Kao da neko krije ceo prevod Crnorizca Hrabrog. Očigledno se radi o pseudonimu. Crna riza je svakako monaška odežda pa otuda naslov teksta.
Pokušao sam na mnogo mesta da pronađem potpuni prevod i to je praktično nemoguće. Siguran sam da postoji u nekoj akademskoj knjizi ali ja ga eto nisam našao na internetu i zato vam dajem prevod na srpskom jer smatram da je važan.
Moji komentari su obeleženi sa **
U prošlosti Sloveni ne imahu pisanih knjiga već su crtama i rezama čitali i gatali, kao pagani.
Kada se pokrstiše morali su rimskim i grčkim slovima pisati slovenske reči, bez naručitog pravila. Ipak, kako dobro napisati grčkim slovima reči бгъ (Bog), жизънь (život), ѕѣло (mnogo), цркѿвъ (crkva), члкъ (čovek), широта (širina), шєдрѿты (milostinja), юность (mladost), ѫzыkь (jezik), ıadь (jad) i slične?
** primetiti da su naši ljudi pisali latinski i grčki i pre reforme ili su pokušavali da koriste grčka i latinska slova da napišu slovenske reči
A potom, čovekoljubivi Bog, koji sve stvori i ne ostavlja narod roda slovenskog bez razuma, nego sve ljude vodi razumu i spasenju, pomilova slovene, i posla im Svetog Konstantina Filosofa, nazvanog Kirila, čoveka pravednog i ljubitelja istine, koji im stvori 38 slova: jedna po uzoru na grčku azbuku, a druga prema slovenskom jeziku.
Ona počinje slovom „alfa“, a ova slovom „az“. Tako obe počinju od „az“. I kao što su Grci stvorili svoja slova podražavajući Jevrejima, tako je i on (Ćirilo) po ugledu na grčka. Kao što Jevreji, kad uvode dete u školu, govore mu: „Uči se!“ – i to znači „alef“, tako su Grci primili „alfa“. Jevrejska reč prenesena je u grčki jezik da označava početak učenja za dete. Zato je i stvoreno slovo alfa, što znači uči se, u grčkom jeziku.“
Slično tome i Sveti Ćirilo stvori prvo slovo „az“. I kao prvo slovo „az“, dano od Boga slovenskom plemenu da se otvore usta dece u učenju razuma preko slova, izgovara se sa široko otvorenim ustima, a druga slova sa manje otvorenim.
Ova slovenska slova ovako treba i pisati i izgovarati: a, b, v… sve do Ѧ. Ova 24 slova su ista kao grčka slova: А, В, Г, Д, Е, З, И, Т, (Ѳ, Ї), К, Л, М, Н, Ѯ, О, П, Р, С, Т, У, Ф, Х, Ѱ, Ѡ. Četrnaest slova su slovenska i to: Б, Ж, Ѕ, Ц, Ч, Ш, Щ, Ъ, Ы, Ь, Ѣ, Ю, Ѫ, Ѧ
** primetiti da slovo Б ne spada u grčka slova nego slovenska, tim slovom se piše Bog.
** primetiti da je Vuk Karadžić reformom izbacio pola slovenskih slova
Neki kažu: „Zašto je stvorio 38 slova? Može se pisati i sa manje, kao što Grci pišu sa 24.“ Ali oni ne znaju tačno koliko slova Grci koriste. Istina, imaju 24, ali se njima ne ispunjavaju knjige, već su dodali još 11 dvoglasa i 3 znaka za brojeve (6, 90 i 900), pa ih je ukupno 38.
** primetiti da je i u ono vreme bilo protivnika reforme
Ima i takvih koji govore: „Čemu slovenska azbuka? Nije je stvorio Bog, ni anđeli, niti je od početka data i primljena od Boga, kao židovska, rimska i jelinska.“ A drugi misle da je sam Bog stvorio slova. Ali ne znaju, jadni, šta govore kad tvrde da je Bog naredio samo na tri jezika da se pišu knjige, kao što piše u Jevanđelju: „I beše napisano na židovskom, rimskom i jelinskom.“ Slovenski tamo nije bio, pa zato kažu da slovenska slova nisu od Boga. Na to šta ćemo reći tim bezumnicima? – reći ćemo ono što nas uči Sveto pismo: sve ide po redu i sve je od Boga, a ne od nekog drugog. Nije Bog prvo stvorio jevrejski, ni rimski, ni grčki jezik, već siriski, na kojem je govorio Adam, i koji se govorio od Adama do potopa, od potopa Bog razdeli jezike kada na Vavilonskoj kuli piše: „I pomešaše se jezici.“ Tako se pometoše jezici i običaji i zakoni i veštine: Egipćanima dade kartografiju, Persijanima, Haldejcima i Asircima – astronomiju, vračanje, mađije i svaku ljudsku veštinu; Jevrejima – svete knjige, u kojima piše da je Bog stvorio nebo i zemlju i sve na njoj; Grcima – gramatiku, retoriku i filozofiju.
A pre toga Grci nisu imali slova za svoj jezik, već su svoje reči pisali feničanskim slovima. Tako beše mnogo godina. Potom se javi Palamid, koji poče od alfavita i dade Grcima 16 slova. Kada je Miletski dodao još 3, imali su 19 i njima su pisali dugo. Posle Simonid doda još 2, Epiharis još 3 – i postade 24. Posle Dionisije Gramatik dodade 6 dvoglasa, pa drugi još 5, i još 3 znaka za brojeve. Tako su mnogi za mnogo godina jedva sastavili 38 slova.
