Ovaj blog počinje sa rečenicom “ništa nije kako izgleda na prvi pogled” i ovaj tekst pišem kao terapiju od dnevne informativne torture kojoj je podlegao ceo zapadni svet. Svakodnevno smo bombardovani informacijama o terorističkom napadu u Parizu, o traganju za teroristima u Briselu, o infiltracijama terorista u našu okolinu preko emigranata, o pokretanju Francuskog nosača aviona, o fantomskoj ISIS grupi i na kraju o obaranju ruskog SU-24 aviona.
Uvek mi je smetao pojam “terorista”. Vlasti koriste taj izraz kada žele da naznače da neko nema prava na život i odbranu. Taj pojam je vrlo problematičan jer za jednu stranu taj čovek je heroj, a za drugu stranu državni neprijatelj. Na istoku ih zovu “mučenicima” jer su dali život za slobodu. Možda treba da se zapitamo šta natera čoveka da se raznese bombom?
Francuska i pola Evrope su vrlo upleteni u svrgavanje vlasti u nekoliko zemalja Bliskog istoka. Zajedno su bombardovali te zemlje i izazvali tamo građanski rat. Nametnuli su jad i bedu na vrat miliona ljudi. Kada ti neko bombama uništi grad, kada ti poginu roditelji, kada ostaneš bez novca i hrane ti kreneš na put tamo gde je bolje. Najopasniji su ljudi koji nemaju šta da izgube.
Ako avijacija bombarduje tuđu zemlju hiljadama kilometera daleko od svoje granice pod izgovorom uvođenja demokratije, kako da se ti ljudi brane? Oni nemaju avione da dođu do zemalja koje su ih bombardovale. Građani agresorskih zemalja pojma nemaju šta je njihova vojska uradila tim ljudima na Bliskom istoku. Zato terorističke akcije pre svega imaju za cilj da skrenu medijsku pažnju na nepravdu.
Ipak, smešno je govoriti o teroristima među migrantima. Da, moguće je da neko prođe ali je takođe poznato da su svi “teroristi” u Parizu državljani Francuske i Belgije a ne migranti. Mediji prave pompu oko napada i sve podseća na koordinisan rad. Ta koordinacija je potrebne kako bi se izazvao strah i zatvorile granice. Strah je neophodna komponenta manipulacije.
Ja živim u Beogradu i posmatrao sam te izbeglice, hiljade su prošle mojom ulicom. Niko nas nije krivo pogledao, niti smo se osećali ugroženo. Ti ljudi su lepo obučeni i pristojnih manira. Dosta je mladih sa decom ili pojedinaca. Svi nose mobilne telefone i koriste internet. Nema tu ništa sumnjivo, razorili su im dom i oni jednostavno idu tamo gde je bolje za život.
Medijska pompa oko terorista se samo koristi da bi se ljudima ukinula ljudska prava. Šta ćemo sada sa ljudima i decom na granicama po ovoj hladnoći? Šta se desilo sa poveljom UN o ljudskim pravima? Šta se desilo sa slobodom kretanja za migrante iz ratom zahvaćenih područja? Gde su sada zakoni Evropo?
Tako smo došli i do tih anti-terorističkih pokaznih vežbi. Svi su malo zbunjeni, šta će nam to? Kome pokazujemo? Možda ćemo mi braniti granice Evrope za male pare, oni neće prljati ruke. Uvek smo bili vojna krajina.
Hajde da uđemo dublje u pozadinu terorističih napada i migrantske krize.
Rat u Siriji i stvaranje Evro-Azije
Znam da su mnogi upućeni, ali znam i da mnogi nisu. Kada se desio I i II svetski rat niko nije zaista verovao da će se proširiti na ceo svet. Danas je slična atmosfera i svi odmahuju glavom „Ma ne, to se ne može desiti“ i jedini rezon kojim sude je što ne vide tenkove i bombe na svojim ulicama. Moje mišljenje je da je III svetski rat odavno počeo i to zbog prilično jasnog razloga.
