska je nabola na kolac glavu Nikifora I i sa njom paradirala u znak pobede. Kasnije je Krum kan naredio da se od nje napravi srebrni pehar za vino iz kog je on pio. Ova pobeda je utemeljila nastanak prve bugarske države.
Komentar:
Sloveni na Balkanu su prvobitno bili pod vlašću Avara. Sa istoka iz oblasti ukrajinske stepe su došli ratnici konjanici Bulghari, narod mongolsko-turskog porekla i dobar deo Slovena sa Balkana ih je prihvatio kao novu vlast jer su im pomogli da oteraju Avare. Bugarski konjanici su govorili svojim jezikom ali kroz par vekova prihvatili su jezik naroda kojim su vladali. Sloveni (današnji Bugari i dobar deo današnjih Srba) pod bugarskom komandom su pobeđivali Vizantiju i uzeli im najveći deo teritorije. Preokret će nastati kada Vizantija potpomogne nastanak nezavisne srpske države koja je u savezu sa Vizantijom zaustavila dalju ekspanziju Bugara.
Trackbacks for this post