Pričam sa Laletom na pijaci. Lale je seljak ali izuzetno promućuran i načitan. On je potomak velikog industrijalca iz Pambukovice. Ceo taj kraj je pre rata bio izuzetno razvijen. U ratu je to naravno bio četnički kraj.
Kada su komunisti došli oduzeli su dedi sve: mlin, fabriku, kola, zemlju, kuću… U njegovu kuću se uselio komandant Ozne, a zemlja je podeljena ljudima u okolini. Deda je odveden u logor. Partizani su taj kraj mučili do današnjih dana i držali ih praktično u srednjem veku. Tek prošle godine su dobili put, a taj put je otvorio sin tog partizana.
Deda u logoru
Partizani su logoraše od kojih je većina bila obični domaćini ili četnici dovodila svako jutro i okupljala ih pokraj pruge. Odatle su išli na polje da rade i da kopaju kanale.
Jedno jutra Laletov deda, posle svega što mu se desilo u životu, reši da se ubije. Tu je bila pruga, on je znao kada voz prolazi i reši da skoči pod voz. Bio je pravi Srbin. Ratovao je na Solunskom frontu, bio je spreman i život da da za zemlju. Svojim rukama se izdigao iz siromaštva, borio se da kupi dovoljno zemlje, da izgradi porodicu, da pomogne drugima i pomogne selo. I posle svega sve oduzeto, pokradeno i razdeljeno, porodica rasturena, logor, lopata i ponižavanje od nekih vucibatina sa partizanskim kapama. Kopali su kanale već mesecima.
Pušio je cigaru i gledao u prugu. Bio je poslednji u koloni i kada je kolona krenula, on reče čoveku ispred sebe: ”Idite vi, ja ću vas stići.”. Međutim, taj čovek kome je to rekao ga je već posmatrao neko vreme i video je očaj u njegovim očima. Znao je šta će ovaj da uradi i samo mu je kratko rekao: ”Dobro ali znaj da oni baš žele da ti to uradiš. Kada to uradiš oni će slaviti. Eto to da znaš…”
Deda je ostao par minuta, bacio cigaru i onda potrčao za kolonom.
Preživeo je iz inata njima.
Mnogi kažu kako je jedna od glavnih srpskih osobina inat. Govore kao da je to nešto jako loše. Međutim, inat je bitan i čini mi se da ne bi tog inata mi bi danas svi bili muslimani, Hrvati, Albanci ili partizani. Nismo mi preživeli zbog svojih pobeda u istoriji, mi smo preživeli zbog bede i inata.
Eto to da znate…
Баш тако…
sta bi bilo sa Srbijom da nije bilo partizana?
СРБСКИ ИНАТ !
„Тек прошле године су добили пут, а тај пут је отворио син тог партизана.“…Pozdrav, imam dva pitanja. Prvo, sin kog partizana? Komadanta OZNA-e? Drugo, ko je sin? Džajić ili Vučić?
Inat imaju samo Srbi…pametnom dosta…neprevodiv je na druge jezike…rec koriste jedino „to the best of my knowledge“ turci ali u smislu baksuz :) opet je sve jasno