A posle, kada prođe mnogo godina, po Božjoj volji, 70 ljudi prevedoše Sveto pismo sa židovskog na grčki. A Sveti Konstantin, nazvan Ćirilo, i slova stvori i sam prevede slovenske knjige i to za kratko vreme, a oni – mnogi i za mnogo godina: sedam ljudi su stvorili grčka slova, a 70 prevod. Zato su slovenska slova svetija i dostojnija poštovanja: jer ih je stvorio sveti čovek, a grčka su stvorili jelini pagani.
Ako pak neko kaže da ih nije dobro uredio, jer i danas se popravljaju, i na to ćemo odgovoriti: „I grčka su mnogo puta popravljali Ahil, Simah i drugi.“ Jer je lakše ispravljati, nego prvi put stvoriti.
Ako pak pitaš grčke književnike: „Ko vam je stvorio slova i preveo knjige?“ – malo ko zna i retko odgovara. A ako pitaš slovenske književnike: „Ko vam je stvorio slova i preveo knjige?“ – svi znaju i odgovaraju: Sveti Konstantin Filosof, nazvan Ćirilo, on nam je stvorio slova i preveo knjige zajedno sa bratom Metodijem.
Još su živi oni koji su ih videli. A ako pitaš u koje vreme, znaju i kažu: za vreme grčkog cara Mihaila, bugarskog kneza Borisa i Kocelja, knjaza blatjanskog Kostela (Balaton, Mađarska), godine 6363. od stvaranja sveta (855.). Ima i drugih svedočanstava, ali sada nije vreme. Takav razum, braćo, darova Bog Slovenima, Kome neka je slava, čast i sila sada, oduvek i u vekove vekova, amin.
Vidimo da su Ćirilo i Metodije radili u trouglu između jezera Balaton u Mađarskoj (donja Panonija), Carigrada i Pliske na zapadu Bugarske. Srbija je u sredini tog trougla.
U to vreme je veći deo Srbije bio pod kontrolom novog Bugarskog carstva – uključujući Beograd, Niš, Ohrid. Srbska država je svedena na današnju Crnu Goru, Hercegovinu i Sandžak. Upravo iz tih predela će nastati nova nemanjićka Srbija.
Ovo je inače moj skromni prevod teksta iz Hilendarskog prepisa iz 13.-14. veka iz Jagićeve kolekcije. Originalni tekst je pisan u 9. veku jer Crnorizac kaže da su još živi ljudi koji su videli lično Ćirila i Metodija.
Staroslovenska slova nastala su na polovini 9. veka. i tekst navodi da su se Sloveni pre svojih slova koristili grčkim i rimskim slovima, dakle jezikom carstva. Pre toga vremena nećemo pronaći dokumenta na slovenskom, već su se plemstvo i trgovci koristili jezikom carstva (Rimskog i Romejskog).
Interesantno je koliko detalja Crnorizac iznosi o nastanku grčkog jezika što pokazuje njegovo visoko obrazovanje. Iz teksta se takođe pokazuje sled kako su svete knjige prvo bile na sirijskom, zatim na feničanskom, pa jevrejskom, grčkom i na kraju na slovenskom jeziku.
Danas Bugari kažu da je to stara bugarska azbuka, mi kažemo da je to starosrbski. I jedni i drugi su u pravu, zato što smo u srednjem veku bili praktično jedan narod. Razlike u pisanju koje lingvisti nalaze su minorne i uskoumne. To je jedan jezik i jedno pismo koje su Ćirilo i Metodije razvili. Projekat razvoja slovenskog pisma je imao za posledicu kulturno ujedinjenje pola naroda Evrope.
U tekstu Crnorizac Hrabri kaže da je teže nešto stvoriti, a zatim je lako popravljati i navodi i da se grčko pisanje takođe menjalo i popravljalo. Tako će biti i sa našim pismom. Čitav srednji vek se dešavaju male promene ali prva ozbiljna reforma i konsolidovanje pisma biće u 16. veku kroz bukvare koji su došli iz Rusije ali to je tema sledećeg teksta.
Treba obratiti pažnju da Crnorizac daje preciznu godinu nastanka azbuke – 855. godina. Iz Žitija sv. Konstantina (Ćirila) znamo da je nova azbuka prvo raširena među ljudima u Bregalnici (Makedonija). Ovo je važno zato što Ćirilo i Metodije tek posle ove godine idu na Krim u Haraziju 860, a u Veliku Moraviju kreću tek 863. godine.
Iz ovoga zaključujemo da je projekat stvaranja slovenskog pisma prvobitno učinjen na Balkanu i da je kasniji odlazak u Veliku Moraviju 863. ustvari misija širenja tog pisma među Slovenima. Geografski gledano sve se verovatno desilo na teritoriji Srbije i Makedonije, za vreme Bugarskog carstva koje je u to vreme vladalo našim predelima.
Takođe da je Ćirilo ili Metodije napravio glagoljicu kako neki tvrde, Crnorizac bi to u svom spisu definitivno pomenuo… ali nije. Pre 855. godine Ćirilo je bio bibliotekar i predavač filozofije u crkvi Svete Sofije u Carigradu. Kao učeni lingvista teško da bi Ćirilo pribegao pisanju kuka i kvaka i stvorio glagoljicu jer je bio grčki carski misionar. Naravno da je novo pismo oslonio na grčko pismo kako bi Sloveni ostali oslonjeni na grčku kulturu.
Na kraju dajem vam celokupan tekst prepisa iz knjige ”Bugarske starine iz Makedonije” od I. Ivanova.