Amerika pokušava svim silama da spreči nastajanje nove Evro-azije. Rusija i Kina sa okolnim državama rade na stvaranju zajedničkog tržišta sa Evropom. Nastanak ove nove super sile bi zauvek sprečio USA da ponovo mrači i oblači po celom svetu. Ovo novo tržište je kopneno povezano i Kina planira da uloži 113 milijardi dolara u stvaranje modernog “puta svile” kako bi infrastrukturno povezala sve teritorije. Zamislite Evropsko tržište i tehnologije, Kineska proizvodnja, Rusko naoružanje i resursi. Pored toga Evro-azija je geografski povezana sa Bliskim istokom i Afrikom.
Evropa je zavisna od ruske nafte, pa je ekonomsko približavanje ta dva tržišta prirodno i logično. Evropi će u par sledećih godina trebati još više nafte i gasa za razvoj. Amerikanci znaju to i znaju da je Rusija ponovo stala na noge jer je novac zaradila od prodaje nafte Evropi. Otuda rat u Siriji jer je cilj da se spreči prodor ruske i iranske nafte ka Evropi.
Amerikanci čine sve kako bi plasirali naftu svojih saveznika (Saudiska Arabija, Katar, Bahrein, Turska) i time smanjili zavisnost Evrope od ruske nafte. Problem je u tome što ta nafta mora da prođe preko Iraka i Sirije da bi došla do Nabuko naftovoda preko Turske i zatim Evrope. Zato su finansirali i stvorili ISIS koji je baš zauzeo delove Iraka i Sirije gde treba da prođe cevovod. Naravno ISIS je prisvojio naftne izvore u te dve zemlje i ilegalno izvozi naftu u Tursku. Sa druge strane Rusi spašavaju svog saveznika Siriju od dezintegracije i rade na tome da istom tom trasom ka Evropi plasiraju naftu sa Kavkaza, preko svojih saveznika Irana, Sirije i dalje na sredozemno more.
Amerika želi da Asad ode jer bi sa njim nestao svaki ozbiljan vojni otpor američkoj tajnoj operaciji. Šta bi se desilo kada bi Asad otišao? Zemlja bi potonula u sektaško-versko-politički građanski rat i ne bi postojao niko dovoljno jak da spreči ISIS projakat. Pobednik u Siriji, dobija pristup Evropskom tržistu i menja balans snaga na Bliskom istoku.
Stvaranje dva fronta protiv Rusije
Amerika i njeni saveznici su prepoznali Rusiju kao neposrednu opasnost i glavnog inicijatora evro-azijske inicijative. Istovremena vojna akcija protiv Rusije i Kine bi bila suviše rizična i zato je smišljen alternativni plan.
Cilj je zaustaviti rusku vojnu ekspanziju. Za amerikance je previše opasno da direktno napadnu Ruse jer bi ovi mogli teoretski da odgovore nuklearnim oružjem, zato pokušavaju da gurnu neke od svojih saveznika u rat sa Rusijom, dok se oni i Englezi drže po strani i planiraju da uskoče u kasnijoj fazi i dokrajče protivnika. Ni jedna zemlja pojedinačno ne bi imala šanse sa Rusijom, pa zato planeri u Pentagonu prave dva fronta: front u Ukrajini gde okupljaju istočno-slovenske i baltičke zemlje protiv Rusije i front u Siriji gde okupljaju Tursku, Katar, Saudijsku Arabiju, ISIS i Izrael.
Ova dva fronta protiv Rusije (Ukrajina i Sirija) su sasvim odgovarajući jer Amerika i saveznici po svaku cenu izbegavaju rat na teritoriji zapadne Evrope. U jednom slučaju rat bi bio u mediteranu, u drugom na teritoriji Ukrajne ili istočno evropskih zemalja. Pentagon bi sačekao da se saveznici uhvate u klinč sa Rusima, da rasporede svoje trupe, a zatim bi uskočili i udarili sa strane. Ovakav razvoj događaja povećava verovatnoću savezničke pobede.
Prethodnih nedelja možemo videti jake provokacije na oba fronta. U Siriji imamo provokacije u vidu obaranja ruskog putničkog aviona, zatim obaranje su-24, a u Ukrajni imamo provokacije u vidu dizanja u vazduh električnih vodova za Krim.
Zašto se teroristički napad desio baš u Parizu?
Prvo, smišljen je TTIP sporazum za odbranu dominacije zapada u ekonomskom smislu. To je pre svega pokušaj Amerike da ugovorom veže za sebe EU tržište tako da ne mogu da priđu Rusiji i Kini. Međutim Francuska je prva objavila da neće potpisati taj ugovor što je ukočilo ceo projekat.
Drugo, na sve načine destabilizovati Evropu kako bi pobegla pod NATO štit i sprečiti približavanje Rusiji. Trenutno evropska ekonomija zavisi od ruskih energenata i potražnja raste, pa je jače ekonomsko povezivanje sa Rusijom logičan izbor. U tom smislu potrebno je probuditi nacionalizam i sprečiti levo orijentisane partije kojima bi evro-azijska inicijativa izgledala kao logično rešenje. Do sada smo videli nekoliko provokacija koji služe tom cilju – rat u Ukrajni, strah baltičkih država, invaziju migranata iz Turske, pad vrednosti valute i na kraju napad na Pariz.
Da li to znači da je napad u Parizu izvela i finansirala američka tajna služba? Ne. Odavno se to ne radi tako, već se napravi propust bezbednosnih službi. Posle napada se ispostavi da su svi počinioci od ranije poznati ali da su bezbednosne službe “nekako” zakazale. Na isti način je Austro-ugarska tajna služba zakazala pa je “Mlada Bosna” imala šansu čak dva puta u istom danu da izvede napad na Franca Ferdinanda. Prosto, neki od načelnika donese procenu da prioritet nije na toj akciji nego na nekoj drugoj.
Zašto se napad desio baš u Francuskoj? Francuska je nuklearna sila i suverena zemlja. To je jedna od najuticajnih zemalja Evrope koja je prva objavila da neće potpisati TTIP sporazum i dugo se lomila da li će prodati Mistrale Rusima. Ta zemlja je prepuna muslimana i etnička podeljenost društva je jako izražena. Bilo je nereda, jaka je podeljenost. Ipak, Francuska je odmerena. Šta ako je nekome bio cilj sprečiti tu odmerenost? Razjariti bika da krene u napad i da pošalje vojsku na teroriste, ako treba NATO uvek može da pomogne svom članu.
Amerika zna da srž Evrope čine Nemačka, Francuska i Engleska. Nemačka nije suverena zemlja i njena vojska je simbolična. Na teritoriji Nemačke se nalaze velike američke baze i tamo je trenutno oko 68.000 vojnika. Engleska je glavni američki saveznik. Ako uspeju Francusku nekako da okrenu na svoju stranu onda će verovatno uspeti da izmanipulišu javno mnjenje cele EU.
Svaka čast na dubinskoj analizi cele situacije i velikog gambita! Koliko mi je poznato, tzv „Velika igra – veliki gambit“, traje već par vekova https://en.wikipedia.org/wiki/The_Great_Game, s tim da se igrač sa jedne strane ne menja (Rusija), a sa druge strane kroz istoriju nastupa čitava plejada (Engleska, Francuska, Nemačka, SAD).
Elem, još jedan zanimljiv pogled na celu krizu oko Sirije i Iraka je dao momak koji radi kao mašinski inženjer u naftnoj industriji te se sa te naftne strane osvnuo na problem: https://www.facebook.com/branko.dragas/posts/1007353012661410.
Evo još jedne slične analize http://southfront.org/foreign-policy-diary-escalation-in-syria-leads-to-a-global-war/
https://twitter.com/topwikileaks/status/792776941312937985